Volim da idem u kupovinu jer postoji sansa da vidim nju. Bukvalno sam u stanju da se vrtim i vrtim po megamarketima ne bih li nju sreo i gledao. Imam devojku, ali videti nju je uvek popravljalo dan i dizalo raspolozenje.
Ridja duga kosa koja je uvek tako zenstvena i poletna klizila preko vrata i ramena. Leti uvek u bratelama.Uvek tesne tamne tenerke su stavljale akcenat na savrseno oblikovanu guzu, savrseno izdefinisane butine. Jednostavno za mene izgledom savrsena zena.
Kada sam je prvi put mimoisao, verujem da sam zinuo kao neki balavac, razrogacio oci upijajuci tu lepotu i tu zenstvenost…. ona je naravno to primetila i sa najsladjim osmehom izazvala ejakulaciju kao ni jednu do tada.
Komsika iz susednog ulaza, predmet pozudnih razgovora svih muskaraca u kvartu.
Zelja za „slucajnim susretima“ je postala emotivna i fizioloska potreba. Nije bilo osmeha u danu u kome je ne bih video. Ti dani su bili sumorni. Totalno zaljubljen i totalno sludjen.
Totalno ludilo je nastalo u vidu gubitka apetita i sna, nervoza u kontaktima sa drugim ljudima, odsustvo intime sa devojkom. Cim bih napustio ulaz zgrade samo bih o njoj razmisljao i njoj se nadao.
Jedan momenat u toj prici mi nekada i jeste smetao. Njen hod, pogledi ka momcima na klupi sa osmehom. Bila je svesna svog seksipila kao i toga da svi mastamo o njoj. Sigurno joj je imponovalo. Nije mi to govorilo da bih mozda i imao sansu kod nje, smetalo mi je jer bi moj savrsen zivot bio zasnovan na emotivnom i fizickom zadovoljavanju nje. Na sve nacine. Svaki minut dana, svakog dana u nedelji, zeleo sam je samo za sebe. Celu. Uvek.
Vise nisam mogao da izdrzim i odlucio sam da joj pridjem, makar i popio samar, makar kao komsika ispricala mojoj devojci sve. da se razumemo, volim svoju devojku i ne zelim da je izgubim ali jednostavno vise nisam imao mira. Morao sam pa kakve god bile posledice toga.
Naoruzan cigarama i flasicom koka kole, smestio sam se na klupi isored svog ulaza i gledao preko puta u njen, znajuci da mora kad tad da izadje. U sebi sam konstantno uvezbavao svoje reci da ne bih pred njom ispao smesan. Da ne zastajkujem ne mucam. Da kazem sta mi je na dusi pa sta mi Bog da. Savki put kada se culo otvaranje tih vrata moje srce bi preskocilo ocekujuci divu mojih snova… ali nije je bilo. Otisla je tako polovina pakle cigara. Umesto uvezbavanja mog nastupa krenule su misli da li cu je videti uopste, ako ne da li je tako najbolje, da li je to znak i da ne treba da pridjem. Ma kakve sanse uopste imam ja kao upola mladji muskarac.
Ispred klupe na kojoj sam sedeo se zaustavio beli automobil zatamljenih stakala. Otvorila su se suvozaceva vrata i na dva metra od mene je izasla ona. Bele sportske patike, crna uska trenerka koja je savrseno pratila liniju od zglobova dole, sportske listove ne rastezuci se iza kolena, svarseno prijanjanje preko butina dolazeci do guze. A guza, znate ono kada se jednostavno vidi da je dovoljno utegnuta a opet meka. Dve savrsene poluloptne, nisu ravne ali ne i previse prcaste. Iznad se video pojas koze… glatke i slatke kao da je u pitanju najsladja devojcica a ne zena. Onda je nazalost koza postala sakrivena belom, kratkom skoro poluprovidnom majcom koja je prijanjala uz telo samo davajuci nagovestaj savrsenstva od ispod. Sada vec meni okrenuta bokom dok je moj pogled klizio ka njoj u fokusu su dosle gruci koje nisu visile. Kako se ono kaze dve savrseno zrele i okrugle breskve, cvrste potpuno utegnute. Hteo sam da poludim kada sam ugledao velike cvrste bradavice koje su ukruceno potpuno razoruzale moj um i ucinile da su mi sok i cigara ispali. Preko usana dosao sam i do ociju koje su blagim i neznim pogledom gledale u mene uz najsladji osmeh na svetu. Noge su mi drhtale, nisam mogao da progovorim. Nisam bio u stanju da otpozdravim i samo se okrenula i produzila ka svom ulazu njisuci i hodajuci kao da bas mene izaziva i peca. Usla je u ulaz i sakrila se od mojih gladnih ociju. Iz automobila je na vozaceva vrata izasla devojka, mojih godina pricajuci na telefonu kako je dosla kod majke… krenuvsi takodje ka ulazu sto je eliminisalo mogucnost da krenem za mojim snom. Poceo sam u sebi da…. nisam znao da znam toliko psovki totalno razocaran… dok tako, na mestu gde sam gledao u beton pognute glave nisu stale te bele patike. Podigavsi glavu susreli su nam se pogledi. Imala je i dalje taj osmeh na licu komentarisuci kako je simpaticno bilo to moje oduzimanje, ispadanje stvari… da mi i rumeni obrazi slatko stoje. Ja je nisam bas najjasnije cuo, nekako onako kroz maglu jer mi je u usima odzvanjao bubanj u ritmu otkucaja mog srca i sve sto sam mogao da vidim jesu kako se te slatke, punije usne krecu. Njene reci su mi nekako kroz maglu dopirale. Pricala je o tome kako je primetila moje poglede, to da sam uvek u kvartu i da vrlo cesto hodam za njom u marketima obarajuci pogled kada bi me videla.
Pitala me je za moje godine. Samo sam uspeo da promrmljam da ih imam 28 i da bih bio najsrecnij covek na svetu ako bi smo makar popili kafu nekom prilikom, da bi mi tih pola sata njene blizine bilo sve u zivotu.
Autor: markonis489
