Kiša, koja je padala celu prethodnu noć, produžila je da pljušti i preko dana. Šibala je o zidove i prozorska okna nošena košavom. Kroz prozor jedva da se išta nešto videlo. Moglo se samo naslutiti kakvo je vreme napolju.
U sobi je ipak bilo toplo i prijatno, samo što je svetlo žmirkalo kao da ima nekakve veze sa naletima vetra. Dve devojke sedele su unutra zavaljene u fotelje i čitale, dok konačno jedna od njih ne prekide tišinu:
– E, baš je dosadno, celu noć kiša, a i sada. Ne mogu više ovako da sedim i čitam.
– Hoćeš možda napolje – uzvrati druga digavši pogled sa knjige i stavi prst na mesto dokle je stigla sa čitanjem – Meni je ovde puno lepše.
– Ma i meni, ali malo mi je dosadno, ima li još nečega osim ovih starih ljubavnih romana?
Druga devojka se zamisli, gurnu papirić u knjigu i odloži je na policu. Pokušala je da se seti rasporeda stvari u kući. Davno je ovde bila. Još kao mala dolazila je sa roditeljima da obiđe tetku, koja je bila priličan osobenjak. Volela je društvo, ali se nikada nije udavala. Tu i tamo imala je poneku vezu, ali uglavnom u mlađim danima. Starost je dočekala sama i jedinu pažnju posvećivala joj je Dina, kojoj je testamentom ostavila vikendicu na uživanje. Sada je Dina tu i prvi put sama, odnosno sa drugaricom sa fakulteta Leom, sa kojom je bila prilično bliska. Poveravale su se jedna drugoj i savetovale se uzajamno…
– Mislim… mislim da gore ima neki tavan – promumla Dina – Tu ima gomila krša, možda iskopamo nešto.
– Vauu, možda neki kovčeg sa blagom. Tetka ti je živela sama, možda je nešto naštekovala!
– Ma ne. Ali sigurno ima još knjiga i kojekakvih sitnica, starinske odeće.
Pogledale su jedna drugu u oči i odmah se razumele. Iz hodnika su na gore vodile vijugave drvene stepenice. Kada Dina stupi na njih stepenice zaškripaše ali izdržaše.
– Trebaće nam baterija – okrete se ona ka Lei.
– Aha, evo, imam je.
Uzela je baterljsku lampu sa stočića, gde je stajala za slučaj nestanka struje, i krenula za Dinom. Kada je rukom podigla drveni poklopac po glavi joj se sruči oblak prašine i natera je na kašalj i na par trenutaka odmora dok se uzleteli prah ne staloži.
Lea joj pruži bateriju i svetlost šibnu kroz tamu tavana, tamu koja je bila godinama neuznemiravana kao i sloj prašine debeo nekoliko milimetara.
Njihove noge ostaviše trag za sobom, kao prvih ljudi na mesecu…
– Šta sve tu nema – reče Lea, prateći pogledom svetlost lampe.
Bilo je tu polomljenih čiviluka, ramova za ogledalo, gomila stvari nedefinisanog oblika i namene, sudova i boca i tegli sa sadržajem koji odavno nije za jelo. I jedna gomila prašnjave odeće.
– Šta je ovo? – Dina dotače poslednju gomilu.
– Garderoba, ali čekaj, ispod nje je nešto tvrdo.
Polako je uklonila prašnjave kapute da izbegne dizanje prašine, i otkri masivni drveni sanduk sa kožnim kaiševima i kopčama.
– Kovčeg sa blagom? – skoro da je kriknula od radosti.
– Videćemo šta je, pridrži mi baterlju.
Lea prihvati bateriju i osvetli sanduk dok su Dinini prsti nervozno petljali sa kopčama, dok se sanduk ne otvori. Svetlost je šarala po sadržaju otkrivajući unutrašnjost. Gomila knjiga u tvrdom povezu i nekoliko zamotuljaka u navoštenoj hartlji.
Dina uze par knjiga i otvori ih. Naslove nije razumela jer su bili na francuskom jeziku, ali je zato dobro razumela imena pisaca i znala je o čemu oni pišu. Mirabo, Markiz de Sad, Gijom Apoliner, Klilend… Prsti su joj drhtali dok ih je prelistavala. Tu i tamo bile su ilustracije urađene u tehnici bakroreza. Sklopila ih je brzo, a među nogama oseti toplinu.
– Šta ima tu? – progura se Lea napred.
– Videćeš – uzvrati Dina i pokupi knjige, a sa njima i dva zamotuljka –
Hajdemo dole. Ovde je puno prašine.
