Bile su to nevesele godine. Ostala sam udovica, nenadano izgubila posao, a prijatelji se razbezali brze-bolje. Moja kcerka i ja smo se snalazile kako smo umele. K nama je doselio i njen mladic, ali se stvari nisu popravljale. Meseci su prolazili. Koleginice su me savetovale da si nadjem nekog, ali to nije bilo jednostavno. Bila sam u cetrdesetim, suvise stara da zavodim, a dovoljno mlada da osecam zenu u sebi. Zivela sam u zajednici i nisam mogla dovoditi partnere a da ne povredim osecanja moje kcerke.
Iz njihove sobe, pak, sve se manje culo ljubavnih uzdaha, a sve vise svadje i jecaja, nakon kojih bi se sve utisalo. Oni bi cvrsto zaspali, a ja ostajala budna gledajuci u mrak… Moja su bila samo rana prepodneva – oni bi otisli na posao, a ja uzivala u tisini prazne baste i sigurnosti visokih zidova. Suncala sam se naga, i prepustala mastanju o boljem, boljem zivotu.
Jednog utorka medjutim, iz laganog dremeza protreslo me zvono interfona. Bila sam ljuta i smetena – tako retko mogu biti svoja. Brzo sam navukla kratki kucni ogrtac i sletela do kapije. Bio je to David, mrzovoljni, tromi, punacki suprug moje kcerke. Jako lose drustvo za blistavo jutro koje je pripadalo samo meni. Nadala sam se da ce otici brzo, ali je on mirno seo u bastu. Kuvala sam kafu i prikupljala krhotine predjasnjeg dobrog raspolozenja. Iznoseci soljice, na vratima kuce presekao me njegov mutni pogled i postala sam svesna svojih golih butina, dubokog dekoltea i visokih potpetica. Oh, pomislih, neces me sad naterati da se presvlacim, ti dosadni covece…
Mirno sam sela za bastenski sto pracena njegovim ukocenim pogledom, prekrstila noge, zapalila cigaretu i utonula u cutanje. Bilo mi je neprijatno, njemu je bilo neprijatno, ali nijedno nije htelo da odstupi od stola. ’Lepo si pocrnela, Lea’ – cedi David kroz zube, trudeci se da deluje opusteno. ’Znam’ – mucim ga dalje, svesna da od linije mojih kolena ubrzano dise. Ponovo cutanje, ovog puta drugacije, oboje postajemo pomalo zainteresovani za igru izludjivanja. David skida majicu, otpija gutljaj i stavlja naocare za sunce. Gadan mi je sam pogled na njegov opusteni, beo stomak i dlakave grudi, ali me golica sto se ne povlaci pred mojom ociglednom drskoscu i sto ne podvija rep pred zenskom provokacijom. Ok, mislim, idemo dalje. Nasa visemesecna netrpeljivost dobija svoju telesnu formu…
Prekidam cutanje: ’Ne ljutis se da nastavim suncanje? Razgovor nam, uostalom, slabo ide’
’Opusti se, Lea’ – kulira me, navodno zadubljen u svoju kafu. Prelazim na rasireni peskir, okrecem mu ledja, skidam haljinu i ostajem samo u belim gacicama, tako neprikladnim situaciji i udovici u zrelim cetrdesetim. Pokusavam da se vratim svojim predjasnjim mislima, ali ne ide, svesna sam njegove prisutnosti, svesna muskog znoja koji tako mirise na Zelju…dugo nisam osetila leptire u stomaku. Odjednom, prestravljuje me pomisao da ce na mojim belim pamucnim gacicama mozda primetiti koliko sam vlazna… Prestravljena od fleke-izdajnice, ocajnicki stiskam butine i samo izazivam jace vlazenje moje nemazene picke. Svaki me pokret moze odati.
Odjednom osecam njegove prste na vratu. Vesto, jako vesto mi utrljava losion za suncanje, bez reci, bez dozvole. U svakoj drugoj situaciji umela bih da odreagujem, ali me sada umiruju kruzni pokreti njegovih ruku, prvo vrat, pa ramena , pa niz ruke…opustam se, neobjasnjivo, sirim ruke da ih bolje izmasira, i mada znam da sada moze videti moje bradavice ukrucene do rasprskavanja, vise me nije briga. Dugo, dugo mi masira dlanove, pa prelazi na ledja, tako je siguran u svaki svoj pokret a ruka mu ne bezi od lastisa mojih gacica, naprotiv, vrhovima prstiju zalazi pomalo u njih. Znam da sada jasno vidi vlaznost na belom pamuku ali sam toliko opustena da jos vise sirim noge da ih bolje izmasira. A on snazno i nezno utrljava losion duz mojih butina, do same pukotine, sad vec znam da vidi i prve dlacice… Omamljena, nesvesno dizem guzove i ocekujem te prste na klitorisu, ocekujem strujni udar od 1000V, ocekujem da orgazmiram pred njim, da se ponizim i podam kao kucka…
Zvono.
Tajac.
Cujem kako ustaje, pere ruke, polazi ka interfonu i mirnim, dubokim glasom docekuje moju kcerku: ’Jelena, ljubavi moja…’
Navlacim haljinu i bezim pod tus tresuci se od stida.
Dok vrela voda spira stid sa mene, iz njihove sobe cujem prigusene jecaje, krevet kako ravnomerno skripi i Jelenu kako moli: ’Jebi me uvek ovako…’
