Nekako sam skupio snagu da ustanem i oteturam se na donji sprat, u dnevnu sobu. Legao sam na kauč i ubrzo utonuo u san. Jedini zvuk koji se čuo je bila voda, koja je pljuštala kao kiša u kupatilu gde se Marina tuširala, verovatno se još smejući i sređujući utiske svog životinjskog, nagonskog i iracionalnog čina. Ubrzo se sve zatamnilo. Probudio sam se , a na digitalnom satu video rekordera je stajalo 02:36. U dnevnoj sobi je gorela samo mala lampa, skrivena u ćošku i dobro zaklonjena tim ugaonim kaučem na kom sam spavao. Svetlo je delovalo nekako nedovoljno, čkiljavo, kao da sam u nekom rudniku, stotinama metara pod zemljom, u jami. Jedva sam se pridigao. Kao da sam godinama ležao u komi, sav sam bio bunovan. Jesam li ja sanjao sve ono? Počeo sam da dozivam Marinu i Miloša. Niko se nije javljao. Kupatilo je bilo sređeno, kao da nikog nije bilo pod tušem. U trpezariji i kuhinji nije bilo nikoga, bio je mrak. Teškim hodom, popeo sam se uz stepenice na sprat. Ušao sam u svoju sobu. Zatekao sam samo Marinine pocepane čarape na podu pored kreveta, koji je bio savršeno namešten, kao da se u njemu nekih par sati ranije uopšte nije odigrao taj bolesni, sodomistički akt. Čarape koje je Miloš grubo pretvorio u froncle, kao neki krvožedni tigar. Nije bio san. Pao sam na krevet, stisnuo obe pesnice i suze su same krenule na oči. Brzo sam ustao, umio se hladnom vodom i okrenuo Marinin broj mobilnog. Bila je nedostupna. Zvao sam i Miloša, takođe je nedostupan. Poslao sam joj poruku: ’’ javi se hitno,hitno’’. Legao sam u krevet obučen, zaboravljajući i da zaključam ulazna vrata od kuće. Probudio sam se kao na iglama, nešto posle 7 ujutru. Nije bilo odgovora na moju poruku. Zvao sam je opet. Nedostupna. Miloš, nedostupan. Na fiksni se niko nije javljao. Posle 9 dana, njen mobilni je ponovo počeo da zvoni. Za jedan dan, okrenuo sam njen broj 24 puta. Nijednom se nije javila. Poruke su bile bez odgovora. Nisam je vređao, samo sam želeo da joj čujem glas. Deseti dan sam je cimnuo, oko 11 ujutru. U 2 popodne, stigla je samo kratka poruka od nje : ’’reci’’ . kada sam pitao zasto se ne javlja i ne odgovara na poruke, odgovorila je samo: ’’e, imam stvarno toliko problema, da me ništa ne interesuje. Niti čitam poruke, niti imam kad da odgovorim’’. Više nije odgovarala. Miloš je još uvek bio nedostupan, ili je samo blokirao moj broj. Osećaj je bio grozan. Nisam znao šta da radim. Posle nekih 20ak dana, Marija me je pozvala da nas četvoro idemo na koncert. Nisam znao šta da kažem.
’’ Ja sam za, videću da li Marina može…’’-rekao sam i u sebi dalje pomislio da li može da te pogleda u oči pošto ti je mesec dana ranije iscedila svaku kap iz dečka. Naravno da ništa nisam mogao da joj kažem.
’’Ako me Miloš ostavi, ja ću da se ubijem’’- to je govorila nebrojeno puta pre toga, pre Marine, pre svega…
Često je znala da kaže kad bih je naveo da pričamo o prevari
’’ Ne bih ja mogla mog Miloša da prevarim, sve i da mi čupaju nokte’’
Sve mi se smućkalo u glavi, kao neka bljuvotina. Opet mi je pripala muka. Marina se nije javljala na moje pozive. Telefon je samo zvonio i zvonio. Taj dosadni zvuk… bez odgovora. Otišao sam na koncert sa Marijom i Milošem. Prvo se pojavila Marija, sva nasmejana. Odglumio sam, Marina je prehlađena. Ubrzo se pojavio i Miloš. Nosio je neku dugu, debelu, crnu jaknu sa ogromnom kapuljačom na leđima, koja je bila obrubljena žućkasto-crnim krznom. Inače je bio krupan, ali mi je ovako obučen delovao još glomazniji i viši, stvarno impozantna figura, dok je prilazio svojim pobedničkim korakom. Široko je izbacivao noge, ramena je pokretao upadljivo, dok su mu ruke bile u džepovima. Šepurio se , širio se, zadovoljan sobom, kao da je osvojio čitav svet. Poljubio se sa Marijom i pružio mi ruku. Pozdravili smo se.
