Bilo je to teško vrijeme, vrijeme zla i aveti rata a ja momak od dvadeset godina, jak i lud, željan života a najviše žena i djevojaka. To nisam imao tamo odakle sam putovao, u stvari truckao se u prepunom autobusu svakojakog svijeta koji je išao u posjetu rodbini, odlazio po stvari kojih nije bilo na sprženoj zemlji, ili su jednostavno išli da predahnu od ratnih strahota.
Ja sam bio onaj koji je išao da odahne, da popije neko piće sa drugom,hladno pivo je bilo san, da baci oko na na oskudno odjevene beograđanke, da duši da malo dopusta, da bude ono što bi i trebao da bude u ovim godinama, lud i razuzdan momak.
Imao sam prijatelja tu, u stvari samo njega sam i imao tu, on je bio moje utočište od ružne stvarnosti, kod njega bi dolazio na dopunjavanje baterija, onih na koje duša radi, bez kojih bi postao još jedan robot u službi mašinerije rata a to nisam želio da budem.
Na sebi sam imao vojnički kombinezon, blijed i prljav, sa sobom ruksak sa malo stvari i na sebi miris bosanskih šuma. To je sve što bih nosio sa sobom u svoj mali raj, u svoj dopust za dušu i tijelo.
Stižem u sumrak, opijaju me svjetla velegrada, ulične svjetiljke, blještave reklame, gužva u saobračaju, sve je to nestvarna slika kada dolazite od tamo odakle sam išao ja.
„De si brate moj napaćeni !!!“, širokim osmjeh me dočekuje moj drug, moj stari prijatelj dok izlazim niz strme stepenice prašnjavog autobusa.
„Đe si jarane moj ! „, i zagrljaj dva školska druga je sve što čovjek može tada da poželi.
Truckanje u tramvaju, pogledi „normalnih“ ljudi na meni, umornom i smrdljivom, bilo mi je neprijatno. Pogotovo kad bi me pogledala neka djevojka imao sam želju da joj kažem da sam sam ja samo jedan običan momak željan djevojačkog osmjeha, zagrljaja, poljupca, dodira slatkih i bezobraznih. Momak zarobljen u zlu vremenu i ništa drugačiji od ostalih.
Gledao bih u noge prekrštene i divne, u guze utegnute u helanke dok bi se držale za rukohvate tramvaja, u sise kako se naziru iz dekoltea predivnih djevojaka. Vrijedilo je preći ovoliki put samo zbog ove vožnje tramvajem, pomislih.
Tuširanje, spiranje slojeva ogavnog smrada sa sebe, možda i ritualno spiranje mirisa zla i tjeskobe, svega lošeg nakupljanog mjesecima, stavljanje mirisa na sebe za bitke koje volim, za borbe koje bih i trebao da vodim u ovim godinama. Oblačim stvari svog druga, svojih nisam imao, i spreman sam.
„Druže zaboravi sve. Idemo da te vratimo u život.“, kao da je čitao moje misli.
Zovemo taksi, silazimo do ulaza, napokon pravi osmjeh na mom licu, pobogu napokon u život.
Taksista namrgođen i nervozan, i nije neka vožnja, studentski dom nije daleko ali kad je čuo moj naglasak popusti, poče neku patriotsku priču ali ga prekinuh, skrenuh s teme, neću to. Sad mi treba nešto drugo, sad je momenat za život.
Dajemo mu par gvozdenih njemačkih maraka, zadovoljno se pozdravišmo s njim i on s nama i krenušmo u raj za momke, u „studenjak“.
„Brate, našao sam neku tvoju zemljakinju. Ko zmaj je a ima i drugaricu. Idemo na neku žurku tu, sve su tvoji zemljaci.“
Kao da je to bila neka velika prednost pa mi to govori, ali nije ni bitno. Želim samo da se opustim, da popijem nešto, da se zezam a još kad bi i jebao nešto, bilo bi potpuno osvježenje.
Studentska soba kao svaka, neuredna ali prijatna, red knjiga, red praznih flaša, red erotskih časopisa i postera, mješavina inteligencije i bluda, nauke i divlje prirode.
