Malecka

Zapravo sam nekako postepeno postao svestan da me gleda. Dosta dugo, čini mi se. Bila je ljupka plavušica. Sva izvajana od zanosnih krivih linija, ali malecka. Niža od mene za dve glave. Pružih joj ruku, što ona protumači tako da mi sedne u krilo.
– Ja sam Sanja. – reče veselo.
Sklopih ruke oko nje i rekoh:
– Sada si moja Sanja.
Zakikotala se zvonko.
– A čija sam to sad?
– Zovu me Zver.
– Ko te zove zver? – upitala je meko.
– Oni koji su videli mog drugara.
– Uuu…Tvoj drugar je zao?
– Moj drugar je… nežan. Ja sam zao. – rekoh.
– Šta rade zli? – obično mi je taj tobože naivan glas sa kažiprstom među usnama išao na živce. Ali njoj je začudo dobro stajao.
– Raspucavaju Sanjice – šapnuh joj na uho.
Ustala je lako i pružila mi ruku – Idemo?
– Kuda?
– Tamo gde … raspucavaš?
Veče je bilo prhladno. Gotovo niko nije prolazio alejom. Njena sićušna ruka gubila se u mojoj šaci. Bia je tako mala.
– Šta si duvala? – upitah.
– Ništa?
– Ovo je skrivena kamera?
– Zašto to misliš?
Protrljah joj kosu na temenu, kao što se radi deci:
– Zašto si pošla samnom?
– Misliš, zašto sam sa nekim ko je dvaput viši od mene i četiri puta teži? – zakikotala se grleno. – Pa…
Zaustavili smo se. Stajala je ispred mene i ćutala. a onda munjevito, suviše brzo da bih to mogao da sprečim, povuče mi šlic i drugar, spreman da popuca iskoči kao na oprugu.
– Bokte! – gotovo uzviknu Sanja.
– Jesi li promenila mišljenje? – upitah je posle pauze u kojoj je netremice zurila. – Mogu da te vratim u klub, ako želiš.
– Pa, ne znam… Zavisi šta ćeš mi raditi – reče zabrinuto. Ali i pod uličnim svetlima videlo se kako su joj nabubrile bradavice ispod pamučne majice. Zato sam znao da se prenemaže. Povukoh je do klupe i sedoh. Ostavio sam je da stoji vrlo blizo ispred mene. Morala je da opkorači jednu moju nogu.
Lagano sasvim lagano zavukoh ruku. Lagano pređoh prstom preko već sasvim vlažnih usmina. Zadrhtala je, ali sam znao da neće pobeći. Ipak je obuhvatih blago rugom rukom oko struka. Savih je lagano prema sebi tako da mi je stavila ruke na ramena, a uho joj je bilo sasvim blizo mojim usnama.
– Ne nosiš gaćice. To je dobro. – naslonila je čelo na moje rame, a noge je pokušala lagano da raširi.
I dalje sam lagano prelazio prstima, čas preko sredine, čas sa strane.
– Prvo ću te presaviti preko naslona kauča i zadići ti tu kurvanjsku suknjicu… – Nežne latice njene pice lagano su se same otvarale obilato vlažeći. Pokušala je da sedne na mene, ali nisam joj dozvolio. Stajala je na jednoj nozi, a koleno ruge zabila je u moju butinu. Leđa su joj se savila kao u mačke koja bi da napadne ili pobegne.
Postavih srednji prst u sredinu. Tamo gde je bila najviše nabubrila i najtoplija.
– A zatim… – oseti da je prestala da diše u tom treutku. – a zatim ću da ti … zavučem do kraja.
Jadna mala Sanjica, sva se zategla kao sajla, a moj prst usisan nestade u vreloj dubini.
– Uhhhh – istisnu ona dok je pokušavala da se nabode na prst.
– Možda ćeš vrištati ili samo stenjati. Ne znam. Želećeš da prestanem ili možda da umreš. Možda će te razdirati bol ili ćeš osetiti tek peckanje… Ne znam. – Lice je snažno stiskala uz moje lice dok me je grlila zagrljajem utopljenika.
– Ne sad. – rekoh odlučno, skoro glasno i šljepnuh je po tvrdoj okruglastoj zadnjici. Povukao sam prst i pomogao joj da uredi suknjicu.
Stajala je ispred mene čvrsto stisnutih nogu i oborenog pogleda. Lice joj je bilo vrelo i crveno. Uhvatih je za ruke:
– Još želiš da pođeš samnom?