’’Gde ti je Marina?’’- pitao je
’’Prehlađena’’-rekao sam i osetio kao da mi je neko zabio iglu u grlo. Nije odreagovao, pažljivo sam ga posmatrao, lice mu nije odavalo nikakvu promenu u izrazu. Samo onaj njegov zadovoljni smešak. Kako je samo bio hladan! Morao sam da mu se divim zbog ovoga ( i zbog mnogih drugih stvari…). Otišli smo na koncert. Posle nekih sat vremena, poslao je Mariju da kupi piće za šankom. Kako ga je samo slušala. Otišla je. Prišao mi je i na uvo rekao, sasvim jasno:
-’’Kažeš li išta Mariji, polomiću ti svaku, ali svaku kost u telu, i potom nastaviti da jebem Marinu’’
-’’Jebe mi se za Mariju i za lomljenje kostiju, gde je Marina?’’-razdrao sam se jedva se suzdržavši da mu ne odgrizem uvo.
-’’Ne deri se čoveče, ne znam gde je, nije mi se javljala od onda. Možda je otišla kod sestre’’.
Otkud li on zna za njenu sestru? Odakle li mu samo ovakve informacije? Onda je pomirljivo rekao, verovatno očekujući da se Marija vrati, a i videvši da neću praviti još veći problem od ovoga:
-’’Moraš da razumeš, ona je došla meni, kako bre da je odbijem, znaš to bolje od mene. Nisam mislio da će onako da ispadne…’’
Marija se vratila. Ostatak večeri je ’’lepo’’ prošao. Ujutru, poslao sam novu poruku Marini: ‘’Bili smo na koncertu nas troje, falila si nam’’
-’’ Pušila sam mu kurac sinoć’’- to je bio njen odgovor
-’’Kad, pre ili posle koncerta?’’-upitao sam, ali opet nije bilo odgovora. Kakav odgovor na poruku da smo bili na koncertu i da nam je nedostajala! Posle sat vremena poslao sam joj poruku:
-’’Prekini više to da radiš, otkači se od Miloša’’
-’’Neću’’-kratak i jasan odgovor
Zvao sam Miloša da se vidimo. Bio je u gužvi, ali je uspeo da dođe na par minuta do jednog parkinga u centru grada. Izleteo je iz svoje metalik sive nove Mazde i pozdravio se sa mnom, sav unezveren.
-’’Gde je ona?’’-pitao sam
-’’Ne znam’’
-’’Sinoć ti je pušila’’-rekao sam
-’’Ne mogu da se raspravljam, prihvati to, moraš se obratiti njoj, ja sam tu samo tupi instrument, zar nije očigledno. I nemoj praviti sranje, pretući je ili tako nešto. Zaglavićeš u zatvor bezveze. Ostani hladne glave.’’
Otišao je, a ja sam ceo dan razmišljao, i setio se nečega zanimljivog. Na samom početku veze sa Marinom, pomislio sam, igrajući se u mislima egzibicionizmom, da ako bih nekome dao Marinu, bio bi to Miloš, znajući da bi joj s njom bilo dobro. Tada nikog drugog nisam mogao da se setim, niko mi drugi nije padao na pamet, da mu je predam kao poklon. I sada je bilo isto. Potpuno ista ideja. Bio je u pravu, bio je samo tupi instrument. Uživao je u tome, ali to je samo zato što je imao sreće. Jednostavno, neki imaju tu sreću u životu. Ne mogu da zamislim nijednog boljeg frajera sa kojim bi me prevarila, mada je ovo bilo daleko više od prevare. Svakako je on bio korak napred za nju. Odlučio sam da njega i Mariju ostavim na miru. Neka se ona brine šta on radi. Meni je u glavi bila samo Marina. I taj prokleti sneg napolju, koji nikako nije prestajao da pada. Zatrpao je pola grada. Teško je bilo i izaći iz ulice. Pustio sam joj poruku da se vidimo.
-’’Ma ti nisi normalan. Ne idem ja nigde nedeljom, pogotovo po ovakvom vremenu.’’- to je bio odgovor.