Zaklopila je sanduk koji osta prazan i njih dve siđoše u sobu. Prvo su oprale ruke od prašine i otresle prašinu sa sebe, a onda se vratiše ka knjigama i stvarima donešenim sa tavana.
– Vauuuu, šta je ovo? – kriknu Lea otvorivši stranicu u knjizi gde se nalazila ilustraclja.
Slika je prikazivala ženu između dva muška tela. Žena je klečala, a u ustima joj je bio muškarčev ud zabijen gotovo do testisa. A sa druge strane muškarac je stajao iza nje i vrh njegovog uda bio je zabijen među polutke njene guze. Jasno se video donji otvor koji je čačkala prstima, što znači da joj je penis bio zabljen u guzni otvor.
Leini prsti drhtali su dok je listala stranice, gotovo ih je gužvala okrećući ih. Slike su bile stvarno uzbudljive iako su bile rađene u staroj tehnici, bile su vrlo detaljne i precizne.
Posle nekoliko slika običnog seksa nalete na sliku žene vezane za neku vrstu stola. Oko članaka je imala okove, a lancima je bila privezana na sto. Glava joj je visila sa ivice stola, a u usta joj je čovek koji je stajao iza nje ugurao svoju batinu. A po raskrečenom međunožju pljušatli su udarci biča sa više krajeva.
– Uhhh, baš je jezivo – reče promuklim glasom – Ali… ali… i tako…
– … Uzbudljivo – završi Dina njenu misao.
– Aha. A šta… šta je u tim papirima?
– Videćemo!
Papir zašušta i zapucketa i otkri sadržaj. Dina oseti navalu krvi u lice, a i u Leinom licu primeti naglo crvenilo.
– Pa to je, to je… pe… pen… hm penis od voska.
Na stolu, u gomili hartije, ležao je voštani penis. Bio je očigledno domaće izrade ali sa jasno istaknutim glavićem. Čak je na vrhu bio i nagoveštaj rupice. A dužinom su bila izražena ispupčenja u obliku nabreklih žila.
– Šta li je u drugom paketu, nije valjda isto?
Dina bez reči razmota i drugi papir.
Sadržaj je bio skoro istovetan. S tim što je u drugom papiru bio penis od plastike, koji se na kraju završavao veštačkim testisima.
– Gle, šta je ovo – pokaza Lea čepčić na zadnjoj strani – Čemu li to služi?
Dina izvuče čepčić i pošto ga osmotri par sekundi, klimnu glavom i reče.
– Naravno, da se nešto sipa unutra. Onda stisnu veštačke testise i iz rupice na vrhu izađe malo vazduha. Zatim spravu uperi ka drugarici i pogodi je mlazom vazduha.
– Shvataš? – kratko je upita.
Lea klimnu glavom i zakikota se.
– Eto, sada smo sve saznale.
Narednih nekoliko minuta pokušale su da se vrate čitanju ljubavnih romana ali, to jednostavno nije išlo. Pogled im je stalno lutao ka stolu gde su ležale odložene stvari, dok im se u jednom trenutku ne sretoše pogledi i obe se glasno nasmejaše.
– Šta ti misliš? – upita Lea.
– Iskreno… verovatno što i ti…
– … Šteta da ove stvarčice stoje. Same smo…
– … I ugrožene.
Dina uze u ruku plastični ud i reče.
– Napuniću ovo toplom vodom.
– Dobro, ja ću uzeti ovaj drugi.
Potom su otišle do kuhinje i iz malog bojlera toplom vodom oprale sprave i napunile rezervoar u testisima veštačkog uda.
Dok su se kretale nazad ka sobi Dinina ruka se spusti na Leinu zadnjicu, a
Lea joj uzvrati naleganjem glave na rame i utiskivanjem usana u meku kožu vrata.
– Mmmm – promumla Dina i protrlja ud o svoja prsa – Polako, hajdemo do kreveta.
Klecavim kolenima i nogama kao od gume dovukoše se do ležaja i gotovo padoše na njega.
– Raskopčaj me – šapnu Lea, i sama poče da prebira po dugmićima Dinine bluze.
Usnama je odmah poklapala ogoljenu kožu i upijala njen miris, šireći nozdrve kao rasna ždrebica. Dinine ruke zavlačile su se pod njenu majcu i raskopčavale kopču kaiša i dugmad na šlicu, a zatim se zavukle između platna i kože, i sporim i spretnim pokretima povećavale njenu unutrašnju temperaturu. Igra svlačenja bila je lagana i uzbudljiva. Nisu žurile. Imale su pred sobom čitav kišni dan i bilo bi šteta potrošiti ga u žurbi.