– D…da – promucala je.
Vazduh je bio malo ustajao, bila je poneka stvar koja baš nije morala čekati goste na videlu. Ništa od toga nije primećivala. Samo starinski kožni naduti kauč sa velikodušnim tapacirungom.
– Ovde? Upitala je zabrinuto pokazujući na naslon.
Samo sam se kratko nasmejao svlačeći košulju. Zavrljačio sam espadrile. Ni njoj nije trebalo više vremena. Savim gola i sasvim lepa stajala je predamnom kao kip stidljivo prekrštenih ruku. Ponovo primetih koliko je bila niska.
– Dođi, pozvah je. – Nećemo tako, rekoh. Htela si nekog velikog. Obujmiću te potpuno. Poklopiću te tako da ćeš disati samo kada ti ja dozvolim. Lagano sam skidao farmerke i drugar ponovo vrlo budan nadvijao se nad njom. Videh kako se prihvatila za ivicu kauča i kako joj se trbuh zgrčio, kao da ga je na sam pogled osetila kako prodire.
Lagano se oslonih na laktove i kolena svuda oko nje. Pustio sam da je sasvim lagano draška vrškom u nepravilnim dodirima. Sva se izgubila podamnom. Puštao sam da ga očekuje dugo, toliko da bi gotovo zajecala, pa sam ga vraćao, ali uvek lagano i tek blagim dodirom. A onda odjednom uplovih bez otpora, možda napola, onoliko koliko je verovatno navikla. Zabila mi je nokte u kožu.
– Ne sad. Rekoh joj i uštinuh je ispod pazuha.
– Zašto si to? – prošaputa prekorno. Bila sam blizu kao nikad.
– Ima još. – sačekah da pritisak popusti pa lagano nastavih da guram. Bilo bi dosta da se samo malo vratim pa da nastavim dalje, kao kroz ružu koja se budi na suncu. Osetih ušće. Nastavih da guram još malo, kolko da joj telom prostruji drhtaj.
– Primila si ga – rekoh
– Da – prošaputa ona.
Bila je tako božanstveno tesna. Poslušno se razvlačila i pratila moje pokrete, izgledalo je sa smo krojeni jedno po drugom, ali osećao sam po tome kako pokušava da se namesti ili nađe najbolji položaj za noge da je na fizičkim granicama bola. Zato nisam žurio dok ona sama ne zadade ritam, onim bezobzirnim treskanjem gooze koje izaziva vrtoglavicu. Znao sam da će vrlo brzo završiti. Povukoh se naglo, prevalih je na bok i udarih je dva-tri puta snažno po tvrdoj zadnjici koja je odjekivala kao doboš.
– Oh, pa ovo je strašno. Opet mi je nedostajalo tako malo- glas joj je bio plačan gotovo molećiv. Gledala me je prekorno.
– Naslon – pokazah joj rukom.
Gotovo nevoljno presavila se preko naslona dotičući pod rukama. Prelepe poutke bile su joj stisnute.
-NO. može i tako, pomislih. Zapravo, to sam i obećao. Pljesnuh je još jednom snažno, čisto da naglasim ko je šef, a onda se zarih bez ikakvog obzira.
– Ijaaaaoooo. – riknula je životinjski dok sam je cepao. Probala je da raširi noge, ali moje noge su ih stiskale.
– Oplodiću te – rekoh zadihano.
– N…ne. Molim te. glas joj je bio jecaj.
Povukoh se i pustih da raširi noge, a onda se zabih još jednom. Do kraja. Osećao sam zatezanje nerazrađene utrobe. Radio sam kao konj, bez predaha, bez poštede. Za tren se zasutavih. Zavladala je tišina ispunjena brzim disanjem.
– Oplodiću te – rekoh ponovo.
Ćutala je.
Nastavih grubo i nemarno da prodirem u to sve više izmučeno telo. Ali ne. Nekakav divlji ritam krenuo je iz nje. Zaustavi osam, a ona se nabadala, gotovo isto toliko silovito koliko bih to i ja činio.
Ne vadeći, dohvatih je za kosu i prinesoh svojim usnama.
– Oplodiću te – šapnuh joj.
– Oplodi! – zahtroptala je dok me je stezala snažnim orgazmom. Pustih je da klone nazad na naslon i ispraznih se u tu uzgibanu utrobu koja ju je celu potresala.
– Tako ti raspucavaš? – vragolasto je rekla mnogo kasnije, savijena u uglu velikog naslonjača. 🙂

Autor: krokodil