Devojke u letnjim haljinama volim, pevušim polagano dok desnom rukom stežem obnaženo rame moje Marije, najlepše devojke na svetu. Crnokosa i crnooka, visoka i vitka, čvrstih sisića i guze, ona polako klizi pored mene u ove sitne letnje sate. Oboje smo raspoloženi. Samo sat ranije u tami njene devojačke sobe Marija mi je dala sebe, neposredno, čisto i bez ikakve rezerve. Znam da uživa u seksu koliko i ja, i zahvalan sam tamo nekom Proviđenju, kome li već, što smo zajedno.
Sada šetamo, laki i zadovoljni, ipak biramo ulice sa manje sveta, želimo da što duže ostanemo zajedno – sami.
Iako živimo u relativno malom gradu, ulični život je veoma dinamičan do ranih jutarnjih sati. Marija mi šapuće “nepristojosti”, a moja ruka klizi sa njenog ramena preko struka do čvrstih guzova. Želim da ih stisnem i zadržim što duže mogu, da ih ponesem sa sobom i u času neminovnog rastanka.
-Marija, hoćeš sladoled?, pitam je razdragano primetivši prodavca kod frižidera sa “Delta” sladoledima. Ona potvrdno klima glavom i bira najveći kornet iz sanduka. Ja takođe.
Silazimo malom, mračnom, kaldrmisanom ulicom prema Tamišu. Marija se smeje i licka sladoled posmatrajući me ispod oka, a ja, gledam njen jezičak i sećam se kako je pre kratkog vremena taj isti mali, vrući, vrag klizio po mome ukrućenom ponosu, kako se poigravao od vrha do korena, kako se zavlačio u otvor glavića…
-Prestani Marija, silovaću te, uzvikujem, na šta se ona smeje iskreno i punim grlom. Komadić već otpoljenog sladoleda otpada sa korneta i započinje svoje putovanje prema njenom dekolteu. Komadić klizi, sve više se topeći, a ja povlačim Mariju u haustor, i, obuzet suludom idejom, raskopčavam joj haljinu. Gleda me iznenađeno i začuđeno. Oslobođene grudi blesnuše prema mesečini, ja im primičem svoj kornet i polako prelazim njime prvo preko desne sise, a zatim i leve. Marija se smeje, ja gledam kako se njene tamne, krupne bradavice krute, a tamni krugovi poprimaju belu boju sladoleda. Saginjem glavu i počinjem da ližem rastopljeni slatkiš sa njenih grudi. Ljubim i grickam joj bradavice, dok otopljeni sladoled klizi prema pupku, ostavljajući za sobom slatki trag. Osećam kako se pobratim budi, vrpolji u gaćama, dok jezikom pratim putanju slatkiša. Želim da je celu premažem sladoledom a zatim grickam, ližem, sisam. Zamišljam kako joj sladoledom premazujem crni žbun a zatim ga pijem.
– Milane, otopiše nam se sladoledi, prenu me Marijin glas. Zaista, u rukama držimo bezoblične kornete, lepljivi smo, vrući i znojavi.
Pred najezdom komaraca, privučenih slatkišem, bežimo iz haustora.
Autor: Sladoled