Setio sam se i Fejsbuka. Na četu mi je uvek odgovarala na poruke. Tu nije mogla da me ignoriše. Tj. Nije htela, sve je Marina mogla. Sneg je neumorno padao,a ja uporno zvao da se vidimo. Jednom sam joj napisao na četu:
-’’Al bi bilo dobro da smo sad na Kopaoniku’’
-’’Bila sam na Kopaoniku’’-rekla je
-’’S kim?’’
-’’Sa drugom’’-odgovorila je
-’’Nije ti drug, sigurno mu se sviđaš’’
-’’Pa sviđam mu se’’
-’’Pa kako onda drug?’’-pitao sam
-’’Pa drug. Otišla sam’’-rekla je i otišla
Došao je i njen rođendan. Sneg se nije predavao, naprotiv, sve je više padao. Čestitao sam joj. Nije mi odgovorila. Nije me ni zvala da dođem. Posle tačno 57 dana dopisivanja na Fejsbuku, slučajno sam oko ponoći ušao na profil. U inboxu mi je bila jedna poruka. Marinina.
-’’E možda sutra popodne da me vodiš negde na sok J’’.
Nisam mogao da verujem. Šta se ovo dešavalo?! Bio sam srećan kao da sam dobio na lutriji. Prvi put posle više od 2 meseca legao sam na spavanje srećan, sa osmehom na licu. Kako li je samo uspevala da izazove takve reakcije u meni? I to posle svega onoga. Ustao sam nešto posle 10 ujutru i krenuo nedugo posle doručka da se probijam po snegu, ka pošti da platim neke račune. Ogromna gužva svugde. Setio sam se jedne male pošte na autobuskoj stanici i zaputio se tamo. Dok sam čekao tramvaj, tačno u podne, pustio sam joj poruku:
-’’ Šta radiš?’’ i vratio mobilni u džep jakne. Nedugo potom začula se zvonjava telefona. Izvadio sam ga i video da ona zove. Javio sam se. To je bio prvi put posle više od 2 meseca da joj čujem glas. Sasvim opušten razgovor.
’’Gledamo li se danas?’’- pitao sam
-’’Gledamo, ako me ne prođe volja’’- rekla je i počela da se smeje.
-’’Da , znam, spreman sam ja na te tvoje promene raspoloženja’’- rekao sam
-’’Bolje da ti kažem iskreno, nego da te lažem nešto. Ja radim do 4 , pa posle toga. Ne izlazim ja više kasno noću , da znaš’’
-’’Kad si mislila, oko 5,6?’’-pitao sam
-’’Da, čućemo se posle’’-rekla je.
Krenula je moja odiseja po gradu, koji je bio u haosu, neprohodan i prekriven snegom. Plaćeni računi, obišao par radnji, pokupio auto, smislio šta da obučem. Svratio sam i do poliklinike, da se javim bivšoj šefici. Ko god me je video od tih ljudi, koji su me poznavali,prokomentarisao je da sam bled kao krpa. Istina je da sam bio prestravljen. Sav prebledeo. Toliko sam želeo taj susret s njom, a sad kad je došlo do toga, nisam znao šta da radim. Taman kad sam došao kući i počeo da se spremam za taj dugo očekivani sastanak, javio se brat od tetke. Morao sam da odem da pokupim njegov auto od majstora. Još jedna blokada na putu do Marine. Kao da se i nebo urotilo protiv mene. Jedva sam se probio kroz sneg, i uspeo da se vratim nazad, sve za kratko vreme. Makar je bela napast prestala da pada na par sati. Moglo se bar malo prodisati, i kolima voziti. Nešto posle 5 sati, Marina je pustila poruku:
-’’Na šišanju sam, kad tebi odogovara? Gotova za sat vremena.’’
-’’Taman tako’’-odgovorio sam, i počeo zapravo da verujem da ćemo se ponovo videti.
Oko pola 7 opet je stigla njena poruka:
-’’Spremna. Samo da pojedem nešto’’
Odleteo sam do njene kuće, pazeći da ne naletim na još neku smetnju i blokadu usput. Bio sam ispred njene kuće u 7 te večeri.
