U podne, na čuvenom gradskom trgu, dok su jeli sladoled, njoj se probudi slatki svrab među bedrima. Poznavali su se tek nekoliko sati, od jutra. Gledala ga je netremice želeći da se utopi u njegovim lepim očima kjoje su je podsećale na more. Njena je želja bila velika. Osećala je tu slast u celom stamenom telu, ali se trudila da je prikrije.
On je pažljivo razgledao trg. Sviđao mu se. Svoje čudesno mirne oči usmeravao je lagano i pažljivo na sve četiri strane, na svaki detalj. Čak je nekoliko [CENSORED] pomerio i stolicu kako bi video sve u krug. Upijao je svaku sitnicu. Divio se. Na zapadnoj strani, u senci, stajalo je nekoliko kočija. Na istočnom delu bili su slikari portretisti. Jata golubova sletala su u jatima na prostrani plato. Tamo su ih deca radosno hranila. Bilo je mirno. ”Neobično za tako lep i poznat trg” razmišljao je trgnuvši se čuvši njene reči.
– Za vreme rata bio je potpuno porušen.
On ne odgovori. Nakon kraće pauze ona nastavi:
– Obnovili su ga prema fotografijama i sećanju – objašnjavala je misleći da će to njega kao mladog profesora interesovati. – Svaki detalj kako je nekada bilo.
Bio je ćutljiv. I dalje. Odsutan. Da joj se nije sviđao verovatno bi se naljutila. Je li moguće da ga ona ne interesuje, da mu se ne sviđa?
– Šta da radimo? – upitala je kada ju je izdalo strpljenje.
– Ne znam. Šta predlažete? – pogledao ju je smešeći se. Kao da se probudio iz sna.
Od jutra su šetali gradom. Posetili su sva značajnija mesta. Ona mu je sve objašnjavala, tudila se. On je pažjivo slušao, divio se i snimao svojim fotoaparatom. Prvi put je u njenom gradu. Za njega je sve bilo nepoznato i zanimljivo.
– Imam mali stan na kraju grada, daleko odavde. Mozemo otići tamo ako obećate da ćete biti dobri…
Nasmejala se vragolasto želeći da on prihvati.
I on se nasmejao. Promatrala je njegovo skladno telo, meke ruke na stolu i malje na grudim. Baš joj se sviđao. Imao je nešto zagonetno u sebi. Onako ćutljiv i samozatajan još joj se više sviđao.
– Ne mogu vam to obećati – reče samouvereno uz osmeh. – Iskreno.
Ipak su otišli u njen stan. Nalazio se u jednoj modernoj četvrti petnaestak kilometara od centra, u jednoj od onih višespratnica kakve su masovno gradili posle rata. Bio je ispunjen knjigama i gramofonskim pločama. Kada se uz piće zvuci njemu drage pesme razlegoše po sobi i kada ona sede pored njega na ležaj, on požele da je zagrli. Ona se vešto izmigolji. Uz razgovor otkrivao je neke lepe stvari kod nje: nežne ruke, lepo oblikovane prste, obla kolena ženski diskretno skupljena ispod lagane letnje haljine, velike čvrste grudi…
Tela su zadrhtala, a obostrani nagon bivao sve jači.
Uvijala se i mazila kao mačka. Kao da je želela da ta igra poljubaca i milovanja traje što duže. On je želeo da što pre oseti slast i dubinu njene rasekline, da je ispuni.
– Pusti, sama ću – reče kada on pokuša da joj skine haljinu.
Otrčala je u kupaonicu. Čulo se pljuštanje vode. On je sedeo napet i slušao muziku čekajući da se vrati. Ta znana melodija ga podsećala na zavičaj. Nemalo se iznenadio kada se potpuno naga pojavila pred njim. Bila je jača nego Što se to činilo u haljini. Njene dojke su bile tako velike i mlade i on ne izdrža: zagrli ih i zagnjuri glavu među njih. Među nogama je imala bujni brežuljak. Čitav breg, šuma, mala veverica…
Prodirao je snažno, muški, dok je ona isprva tiho, pa sve jače i jače uzdisala, stenjala i šaputala.
– Ah, letim, letim, letim…
Autor: Jovica Đurđić