Prava Bukovski atmosfera, kao stvorena za mene, boema i bludnika u pokušaju.
Dočekao nas je momak, naš vršnjak, sa naglaskom sličnim mom, očigledno jedan od „zemljaka“. Obradova se kad mu moj drug reče ko sam, poče da melje kako je čuo mnogo o meni, kako zna za mnoge naše „poduhvate“, kako nam se divi. I on krenu sa nekim pričama o ratu i pitanjima i zaključcima kako je „tamo“. Tu ga sasjekoh odmah :
„Jarane pusti to. Ima li šta da se popije i kakvih treba ovde ? Nemoj tu priču…“
Nasmija se, možda i zaključi da je pretjerao pa pređošmo na druge teme.
„Sad će stići ostali…“, reče između ostalog.
Tada, uz lupu vrata i graju, uđoše prvo dvojica momaka sa gajbom piva između sebe i dvije flaše vinjaka a zatim i četiri djevojke za njima.
Prva, rasna plavuša u nekoj teksas suknji iznad koljena, majici sa dekolteom koji otkriva bujne grudi i punim usnama namazanim drečavo crvenim karminom koji još više daje izražaj debelim usnama. Čim je ušla skoči u krilo mom drugu, poljubi ga a mene onda pogleda i pruži ruku :
„Dragana…iz Doboja.“, razvuče one usne u osmjeh.
Nasmijah se i ja pružih ruku :
„Miki, Sarajevo…“, rekoh to ironično, zbog onog njenog „iz Doboja“, kao da je došla na neku audiciju pa se predstavlja ko je i odakle je.
Za njom priđe djevojka, kratke crne kose, u većoj teksas jakni, crnoj uskoj suknjici i „martinkama“ na nogama. Vokmen joj je bio u ruci, visili su kablovi od slušalica. Skide jaknu, bila je u običnoj bijeloj majici kratkih rukava, ispod se nazira potkošulja i lijepe grudi, baš lijepe.
Pruži ruku mom drugu a onda meni :
„Vesna…i nije bitno odakle…“, sa smijehom i sjajem u očima to reče.
Svidjeo mi se njen smisao za humor, u stvari ona je jedina shvatila ono moje upoznavanje s njenom drugaricom, bila je očigledno inteligentna cura, cura koja nije oblačenju pridavala neki značaj ali je imala lijepo, obično ali lijepo lice i divne kestenjaste oči.
Mislim da od tada gledam ženama u oči, mislim da od tada znam da se u očima vidi mnogo više nego što to neka žena pokazuje. A ona je više imala za sakriti nego neke da pokažu.
Onako obučena izgledala je kao ispodprosječna cura. Ali…bez obzira na to postaće glavni lik u ovoj mojoj priči.
Sjela je pored mene, pogledala me ovlaš i stavila slušalice na uši. Već je glasna muzika odzvanjala sobom ali ona očigledno želi da sluša svoju. Cupkala je nogicama i neuglednim „martinkama“…meni je bila divna.
Jedan od momaka otvori jedno pivo, pruži meni i reče :
„Otpij malo !“
Ja bez suvišnih pitanja otpih dio flaše piva a on mi ga uze iz ruke i dosu vinjaka tako da je flaša opet bila puna.
„Oooo…to malo betoniramo !“, prokomentarisah ali prihvatih svoj „koktel“, jednom se živi.
Krenula je žurka, muzika, ples, piće, sve cure su se hvatale, ljubile i plesale, svaka sa svojim dečkom, samo smo ja i „moja“ Vesna sjedili, pili svoje „koktele“ i povremeno se pogledali.
Povukoh je za slušalice :
„Daj da čujem tu tvoju muziku malo.“
Bez riječi skinu slušalice i dade mi ih.
„…zvali su je Krvava Meriiii….nikom nije dala olako…voljela je dlakave zvijeri…“…Joni je tukao iz njih…ih…pa baš mi je Joni sad trebao…volim cure koje vole Štulića.
Dok se ja uživih u Azru ona ustade i poće da pleše i da se vrti ispred mene. Bacih vokmen i ustadoh i ja, ponesen muzikom, njom i „koktelom“ zvanim „beton“.