-’’Tu saaaaam’’-pustio sam joj poruku. Izašao sam iz kola, kao nešto da pogledam, a ustvari to mi je samo bio izgovor da je zagrlim kad izađe. Nije se pojavljivala. Prošlo je 5 minuta. Telefon je bio na sedištu u kolima, gledao sam u njega. Nije zvonio. Prošlo je i celih 10 minuta, činilo se kao cela večnost, postao sam nestrpljiv i unervozio se. Nije je bilo. Konačno je zaškripala njena kapija. Izašla je u dugoj crnoj jakni,plitkim čizmama i uskim farmerkama koje su otkrivale njene zgodne noge. Više gledajući u zemlju, nego u mene, prilazeći i osmehujući se, promrmljala je kroz osmeh:
-’’Ja sam se baš nešto zamislila, slučajno sam videla poruku, mogao si još duže da me čekaš’’ .
Zagrlio sam je čvrsto sa obe ruke i poljubio u obraz, govoreći pritom:
-’’Gde siiii lepojko’’
Ušli smo u kola i odlučili da odemo do jednog tržnog centra. Sneg je opet počeo da pada. Kao da se ništa nije ni dogodilo. Pričali smo najopuštenije o svemu, a ja sam bio uzbuđen kao kada sam je prvi put ugledao. Stigli smo na parking tržnog centra, a ja sam bio toliko izgubljen, da sam zaboravio da zaključam kola i uključim alarm, što mi se nikada ranije nije desilo. Ušli smo unutra i seli na piće. Ponovo smo započeli neki uobičajen razgovor, a onda sam u jednom trenutku upitao:
’’Šta bi ono?’’
-‘’Šta?’’-odgovorila je sa izrazom lica kao da hoće da pukne od smeha. I ja sam se jedva suzdržavao.
-’’Pa ono…Što si uradila…’’
-’’Šta hoćeš od mene da ti kažem? Da mi je žao? Nije mi žao.
-‘’Zašto si to uradila?’’
-’’To je moralo da se dogodi. Nisi morao da ostaneš da gledaš. Sam si to odabrao’’
-’’Zašto si to uradila? I ona tvoja kazna, je li to baš bilo potrebno?-pitao sam
-’’Ma pusti kaznu. To si ti sam dozvolio. To je bio samo test. Da vidim dokle si spreman da ideš. Nisi ti dovoljno muškarac za mene. Devojkama treba čvrsta kara, ali i čvrsta ruka. Šta ja da ti radim kad si slab.
-’’Slab sam na tebe. I nisam jedini koji je slab na tebe…’’-rekao sam
-’’To nije važno’’-rekla je
-’’Vala i nije’’-rekoh
-’’Nisi to morao da trpiš. Mogao si, trebao si da nađeš drugu. Koji ludak bi pristao na takvu kaznu?! I još izdržao 4 meseca’’-krenula je sa tiradom
-’’Zar ti to nešto ne govori?’’-upitao sam je
-’’Ne. Govori mi samo da mogu da ti radim šta god hoću. A neću’’
-’’Ajde…’’-rekoh
-’’Pa ti bi opet bio sa mnom posle svega?! Ti stvarno nisi normalan’’-rekla je glasno
-’’Zar ti misliš da će ti uspeti sa Milošem? On i Marija su zajedno već 7 godina. Trebalo bi i da se venčaju’’-rekao sam
-’’Ne mislim ja ništa, a od Miloša imam sve što mi treba’’-rekla je
-’’Šta je on to toliko bolji od mene?’’-pitao sam je
-’’Pa rekoh ti, veći je muškarac od tebe. Lepši je, zgodniji je, veći mu je… jel treba da ti nacrtam? Pokušaj da se staviš u moju situaciju’’-rekla je
-’’Auh’’- samo sam uzdahnuo- ’’Marina…molim te…’’
-’’S njim ponovo otkrivam sebe’’-nastavila je da me bode-’’Zbog njega radim nezamislive stvari. Ti si mi dosadan. Ne možeš da me ispratiš, znaš to i sam’’
-’’I ove 2 godine sa mnom su ti bile foliranje?’’-pitao sam
-’’Nisu, ali ti si kao nedovoljno začinjeno jelo, Miloš je prava stvar…i da si dovoljno lud da me prihvatiš ovakvu nazad, ne bih opet bila s tobom’’-rekla je
-’’Budi sa mnom, budi i sa njim, samo da sam pored tebe…’’-rekao sam tiho
-’’Ne’’-kratko je rekla, ne gledajući me i ispijajući piće
-’’Marina…’’
-’’Pošto vidim da si voajer, i da ti to prija, pustiću te povremeno da gledaš te naše predstave ako hoćeš. A i treba nam prostor, ne možemo uvek kod njega i kod mene’’-rekla je
-’’A Marija?’’-pitao sam
-’’Baš me briga. A i čisto sumnjam da sam prva koju je uzjahao otkad je s njom, tako da je nebitno.’’
