Sedeo sam na klupi i odbijao dimove. Dan je bio suncan, topao, i izmamio je mnostvo setaca na ulice Novoga Sada. Parkovi, nocu prava stratista i ratista, sada su bili ispunjeni radosnom cikom decurlije i mrmorenjem odraslih. Poneki penzioner je uzivao iscitavajuci novine i grejuci na suncu ostarele kosti. Nekako, i ja sam sebe video kao penzionera! – Slobodno? – iz bezdana nerazmisljanja trgnuo me je prijatan, kao malo promukao zenski glas. Trudeci se da na lice postavim masku ljubaznosti i onoga sto se zove „tolerancija u medjuljudskim odnosima“, podigao sam oci i klimnuo. – Naravno, samo izvolite… – Perice, sedaj na klupu i jedi taj hamurger! – prilicno ostro je komandovala deckicu o nekih pet-sest godina. – Mama… – Perica je pokusao da se pobuni, jer ocito je bilo da bi u isto vreme jeo hamburger, ali i jurcao po obali jezerca u poteri za labudovima. – Sedaj. Pravio sam se da nisam obracao paznju na scenu izmedju majke i sina, ali itekako jesam obracao, itekako! Ona, povisoka, krsna, sa citavim slapovima duge, sitno kovrdzave crne kose, svakako nije bila prizor koji bi se mogao zaobici bez obracanja paznje. – Klinci su pravi davez… – prokomentarisala je i sama se spustajuci na klupu, zauzimajuci razmak pristojnosti od mene – Polude kad dodje lepo vreme… – Nije im zameriti gospodjo – prihvatio sam spontani razgovor – I mi odrasli poblesavimo, a da ne bi deca. Slatko se zasmejala i dve rupice na obrazima su ukrasile njeno lice. – Potpuno ste u pravu! Pruzio sam ruku. – Petrovic. Marko Petrovic. Trenutak je proucavala moje oci, a onda, valjda kad se uverila da sam sasvim bezazlen tip, koji je prosto uzivao u lepoti dana, prihvatila je moju ruku i, Boga mi, cvrsto se rukovala. – Marina Jankovic. Decak je hteo da iskoristi priliku i smugne prema jezercu, ali ga je Marina uhvatila za uvo i posadila nazad na klupu. – cini mi se da je ovaj bandit najgore dete u gradu! Nadam se da vi nemate tih prolema… – Nemam – sad sam se ja zasmejao – Nisam ozenjen. *** Dva meseca kasnije, Marina je prvi put dosla kod mene. U ta dva meseca, mnogo puta smo izlazili zajedno, sto u bioskop, sto u pozoriste, sto u duge setnje. Povremeno smo i na pice svracali. cak sam i dva-tri puta nakon bioskopa kod nje u stanu pio kafu. No, nijednom, ama bas nijednom je nisam dotakao, niti pokusao da joj se priblizim kao muskarac zeni! Nisam hteo da zurim. Upoznavali smo se, pronicali u tajne vlastitih navika i zelja… A onda, kad je pristala da svratimo kod mene, nakon vecernje setnje po Petrovaradinskoj tvrdjavi (pristala je da svrati zato sto je Perica bio u poseti kod roditelja njenog pokojnog supruga, u jednom od novosadskih sela), oboje smo znali da ce se dogoditi ono neizbezno, ono sto smo oboje cekali dva meseca! Izrazila je zelju da razgleda moju kucu. Jebi je, zensko k’o zensko! Proveo sam je kroz sve prostorije, a onda smo se smestili u dnevnoj sobi. Skuvao sam nam kafu, napomenuvsi da je to prva i jedina kafa koju cu ja skuvati, a da ce svaku sledecu kuvati ona, jer, zaboga, ona je zena, a ne ja. Tu kafu sam skuvao samo zato sto mi je prvi put usla u kucu, prvi i poslednji put kao gost. Svaki sledeci dolazak nece biti dolazak gosta, nego dolazak kao u svoju kucu. – Marko… – Da? – Koliko puta nedeljno usisavas i spremas kucu? Pogledao sam je belo – zar je moguce da je upotrebila rec „nedeljno“? Za mene je i „mesecno“ bio termin koji opisuje veliku