Vrtili smo se tako, plesali i neznam u kojem momentu, u koje doba, a nije ni važno, već smo se grlili i plesali zajedno. Sjećam se, koliko mogu da se sjetim, da sam pokušao par puta da je poljubim ali nije se dala, samo je plesala i smijala se. Njene veselo tužne kestenjaste oči bi me pogledale a ja sam se zaljubljivao kao neki malac.
Ni sam neznam kada i kako ali našli smo se na ulici, bila su gluva doba, onako pijani i ludi trčali smo ulicama, ganjali se i bježali jedno od drugog dok su nas smirivali moj drug i njena drugarica. Nekako smo došli do stana.
„Vi će te spavati u ovoj sobi a ja i Dragana idemo u dnevnu.“, reće on i ostavi nas onako polupijane i same. U sobi je bio jedan krevet.
Ona se poče skidati a ja sam onako sa staklastim očima gledao u nju. Ostala je u gaćicama, običnim pamučnim, i potkošulji, takođe običnoj bijeloj. Bila je divna.
Leže na krevet, pogleda me :
„Možeš pored mene.“, hladno to izgovori i okrenu se ka zidu a ja se zagledah u njenu guzu i bez obzira na stanje u kom sam bio kurac mi se stvrdnu u momentu. Skidao sam se ne skrečući pogled sa nje, sa bijelih nogu i guze, sa crne kratke kose.
Ostao sam samo u boksericama, legao pored nje i onako odzada obgrlio je rukama. A ona, prihvati taj moj zagrljaj, i nasloni guzu na moj kurac.
„Spavaj !!!“, reče to kao da je to lako.
Naravno, nisam je poslušao, već je poćeh ljubiti po slatkom vratu, po leđima a rukom prelaziti po nogama i grudima. Samo je ćutala i povremeno uzdahnula kad bi je neki moj dodir potakao na to. Bože, pa ja nisam ležao sa djevojkom već mjesecima. Da li je ona tako divna ili sam ja tako željan mekoće ženske kože i mirisa žene. Vjerovatno je bilo sve ovo.
Pridigoh se, okrenuh je na stomak, i nastavih da je ljubim. Lagano sam krenuo od njenog vrata, naslanjao usne, pa preko leđa ljubio i jezikom dodirivao. Tako dođoh do dna leđa a onda po guzi, bila je tako meka, obla i divna. Ona je samo disala, ćuli su se uzdasi njeni, nekada malo ubrza a onda se smiri. Nije progovarala.
Ljubeći joj guzu skidao sam joj gaćice. Spuštajući poljupce niz noge spuštao sam i gaćice, malo po malo. Dođoh do njenih stopala, lijepih i malenih, sa crnim lakom na noktima. Svukoh gaćice preko njih, ona ih pridiže da mi pomogne. bili smo već uigrani, već smo se predali jedno drugom, igra strasti i davanja je počela.
Ljubio sam je i dalje, mogao bih vječno, baš mi je bila slatka i želio sam je tako jako. lizao sam njene prste na nogama dok sam rukama mazio njene noge dolazeći rukom do njenog međunožja, povremeno damo dirnuvši joj picu. Pri jednom takvom dodiru osjetih da je mokra, da me želi.
Sada uz noge isplazah do njene guze i slatke pice na kojoj su se dlačice već presijavale od njene vlažnosti. Jezikom ovlaš prđoh između dve polutke i dodirnuh njime picu. Ona uzdahnu sad većmnogo glasnije, i tijelom se prope, nasloni picu na moje usne, nasloni jače. Nisam je dirao prstima, samo jezikom, vrhom jezika prelazio sam po obodu usmina, jednom, dvaput, ko zna koliko puta a ona se stalno namicala a ja odmicao. Izazivao sam je a one se sve više uzdizala tražeći jači i žešći pokret mog jezika i mojih usana.
U jednom momentu, dok se namicala, ja sam stao i jezik je raširio njene usmine. Zaječala je, to je izgleda željela. Gurao sam jezik u nju, gurao i vadio, palacao njime po njoj, a onda sam prstima raširio njene usmine i jezikom pronašao klitoris i krenu da ga ližem i sisam. Sada se već ludo vrtila i stenjala, čak joj se otelo i moje ime, mislim prvi put od kada smo se upoznali to veče.