-’’Hoću…da gledam…samo da sam blizu tebe…’’’-rekoh
-’’Kako god ti hoćeš’’-odgovorila je zadovoljno
Daleko je bilo od toga kako ja hoću. Odvezao sam je kući. Miloš ju je redovno jebao sve ovo vreme. Marija je saznala da nismo više zajedno. Bilo joj je žao. Poprilično smo smanjili kontakt. Parovi idu sa parovima. Posle par dana nazvao sam Marinu. Bio je četvrtak, oko 9 uveče.
-’’Ne mogu da razgovaram’’-kratko je rekla i spustila slušalicu. Užas. Sneg se topio, i konačno je moglo normalno da se živi. Posle 10ak dana, našao sam je na četu na Fejsbuku. Trebao im je prostor…
-’’Doći ćemo sledeći petak kod tebe’’-ukratko je glasio zaključak tog bezveznog dopisivanja.
Opet sam bio sam kući. Došla je prvo Marina, oko 6 popodne. Dolazak pastuva se očekivao nešto kasnije. Sela je u kožnu fotelju u mojoj sobi i počela da se vrti u njoj. Volela je to da radi. Bila je obučena kao za matursko veče. Opet one roze cipele, lelujava, tanka, crna, providna mini haljina ispod koje su izvirivale nestvarno bele butine, opet paž frizura, i mala crna traka stegnuta oko vrata na kojoj je bilo malo crveno srce obrubljeno zlatnom bojom.
-’’Kakva mačkica’’-pomislih
Ostavili smo otključana ulazna vrata da bi on mogao da uđe kad stigne… Pričali smo nešto bezveze, sedeo sam na krevetu, a ona u fotelji, a onda sam joj uzeo ruku u svoju, i počeo da joj mazim gornju stranu dlana. Samo me gledala i osmehivala se, ne govoreći ništa. Krenuo sam lagano da je milujem celom njenom golom rukom, od dlana ka ramenu i vratu. Samo se nasmejala i spustila glavu u stranu, braneći se, da joj ne bih dodirivao vrat. Odgurnula se unazad na fotelji sa točkićima, a nedugo zatim, ušao je mamlaz Miloš i popeo se uz stepenice. Nosio je neku torbu i iz hodnika nam rekao:
-’’Budite tu, odmah dolazim. Ne izlazite iz sobe dok ne dođem, brzo ću’’- i zatvorio je vrata od moje sobe.
Ja sam klekao na kolena, približio se Marini, prislonio lice na njene prekrštene noge, i počeo da milujem i ljubim njene meke butine.Stvarno je fenomenalno izgledala. Malo me je pomazila po glavi. Počeo sam da zavlačim ruke ispod njene haljine, a ona me je samo radoznalo gledala u oči, kao da me prvi put vidi. Hteo sam da je pokidam! Potpuno me je izluđivala! Taman kad sam pomislio da ustanem i da je poljubim, Miloš je otvorio vrata od sobe. Gledao sam u Marinu, a ona je iskolačila oči i samo kroz smeh rekla:
-’’Uhuhuhuhu vidi ovo!’’
Okrenuo sam se i zamalo se nisam onesvestio! Na vratima je stajao isklesani grmalj, golog torzoa, u crnim kožnim pantalonama, sa dve kožne narukvice sa metalnim bodljama na njima i sa crnom, kožnom sado-mazo maskom, koja mu je prekrivala celu glavu, i imala je proreze za oči, nos i usta. Marina se oduševila.
-’’Skloni se od nje i sedi dole’’-rekao mi je hrapavim glasom koji je dobro odglumio.
-’’Marina, dođi ovamo’’-rekao joj je. Ustala je i prišla mu.