ucestalost! – Hajde, Marina, okani se usisavanja… Znao sam da je pokusajem skretanja razgovora na glupu temu krila strah i tremu. Doduse, i ja sam bio uplasen koliko i ona, samo sto sam to bolje krio. Uostalom, bili smo u mojoj kuci. A svako kuce je najjace u svojoj avliji! – Bolje da pricamo o nama – nastavio sam, gledajuci u duboko plavetnilo njenih zenica – Mozemo pricati o nama, zar ne? Mi postojimo, Marina. Da li sam u pravu? Odlozila je soljicu i osmehnula mi se. – Postojimo, Marko. Trenutak kasnije vec sam bio na kolenima kraj fotelje i prihvatio Marinu za dlanove. – Marko… – prosaputala je. Poljubio sam je ovlas, tek dotakavsi svojim usnama njene. Ukus jagoda i meda me je preplavio, a decacka, prijatna jeza, koju nisam milion godina osetio, preplavila me je i skoro paralisala. Istog trena sam znao – ljubav! Otvorio sam oci i sreo plavetnilo iz kojeg je iskrilo. Podigao sam je u narucje i poneo u spavacu sobu. Opustila se, pretvorena u princezu, sva uznesena, iznenadjena navalom osecanja. Mislio sam da ce se rasprsiti kao prolecni oblak. U sobi je bilo mracno, ali nisam palio svetlo. Spustio sam Marinu i pljesnuo dlan o dlan. Dva meseca svakodnevno sam pripremao disk sa laganim melodijama, ostavljao ga u plejeru, da bude spreman bas za ovakvu priliku. Elektronska zezalica, koju sam nabavio od prijatelja, reagovala je na zvuk tapsanja dlanovima, startovala program i, tren kasnije, sobu su ispunili nezni tonovi. Zagrlio sam Marinu i lagano je pokrenuo u spor, senzualan ples. Prihvatila je, kao sto je prihvatila i moje poljupce. Sve strasnije smo se ljubili. Preuzeo sam inicijativu i poceo da je razodevam. Pomagala mi je i, malo kasnije, bila je potpuno gola. Nije se stidela. Potom je ona mene skidala. Kad smo oboje bili goli, pribila se uz mene. Velike i cvrste dojke su pritisle moja prsa, bradavice su zamrsile moje malje. cvrst Marinin stomak je pritisnuo moj, njena butina je zasla medju moje noge. Dodir na mudima, dodir njene koze, izludeo me je do te mere da sam pozeleo da je odmah srusim tu, na tepih, da gurnem u nju BiiiiP i izjebem je do sumanosti. No, Marina je nezno bice, zeljno igre, mazenja, i ja nisam zeleo da joj pokvarim dozivljaj nestrpljivoscu. Ljubio sam je i mazio po ledjima, sve nize spustajuci dlanove, dok nisam poduhvatio oble i cvrste guzove, masivne, drhtave. Pribila se jos vise uz mene i sapnula mi da bi umrla ako bih je sutra ostavio i zaboravio. – Nikada te necu ostaviti i zaboraviti… Spustila je ruku i zavukla dlan izmedju nasih tela. Znao sam sta je htela, pa sam se malo odmakao. Trenutak je bila nepokretna, a onda je prste svila oko mog BiiiiP. Nezno ga je dirala, navlacila kozicu, kao da je prvi put u ruci drzala BiiiiP. Zabacila je glavu i protresla kosom, a ja sam je malo ujeo za vrat. Muklo je uzdahnula i cvrsce stegla moj BiiiiP. Potom mi se vratila i poljubila me, kroz poljubac mi grickajuci usne. – Ne mogu vise cekati, Marko… Zakoracila je unazad i, ne ispustajuci iz ruke BiiiiP, povukla za sobom. Napipala je lezaj i spustila se na njega. Povukla se dalje i legla, bludno sireci noge. Kao opcinjen, posmatrao sam belinu njenog tela, uzani struk, jedrost dojki i cvrstinu bedara, vretena butina i duzinu potkolenica. Pomislio sam da jos nikada nisam imao priliku da vidim toliku lepotu! Kleknuo sam uz nju, savio se i poceo da joj ljubim grudi, istovremeno polozivsi dlanove na donji deo njenog stomaka. Bradavice