Ponekad je suvišno govoriti bilo šta, nekada kad se događaji toliko ponavljaju da više ne znamo da li je to stvarnost ili je to san u kom se mi kao hipnotisani pokoravamo sili mnogo jačoj od naše volje. Telo prestaje da sluša našu neodlučnost i upravlja se po tuđoj volji koja preuzima komande i kao pravi gospodar zahteva našu poniznost. Možda je to onaj osećaj kada mučeni počinje da svog trajnog mučitelja doživljava kao blizanca koji je neraskidivo vezan za njegov život, krv, smisao samog postojanja i počinje da deli radost u svom bolu sa onim koji u njemu istinski uživa. „On želi moje suze, moj bol, moju ljubav“ govorila je u sebi Milanka dok je gledala u njegove crne oči u kojima se jasno videla ljutnja. Onda je kao i nebrojano puta pre toga prišla kuhinjskom stolu, svukla gaćice, zatim položila svoj trup na sto i zadigla suknju preko kukova. Tridesetsedmogodišnja žena , koju su svi iz milošte zvali Mica (osim muža koji ju je u trenucima intimnosti podsmešljivo oslovljavao sa Pica i Pičkica) već je imala kod sebe debelo parče gume koje je stavila među svoje zube i zagrizla očekujući prve udarce po zadnjici. Pored nje sa kajišem u ruci stajao je pedesetdvogodišnji Slobodan, vojni oficir u penziji, pijan i besan sa vojničkim opasačem u ruci i posmatrao bele guzove svoje supruge, još uvek oble i poželjne koje je nebrojano puta posmatrao kako podrhtavaju i crvene pod batinama. Onda je počeo sa udarcima kao i pre sedamnest godina kada se kao uvaženi građanin oženio petnaest godina mlađom frizerkom, lepom i siromašnom koja je u njemu videla ostvarenje svojih snova, zrelog situiranog muškarca koji će je odvesti iz siromaštva koje je delila sa troje braće i sestara, ocem alkoholičarem i izmučenom majkom. I kako su se tada udarci nastavljali njegovim padanjem na kolena praćenim ljubakanjem i lizanjem crvenih tragova po mekim guzovima i završavali se penetracijom kamenog kurca u njenu mladu pičkicu praćeni obostranim uzvicima uživanja koji su pratili ovo žestoko jebanje, u poslednjih par godina, od kakko je Slobodanov kurac izgubio čvrstinu, trenutke nežnosti i penetracije zamenili su još jače batinanje i verbalno ponižavanje koje je kuljalo iz njegovih ustao kao opravdanje i olakšanje svoje nemoći. Tako je sada, dok je ona plakala i grizla gumu trudeći se da što manje zvukova ispusti , Slobodan urlao svoj monolog: „Kurvo, jesam te zato izvukao iz bede da me ponižavaš? Došla da me vodi iz kafane, kao da ja ne znam put kući? Kao da ja ne znam zašto si ti došla. Došla si da te vide, da te gledaju kako vrckaš. Misliš da ja ne znam da je to tvoj način da ih namamiš u krevet. Hoćeš kurac, hoćeš da te jebu. Da nije mene verovatno bi ih sve pojebala. Kao tvoje sestre, čuo sam da se podaju kao kučke po parkovima za male pare. Kurvinska sorta. Jebem li ti mater, zasvrbela te pička je li? Video sam kako te gledaju i kako im uzvraćaš pogled kurvo, i još sam ja kao nesposoban da dođem kući. Iz očiju ti viri kurac droljo, samo što se nisi popela na sto i skinula. Svi sad pričaju kako mi je žena kamenjarka i smišljaju kako da ti uvale kurčeve. Nije te sramota, imaš porodicu. Ma izbiću ja tebi kurac iz glave… „ A udarci su jedan drugog sustizali i padali na Milankinu nedužnu kožu jer iako je često maštala o muškarcu koji će je zadovoljiti (u tim maštarijama su mesta imali i poštar i sveštenik i bankarski službenici i seljaci sa pijace, policajci ) Milanka nikada nije podlegla i prevarila svoga muža. Kada se umorio, Slobodan