Puna su mi usta bila te slatke i mlade pice, a ona se topila i umazala mi usta svojim sokovima, bila je željna skoro kao i ja. Nisam više mogao izdržati, kurac mi je već bio kao kamen, tako sam je želio, jako i žestoko.
Samo sam uspuzao uz nju, prihvatio za stomak malo pridigao, i naslonio glavić na vrelinu ulaza u njenu picu.
„Stavi ga molim te !“, progovori tako slatko i milo.
U tom sam se trenutku baš zaljubio do kraja, maksimalno moguće. Nakon tih milih i bezobraznih rijeći bila je u tom trenutku sve moje na svijetu, jedino bitno. Nisam ni sanjao da jedan ovako grešan trenutak može probuditi osjećaje ljubavi. Tada sam shvatio da može.
Skliznu sam u nju, poslušao je, raširio je i spunio svojim kurcem, dao sam joj svu svoju ljubav i snagu koje je bilo u meni tada. Jauknula je i zgrabila rukom moju, okrenula se i pogledala me sa sjajem u očima i imenom na usnama. Niko ranije nije me tako dozivao kao ona mene tada :
„Mikiiiiii…. !!!“
Ulazio sam i izlazio iz nje, cijelom dužinom, dok je ona mješala, stezala mi ruku, gnjurila glavu u jastuk, cijukala i stenjala. Ljubio sam joj leđa, grickao uvo, ubrzavao i usporavao svoje prodiranje, osjećao kako me ponekad stegne picom, kako me cijedi a ja bi još jače ulazio i izlazio.
Jebali smo se tako strasno i poželjno, jebali i vodili ljubav, jebali i zaljubljivali.
Pridigla se na laktove, odigla guzu :
„Jebi me jače ljubavi, jebi meeee…!“
Uhvatio sam je za bokove i sad svom silinom je jebao, ulazio do kraja i izlazio potpuno pa onda se nabijao opet do kraja. Ona je mješala i već počela da vrišti, da nekontrolisano ispušta zvukove sa svakom mojim zabijanjem u nju, sa svakom vađenjem iz nje, ne zna se šta ju je više uzbuđivalo. A ja sam se pretvorio u životinju, želio sam animalno da je jebem i to sam činio, divlje i snažno.
Snažno je okrenuh na leđa, uzeh joj glavi i opkoračivši je gurnuh kurac u njena usta. Halapljivo ga je sisala, ljubila i lizala, onako prekrivenog njenim sokovima. Nisam mogao više izdržati već je isprskah po licu, mnogo je to sperme bilo, mnogo se nakupilo u meni. Ona je samo zažmurila, irukom cijedila sve iz njega dok sam ja hroptao kao prasac, trzao se i napokon uživao.
Svojim potkošuljom obrisa si lice i pogleda me. Gledala me je par trenutaka, sad već zaljubljeno i divno. Volio sam je ljudi, već sam je volio tada.
Pogledah i ja nju, malo se vratih unazad, podigoh joj noge na svoja ramena, jednu po jednu, i sa pogledom jedno u drugo ponovo joj stavih kurac, ponovo ga sjurih u nju a ona se osmjehnu, ona se obradova, to je valjda željela i očekivala.
Opet sam je jebao brzo, jako, dok su se njene potkoljenice tresle sa mojih ramena. Zatvorila je oči i nastavila naše strastvovanje. Uzdizala se sa bokova, nabijala kad ja ulazim i spuštala kad ja izlazim, mješala bokovima koliko je mogla od mojih naleta. Ponovo je gorila, ponovo je ritmično plesala ispod mene.
Valjda je to ljubav.
Uhvati me rukama oko vrata, spusti noge sa ramena ne prekidajući naš ritam, podiže se i jako me zagrli, zari nokte u moja leđa, strasno me poljubi tražeći moj jezik.