Na sebi su imale još samo gaćice, koje i nisu činile neku prepreku. Svojom veličinom i prozirnošću jedva da su išta štitile.
– Mmmm – protegli se Dina i širom raskreči noge dajući na znanje Lei da se tu spusti i uroni glavu u potrazi za najstrasnijim mestom.
Lea je opkorači i spusti glavu na njene butine dovodeći svoje malene gaćice tačno pred Dinino lice. Oseti topli dah i zadrhta, a onda se primače bliže tim ustima, a svoje rastvori i jezikom krenu uz unutrašnju stranu butine.
Nije se zaustavila kada je došla do tankog platna. Prelazila je jezikom preko njega, vlažila ga svojom pljuvačkom i sokovima koji su navirali iz Dine. Dina se promeškolji i izdiže malo kukove, dajući do znanja da želi ukloniti sa sebe i tu najmanju prepreku, da oseti njen jezik na koži, unutra, što dublje. Dotle je i ona uklanjala Leine gaćice i uronila jezik između usmina i klizila njime od klitorisa do otvora anusa.
– Ahhhmmmm, to mi prija… tu… tako… – mumlala je Lea i uronila usne u meku pukotinu među Dininim nogama, dok joj je drugaricin jezik šarao po guznom otvoru.
Zatim prst zameni jezik i probi se unutra do zglavka. Iea na tren presta da uranja jezik u Dininu picu, izdignu glavu kao vučica i ispusti jedan dug, gotovo nemi, urlik. Onda se vrati među Dinine noge i jezikom poče razlistavati nabore u potrazi za malim pupoljkom od sedefa. Prsti joj se ovlažiše finim sokovima iz ružičaste raspukline i tako vlažni lako kliznuše u procep među polutkama guze u onaj drugi, uži prolaz. U svojoj guzi još je osećala Dinin prst, a tamo gde je malo pre bio jezik, sada je osećala nešto tvrdo i široko. Razdvajalo joj je utrobu i uranjalo u nju ispunjavajući joj telo.
Lea ispruži ruku i dohvati drugi veštački ud i prinese ga Dininoj rascvetaloj pukotini. Protrlja ga o ulaz da ga ovlaži i pripremi, a onda ritmički poče da ga pomera napred-nazad, svakim zamahom uranjajući sve dublje.
Drugom rukom klizila je po izbočenom dugmencetu. Dotle je Dina uvukla svoj prst do kraja u njenu guzu, a plastični ud je do kraja ulazio u nju i rovario po njoj. Osetila je uzbuđenje, skoro kao da je u njoj pravi kurac od krvi i mesa. Telo joj se predalo i osetila je narastanje uzbuđenja, a onda usledi iznenađenje. Pred sam završni talas sprava se izvuče iz nje…
– Šta… to… – okrenula je glavu i promulala.
Ništa nije videla. Samo oseti kako sprava kliznu na gore i zaustavi se na tren, dok Dinin prst ne izađe napolje, a onda veštački ud, vođen Dininom rukom pritisnu glavić između guzova i poče da nestaje unutra.
– Ummm – mumlala je i pomerala kukove, pomažući drugarici da unutra uvuče spravu zadovoljstva.
Kada se malo pribrala i shvatila da je zapostavila drugaricu, ponovo je počela da pokreće veštački ud, spustila prste sa klitorisa i tu postavila usne, a prstima potražila onaj manji otvor.
Napolju je kiša besnela i tutnjala o krov i zidove. Munje su parale nebo i obogaćivale vazduh ozonom, dok su njih dve tonule u svoju igru, postajući sve udaljenije od stvarnosti. Tela su se uvijala i trzala. Dah je postajao sve kraći, a onda se dva krika stopiše sa tutnjavom groma. Dina poslednjim trenucima razuma stisnu loptice veštačkih testisa i briznu toplu tečnost u Leinu utrobu, kao mlaz sperme…
– Ooohhh, umirem – zastenja Lea i svali se kraj nje. Preko oznojenih tela navukoše tanke prekrivače i dohvatiše cigarete i šibice.
Izdahnuše pramičke dima u vis. I dva dima se spojiše i stopiše, a onda iščileše.
– Pa? – upita Dina.
– Aha… – uzvrati Lea – Šta da ti kažem? Ona sprava stvarno je dobra. Skoro kao pravi. A čak ima i svojih prednosti.
– Znam, znam, uvek je spreman i bezopasan je, mislim na trudnoću. Samo nema onaj miris i ukus…
– Da, ukus – zagonetno se nasmeja Lea
– Ponekada je važan i ukus.