je samo bacio kaiš i otišao da spava, dok je ona ostala da još malo briše suze, ne znajući je li to od bola koji je osećala na dupetu ili zato što je vatra među njenim nogama ostala neugašena. Ali dok se sve to dešava u njihovom stanu još jedna je osoba bila, istina nevoljni, svedok urlanja i udaraca koji su iz kuhinje dolazili kroz dugački hodnik u sobu oblepljenu posterima muzičkih bendova koje ovaj sedamnaestogodišnjak radije sluša od vike svojuh roditelja. Petar je bio strogo vaspitan i kada je jednom sa 10 godina hteo da uđe i zaštiti majku od batinanja, otac ga je ošamario a majka mu kasnije rekla da ceni što je pokušao da se umeša ali da su to njihove stvari sa kojim oni sami moraju da se nose. Od tada nikada više nije pokušao ništa slično, ali odkad je u poslednjih nekoliko meseci video kako je njegova majka sve češće zamišljena i neraspoložena, ponovo mu se javila želja da se sada kada je postao snažan i krupan ponovo usprotivi ocu i oslobodi majku patnje i poniženja. Tako je ovog puta sačekao da se utišaju i otac ode u svoju sobu, da bi tiho otišao do kuhinje. Otvorivši vrata Petar je ugledao majku kako kleči na podu i briše suze. Prišao joj je i izagrlio. „Mama, ja ću te odbraniti, neću više dozvoliti da te udari. Jači sam od njega on je obična pijana …“ Tu mu je Milanka stavila ruku preko usta „Nemoj nikada pomisliti na to, on je tvoj otac on nas izdržava“ – „Ali mama on te maltretira, možeš da ga prijaviš policiji“ Utom ga je ona čvrsto zagrlila “Ne sine, tvoj tata mene voli, kao i ja njega sada smo samo u teškom periodu“ rekavši to pripila je celo telo uz njega, i on je po prvi put osetio nešto čudno dok se puno telo ove dugokose crnke stislo uz njega i njene pune grudi pritisle njegove svojom vrelinom mu uzburkavši krv. Majka željna muškog dodira još uvek plačljiva i vrela od udaraca nastavila je da grli i ljubi muško telo dok na svom stomaku nije osetila erekciju. Ali umesto da bude iznenađena ženkau njoj instiktivno je posegla rukom ispod trenerke da pronađe ono što joj je tog trenutka očajnički bili potrebno. Petar kog je prvo bilo stid zbog svoje erekcije, osetivši majčinu vrelu ruku na svom kurcu skoro je izgubio svest. Njegovim nevinim telom krv se sjurila u kurac, a usne su je nesvesno počele ljubiti jednom rukom je uhvativši za dojku. Milanka se zatim jednim pokretom izvila ne ispuštajući kurac iz ruke i pošto je već bila bez gaćica samo ga namestila na ulaz u svoju pičku i prosto se nabila na kurac svog sina ipočevši besno da ga jaše. Petar ispred čijih očiju su se odjednom našle njene dojke stao je kao pomahnitao da ih ljubi i sisa, dok mu je una pritiskala glavu uz sebe divljački se nabijajući na njegov kurac gonjena ogromnom željom koja se u njoj već dve godine taložila da bi sada eksplodirala na kurcu svog sina. Utom je počela da se grči i svršava ne prestajući da se nabija na kurčinu onog koji je iz te iste pičke izašao pre sedamnest godina. Ubrzo je i on svršio ali ona je još neko vreme mešala u krilu svoga sina kao da želi iscediti poslednju kap sperme iz mladog tela sa kojim se upravo pojebala i prestala je tak kada je omlitaveo kurac ispao iz njene vlažne pičke. Onda je sva zadihana i mokra od znoja naglo ustala, pogođena strašnom mišlju da se upravo tucala sa sopstvenim detetom i ne pogledavši ga izjurila iz sobe. Zbunjeni Petar takođe se zakopčao i tiho otišao u svoju sobu umoran, zbunjen, pomešanih osećanja krivice i zadovoljstva.
(nastaviće se)
Autor: Zoroaster
