Ludilo je samo uzak most. Obale su mu pozuda i razum. Vec dugo te posmatram. Divim ti se iz prikrajka. Ti si sve ono sto ja volim. Volim tvoj nordijski stas. Tvoju visinu i vitkost. Tvoje duge noge. Volim tvoju rozikastu i svetlu kozu koja dozvoljava da se vidi krv, pa izgleda tako zivo, meko i sjajno, uvek pomalo hladno i sveze, kao mleko i krv. Volim tvoje velike oci boje irisa. Tvoje oci su tako hipnotisuce, imaju poseban sjaj, nesto iz njih isijava, neka primarna zivorodna snaga. Volim i tvoju ravnu plavu kosu meku kao svila.
Dugo si moja jedina opsesija… Ti si poput obasjane stvari na dnevnoj svetlosti, ali koja svojom pravom svetlosti isijava tek u potpunom mraku. Zelim da te imam dok tako sijas. U potpunom mraku. Prelazio bih prstima kroz tvoju kosu, udisao bih tvoj dah, greajo bih se od tvoje toplote. Ne bih te povredio. Samo bih se slavio tvoju lepotu i pojavu. Cuvao bih te. Ne bi te dao nikom.
Konacno te pratim. Pratim svaki tvoj korak. Trazim tvoje otiske u snegu da po njima gazim. Znam da moras da prodjes kroz sumu da bi stigla kuci. Necu ti nista, samo zelim da budes moja. Videces, bice ti lepo. Bices voljena, pazena… Jedino trazim da te samo ja imam. Da te samo ja vidim. Da samo ti mene vidis i da jedini postojim za tebe.
Mirises tako dobro…
Ja te zelim! I bices moja! Godinama sam te cekao. Godinama sam te trazio. Sad ces biti samo moja! Zauvek!
Za coveka od akcije, zivot se cesto pojavljuje kao krug koji treba da zaokruzi dodavanjem konacnog smisla. Iz trena u tren on nastavlja da odbacuje takve krugove, nedovrsene zbog nedostatka sustine i smisla, i nastavlja da se suocava sa nadolaskom slicnih krugova. Veceras cu biti covek od akcije! Neces mi pobeci!
Ti hodas medju zvezdama… Penjacu se do njih da te dostignem. Da samo osetim tvoj miris, tvoj dah. Da te samo dodirnem…
Pratim te… Sve si mi bliza. Pratim te kao slepo dete koja puza za majkom koja ga je ostavila, prateci njen miris.
Mirises tako dobro…
Dolazim do mosta mog ludila. Ne nisam lud. Ja te samo zelim… Tvoj trag je svez na mom mostu, kaplje svez znoj i krv.
Ne zelim da te gledam. Nisam toga dostojan. Pratim samo tvoj miris. Da, toliko sam blizu da mogu da ga osetim. Ja sam zivotinja koju mori glad, a ti ces biti moj plen.
Idem za tobom. Nisi me svesna. Uskoro cu da te imam. Do kraja sveta. Do kraja vecnosti.
Ti za mene ne znas. Ti mene nikad nisi videla. Nemoj da me se bojis.
Ulazis u sumu. Sami smo. Zima je i polako se spusta noc. Uskoro cu da te imam… Sve si mi bliza. Mislim da mogu da te dodirnem. Sad te imam. U mom si zagrljaju. Nemoj da se plasis! Necu ti nista!
Zelim da imas poverenja u mene. Zelim da mi verujes. Zelim da osetim tvoj pogled. Zelim da kontrolisem svaki tvoj otkucaj srca. Zelim da me dobro pogledas. Zelim da me razumes!
Ne opiri se. Cekacemo zajedno dok ne padne mrak. Tada cu dodirnuti tvoju kozu. Nemoj sada da me izdas… Zar ne vidis da most mog ludila gori? Prestani da se deres i opires. Moj most ce se raspasti. Sacekajmo zajedno da izgori. Ne gasi tu vatru. Potrebno mi je da ga nema. Da se srusi i nestane. Da bi zauvek mogao tebi da se posvetim. Da bi zauvek mogao samo tebe da volim.
Ovo je samo nas trenutak. Ti mirises tako dobro… Hranim se tvojim mirisima. Ogledam se u tvojim velicanstvenim ocima. Pijem hladan znoj sa tvog cela…
Zasto se sve vise opires? Zar ti nije dargo sto smo konacno zajedno? Zasto pokusavas da me udaris? Zasto pogledom trazis nekog ko bi ti pomogao? Zasto pokusavas sve jace da vices? Nemoj. Ne odbacuj me… Uradicu sve za tebe samo nemoj da vices.
Mnogo si glasna… Stavicu ruku na tvoje hladne usne, nezno, samo malo da te smirim i utisam. Strpi se… Uskoro ce most da se srusi. Zauvek! Zasto jos vices? Zasto mi se opires? Stegnucu te samo malo jace. Necu te povrediti, samo zelim da se utisas… Sve si tisa… Hvala ti. Hvala ti i sto mi se ne opires vise. Znam da si sve shvatila. Nisam te stego jako, samo sam hteo da te umirim. Vidi opet pada sneg. Zar nije prelepo kad pada nocu?
Tako, nezno sklopi oci i prepusti se mojoj ljubavi…
Mirises tako dobro….
…………………..
Posao sam ka gustoj sumi. Tamo gde smo se sreli. Zima je… Polako vece pokriva zemlju. Pokriva i puteve iza sume. Opet je poceo sneg. Suma je tako mracna i pusta. Ptica nema. Ne cuje se nista. Samo se cuje moj korak u snegu. I moje disanje. Ono je sve jace… Srecan sam. Opet cu te videti.
Trebas mi. Ti me hranis. Bez tebe ne mogu biti. Bez tebe brojim sate, bez tebe… Bez tebe sekunde stoje, bez tebe… Vredna si moje patnje.
Na ograncima malog uzvisenja nalazi se mali rov. Sad je tiho i bez zivota.
Uvek cu te se secati. Uvek su pamtiti nasu strast, nasu ljubav i srecu… Uvek cu ziveti tu sa tobom. Jer najlepse je ziveti medju stvarima koje nema….
Inspirisano pesmom Edgara Alana Poa – Gavran
Posveceno njemu…
Autor: Parsifal