Padoh na leđa, ona se nađe na meni i zanjiha bokovima na mom kurcu. Kako je to božanstveno radila, kako je nabijala sebe na mene pa bi zaplesala tako, dovodila do ludila i sebe i mene.
Sada sam ja žmurio, i uživao u njenom plesu na sebi, u njenim nabadanjima dok je kurac dosezao najveće dubine u njoj a ona ga usisavala svojim stezanjima i žestokim nabadanjima.
Digla je glavu ka nebu, počela se tresti i vrištati, grčiti i smanjivati ritam. Rukama me je uzela za glavu i brzo legla po meni i zagrizla moje usne uz mumljanje preko njih. Ponovo sam eksplodirao, sada u nju ali nije bilo kontrole, sve kočnice su bile popustile, sve misli su se izgubile, sav razum se pomutio.
Ostali smo tako, ja u njoj, ona na meni, spojenih usana i mozga bez kapi krvi, samo užitak nam je strujao kroz tijelo, spojeni u jedno. Tiho je šapnula :
„Ne vraćaj se. Ostani samnom zauvjek…“
Samo sam je poljubio, samo to, bez odgovora koji je već znala.
Neznam kad smo zaspali, koliko smo spavali. Otvorio sam oči, nje nije bilo. Kao iznenađen iznenadnim napadom neprijatelja skočio sam iz kreveta, navukao bokserice i izašao u dnevnu sobu. Nikoga nije bilo. Pogledah u sat na zidu, bilo je pola jedan. Sjeo sam na stolicu, rukom prošao kroz kosu, sabirao misli.
Gdje su svi ?
U stvari, jedino me je zanimalo gdje je Vesna. Gdje je moja neugledna rokerica ?
Izgleda da sam se zaljubio, opet.
Otvoriše se vrata.
„Ej brate. Jesi se naspavao, bio si mi vredan noćas !“, kroz smjeh mi je dobacio moj drug sa nekim kesama u rukama, valjda naš doručak.
„Gdje je Vesna ? Kad je otišla ?“, brzopleto upitah.
„Ma doći će sutra da te isprati na bus, tako je rekla.“, nezainteresovano će on spremajući one stvari iz kesa u frižider.
Cijeli dan sam proveo besciljno lutajući gradom. Nisam više gledao djevojke po ulici, nisam se više divio velikim reklamama, gradskoj vrevi i ostalim čudima normalnog svijeta. Sve je bilo nebitno. Želio sam samo nju da sretnem, da slušamo Azru, smijemo se i ljubimo. Samo to, ali nisam je sreo, nisam naletio na nju kao u glupim američkim romantičnim komedijama. Nije ovo film.
Stajao sam pored autobusa, opet svijet u uniformama, miris benzina, boksovi cigareta vire iz švercerskih torbi. Drug je stajao pored mene, nešto mi govorio dok sam ja pogledom tražio neuglednu djevojku iz „nije bitno odakle“ da se pojavi, da mi dotrči i isprati me, obečala je.
Vrijeme je, treba ući u autobus. Posljednje osvrtanje. Tada me neko povuče za rame i kestenjaste oči mi razvukoše osmijeh na lice. Tog trena da sam umro ne bih žalio.
„Evo. Da ti ne bude dosadno. Čuvaj mi se !“,samo to reče, pruži mi svoj vokmen, poljubi me i odskakuta na trotoar a ja uđoh u autobus mahajući joj kroz prozor. Pomislih na one njene riječi : „Ne vraćaj se. Ostani samnom zauvjek…“ a znala je da ne mogu, znala je ona sve.
Zato se zadržala, zato je nije bilo, presnimavala je pjesme za mene.
Tada sam je zadnji put vidio. Moju neuglednu rokericu, jednu ljubav za jednu noć.
Ne, nije to bio seks za jednu noć, to je bila ljubav za jednu noć . I to je moguće.
Na kaseti, u vokmenu, je pisalo :
„Volim te“.
„Balkane, Balkane moj…budi mi silan i dobro mi stoj…“
U mojim ušima je odzvanjalo dok je neki idiot kršio primirje nasumičnim pucnjevima sa brda…
Najveća žrtva svakog rata je ljubav !!!
Autor: budala75