-’’Na kolena’’- kazao je. Ćutke ga je poslušala, i skinula svoje roze cipele. On je otkopčao pantalone, i opet je izvirio njegov ogromni ud. Marina je svojim krupnim očima nemo gledala u njegov nadignuti penis. Počeo je da je mazi po kosi, a onda joj rekao:
-’’Puši ga’’
-’’Da gospodaru’’-odgovorila je
Osetio sam kao da me neka kiselina izjeda iznutra. Pušila mu je držeći ga za kukove, povremeno se zaustavljajući da ga proguta celog, što nimalo nije bilo lako. On je uživao. Samo je zabacivao glavu unazad i govorio:
-’’Ah to,tooo, aaah…’’
Marina je delovala kao da uživa više nego on. Izvadio ga je iz njenih usta i počeo da je lupka kitom po licu. Prvo polako, a onda sve brže. Ona je samo zatvorila oči i ćutala.
-’’Ustani’’-rekao joj je
Počeli su da se ljube. Bolje reći žvalave. Nije to bilo usne na usne, već jezik na jezik, onako napolju. Miloš je imao dugačku jezičinu. Delovalo je grozno. Poprilično je izbalavio Marinu, jezikom kačeći otvor za usta, pa se čulo samo pucketanje njegove kožne maske. Prestali su i okrenula mu je leđa. Hvatala ga je za kurac, i blago mu ga nadrkavala, a on joj je zadigao haljinu, ispod koje je imala crvene tanga gaćice.
-’’Tooo, lepo, poslušala si me’’-rekao joj je. Opet se samo nasmejala.
-’’Dođi ovamo’’-rekao joj je dok je vodio ka mom radnom stolu. Marina se okrenutih leđa Milošu, rukama naslonila na sto, i blago povila unapred. Miloš je izašao u hodnik, uzeo veliko ogledalo koje je tamo bilo okačeno i doneo ga. Naslonio ga je na zid ispred Marine, da bi mogli da se gledaju. Otkopčao joj je haljinu koja je lagano kliznula sa nje,padajući odmah pored mene. Osetio se jak, lep, miris njenog parfema, koji sam joj ja poklonio za rođendan. Crvene tange, crveni brus. To je ostalo na njoj. Miloš ju je gledao sa leđa, otvorenih usta, skoro da je počeo da balavi. Lampa sa mog radnog stola je bacala prigušenu svetlost na njih dvoje, pa su oboje izgledali preplanuli, kao da su se upravo vratili sa mora. Kara mu je bila očvrsla,, i on je počeo njome da je lupa po guzi. Marina je okrenula glavu i otvorenih usta, sa osmehom ga gledala. Počeo je jako da je udara. Samo je tiho uzdisala:
-’’A, a, a, a, a’’- i povlačila se unapred. Onda je žestoko lupio, delovalo je kao da je neko nekome odvalio šamar. Oćutala je, samo je izvila glavu unazad. Namestio se da prodre u nju. Gurnuo je samo glavić i stao. Taman što je Marina rekla:
-’’Uuu’’-stala je i pogledala ga
-’’Ajde, šta čekaš?’’’-rekla mu je nestrpljivo. Izvadio ga je iz nje, i snažno je povukao za kosu
-’’Aaa, šta to radiš?!’’-pobunila se i pokušala,bez uspeha, da se iščupa iz njegovog stiska. Nabio joj je glavu na sto udarivši je.
-’’Aaaa, nemoj, boli to kretenu!’’-prodrala se
-’’Jesi li mislila da će da bude tako lako?’’- rekao je opet hrapavim glasom
-’’Pusti me Miloše’’-rekla je plačnim glasom
-’’Šta bre da te pustim?! Radi ono što ti govorim!’’-rekao joj je.
Desnom rukom ju je držao za vrat, pribijene glave uz ploču stola,a levom je povukao njene tange i iscepao ih.
-’’Aaa’’-prigušeno je zavapila. Videlo se da je boli.
-’’Polazi na krevet’’-kazao je držeći je za vrat.
Sama je otkopčala brus, ne govoreći ništa. Imala je brazilku između nogu. Lep detalj. Legla je na krevet.