su narastale pod mojim usnama i jezikom, a stomacni misici podrhtavali i prenosili vibracije na moje dlanove. Marina je sklopljenih ociju tiho jecala, tesko i isprekidano disala, trzala se svaki put kad bi joj moji poljupci doneli narocito prijatan dodir na bradavicama. Osetio sam nokte na svom ramenu – sarala je njima i crtala ljubavnu arabesku u mojoj kozi, palila je, zarila. – Ne mogu… – pokusala je da mi nesto kaze, ali joj se glas slomio jer sam bas u tom trenutku pomakao dlan i prste zavukao izmedju njenih nogu i dotakao usnice vrele, uzarene pice. Razmakla je noge i omogucila mi da prstom kliznem izmedju usnica, da ih razdvojim i napipam klitoris. Omamljujuci miris vlazne BiiiiP mi je drazio cula, a krv je bubnjala u venama. sum vodopada se uselio u moju glavu i prigusio sve ostale sumove. Zaronio sam prstom u tu BiiiiP, sladeci se vrelinom koja se iz nje prenosila u moje telo. Doslo mi je da jauknem! – Haj… de… Mar… ko… I da sam hteo, vise nisam mogao da se suzdrzavam – poklopio sam je svojim telom, ugnezdio se medj’ njenim nogama, na laktove oslonio, sklopljenih ociju trazio njene usne, vrhom glavica pipao za njenom pickom. Pomerila se ispod mene, namestila u bolji polozaj i, na obostranu radost, omogucila mom kurcu da zadje medju usnice bez pomaganja i pratnje prstiju. Gurnuo sam blago, ne zeleci da je povredim. BiiiiP je uklizao, udomio se, rasirio, rasprostranio se u samom ulazu BiiiiP. Marina je jeknula i izdigla grudi prema meni, a onda me snazno obujmila nogama, zabivsi pete medju moje guzove. Povukla me je i ja sam silovito gurnuo, znajuci da je necu povrediti. – Marko – vrisnula je i zabila mi nokte u ledja. citav BiiiiP je bio u njoj. Vrelina me je raspomamljivala, osecaj BiiiiP je u meni budio zver, gladnu i pohotnu, a ushicenje dozivljene ekstaze mi je razdiralo svaki nerv u telu. – Jebi me… Poceo sam da je BiiiiP! Ne preduboka, ne presiroka, njena BiiiiP je moj BiiiiP docekivala kao da smo bili ljubavnici milion godina. Na svaki moj nalet odgovarala je trzajem kukova, stezanjem nogu, jecajem ili prigusenim krikom. Ubrzavali smo, zeljni da se sto pre nadjemo u magicnom svetu orgazmickih eksplozija, u svetu van vremena i prostora. BiiiiP je uranjao duboko u BiiiiP, Marko je BiiiiP Marinu, Marina je jebala Marka. Pritiscuci vaginalne misice ispred sebe i oko sebe, BiiiiP je iz BiiiiP potiskivao obilne sokove, koji su se slivali izmedju Marininih guzova, preko mrkog, cvrsto stegnutog cmarica, do carsava ispod nas i natapali ga. Marinini jecaji prerastali su u sve glasnije krike, da bi se pretvorili u neprekidno cicanje, koje me je izbezumljivalo svojom seksualnoscu i nabojem strasti. Pocela je da se trza, i ja sam znao da joj stize orgazam. Zabio sam BiiiiP duboko u nju i, u sledecem trenutku, kad su pocele prve kontrakcije vaginalnih misica, stopio sam se sa njenim orgazmom i sam zaplovivsi burnim morem vlastitog… – cetiri godine nisam… – zapocela je sapatom, a ja sam joj stavio prst na usne. – Ne moras o tome govoriti, Marina… – Od dana kad je Jovica otisao u rat, iz kojeg se nije vratio, ja nisam bila sa drugim muskarcem. zelim da to znas. Privukao sam je do sebe. Ona cetiri godine nije bila sa muskarcem. cetiri godine! A ja sam osecao, nakon vodjenja ljubavi sa njom, kao da nikad pre nje nisam bio sa zenom! cinilo mi se da su sve one prethodne bile samo los plagijat originala, kojeg sam te veceri napokon spoznao!