-’’Ne tako. Na drugu stranu se okreni. Naguzi se’’-rekao joj je
Okrenula se poslušno i čekala ga. Ali izraz njenog lica nije odavao utisak zadovoljstva. On je skinuo pantalone i stao iza nje. Opet joj je legao na leđa, a ona je poklekla pod njegovom težinom i potpuno se opružila potrbuške. Počeo je da je jebe. Samo mu se dupe mrdalo, i to po malo, u nekim kružnim, sitnim pokretima. Marina je samo stenjala, zatvorenih usta, kao da je siluje. Delovalo je odvratno, sve to. Miloš je bio van sebe. Uživao je , i povremeno je grebao po leđima bodljama sa narukvica. Ubrzo je stao, lupio je šakom po glavi i rekao joj da se pridigne i naguzi. Opet je počeo da je rastura, Marina je sad već počela da se opušta. Gurao ga je polako, a ona je izvijala telo, podižući svoju guzu naviše. Sve glasnije je uzdisala, dok joj je kosa padala preko lica i prekrivala ga. Miloš je odjednom stao, i snažno je sa obe ruke uhvatio za vrat. Počeo je da je davi! Dok se borila da dođe do daha, pokušavala je da mu skloni ruke sa svog tanušnog vrata. Totalno bezuspešno. Miloš ju je samo stiskao, i žestoko joj ga nabijao. Mogao sam samo da vidim njegove stisnute zube kroz otvor maske. Ko zna kakvu je grimasu pravio na licu, bolje što je nosio tu masku. Marina je počela da klati glavom gore-dole pokušavajući nešto da kaže. Miloš nije posustajao, ni u svojim divljačkim naletima u njeno međunožje, ni u davljenju. Hteo sam da mu kažem da prestane, ali opet sam zanemeo. Marina je prestala da mrda glavom i izbuljila oči, a on se konačno setio da joj pusti vrat, da bi mogla makar malo da dođe do daha. Počela je glasno da kašlje držeći se za grlo, i da balavi po krevetu. Miloš je počeo zlobno da se smeje. Marina je jedva disala, a on je ustao s kreveta, i stao pored mene.
-’’Dođi ovamo, dođi ovamo’’-rekao joj je.
Skliznula je sa kreveta i puzeći krenula ka njemu dok je brisala iskašljalu pljuvačku sa svoje brade. Milošu se mogao videti širok osmeh na licu. Taman kad je stigla do njega, on je ponovo seo na krevet.
-’’Dođi sad ovamo’’-rekao je
Dopuzala je do njega konačno prestavši da kašlje i krklja. Kara mu se već bila pomalo spustila. Mišićavko je sedeo na krevetu naslonjen rukama unazad.
-’’Ajde sad, progutaj ga’’-izdao joj je novo naređenje. Počela je ponovo da mu ga puši. Čulo se samo njeno prigušeno:
-’’Mmmmm’’- u poređenju sa onim davljenjem, ovo joj je bila premija. Počela je sa sve bržim pokretima glave, a on joj je onda napunio usta spermom. Svršio je i opet onim hrapavim glasom rekao samo:
-’’Marinaaaaaah, aaaah! Aaah…
Marina je usisala svaku kap. Okrenula se ka meni, obrisala malo sperme sa svoje donje usne, i rekla mi:
-’’Poliži ovaj prst’’
Usisavao sam njen prstić sa ushićenjem, zaboravljajući na odvratan ukus tuđe sperme. Miloš se samo kezio. Skinuo je masku i otkrio svoje potpuno oznojeno lice. Izašao je iz sobe, noseći svoje kožne pantalone i masku i zatvorio vrata. Marina je legla na krevet i držala se levom rukom za vrat, a desnom za međunožje, sa bolnim izrazom lica. Miloš se vratio.
-’’Marina, obliži mi ga. Mrzi me da ga sad perem, a moram do Marije, za nekih sat,dva’’. Klekla je i počela da mu ga glanca jezikom. Stala je.
-’’Ajde ako te mrzi, ja ću ti ga oprati’’-rekla je pomalo čudnim glasom. Grlo ju je bolelo, ono njegovo davljenje je ostavilo traga. Otišli su u kupatilo. Ja sam ostao u sobi. Marina se vratila i gola legla na krevet opet se držeći za vrat i međunožje. Preterao je i sa davljenjem i sa nabijanjem. Hteo sam da je pokrijem, ali je ubrzo ustala i sela na krevet. Miloš se obukao i krenuo. Pozdravio se s nama, a Marina ga je zamišljeno gledala, još uvek se držeći za vrat.
-’’Jel mogu s tobom do negde?’’-pitala je
Pogledao ju je brišući znoj sa čela.
-’’Ajde’’-odgovorio je.
Video sam ih kroz prozor kako razgovaraju, ulaze u njegov auto i odlaze. Opet sam pao na krevet, uništenog duha.
Nastaviće se
Autor: dzombabg
