Dan kao i svaki drugi… sem sto je napolju sipila dosadna kisica – i sto sam po ko zna koji put provodio dosadno nedeljno popodne u firmi, dok mi je supruga dezurala u njenom preduzecu… Da je bar ona tu…
Vec vise od dvadeset godina *ucam tu poveliku, rosnu i uvek vlaznu BiiiiP, retko kad obrijanu i podsisanu na nacin koji ja volim… Ipak, najprijatnija su mi jutarnja budjenja pored nje, kada osetim kako joj jezik palaca po mojim jajima dok ga polako drka, a koju sekundu kasnije i BiiiiP lagano nestane izmedju njenih socnih i vlaznih usana… Volim da zatrazi (sto spremno odmah i ucinim) da joj se uvucem izmedju nogu i uguram BiiiiP u nju – ne dopusta mi da ga do kraja vadim iz njenog, svakog sekunda, sve toplijeg mesa…
Zatim ga, onako vlaznog i drhtavog, sa jos kojom kapi sperme, natenane oblize u fantasticnoj kombinaciji usana i jezika, od korena preko jaja sve do pomodrelog glavica… Kasnije, obicno zavrsimo pod tusem posle kojeg sledi prva jutarnja kafa s mlekom… Ipak – uvek postoji ono – ipak… ali… medjutim… Ta jutarnja kafa s mlekom, kao i tucanje pre toga, vec vise od pet godina su znacajno proredjeni… Ono sto je pocelo kao (ne)obicna avantura na radnom mestu preraslo je u visegodisnju vezu… U pocetku, sve je islo pomalo stidljivo, vecinom zbog mog predosecaja da to ipak nece biti neko usputno tucanje koje ce se kasnije prorediti na par puta mesecno – sto se i pokazalo tacnim – sada je to sasvim ocigledno…
Moja draga koleginica (neka se za ovu priliku ona zove Rina) u nasoj firmi vazi za izuzetno ozbiljnu i odgovornu osobu… Vec prvih meseci na novom poslu primetio sam taj neverovatno strog i agresivan pogled, koji je – po mom misljenju, koje se po obicaju razlikovalo od vecine misljenja muske populacije u nasem odeljenju – odrazavao nesigurnost i nepoverenje, kao i neku (pazi sad!) pritajenu strast… Pa, boze, to je izrazita crnka, tamnih ociju, zdravih i blistavih zuba, tankih i elegantnih prstiju koji su zajedno sa finim, pazljivo negovanim noktima odavali odlucnost i estetu u svakom pogledu…
E, ta njena odlucnost i hrabrost se i pokazala kao presudna za pocetak nase veze koja je zapocela njenim telefonskim pozivom… i direktnim pitanjem tj. konstatacijom – hocu da se vidjam, ili sta vec, sa tobom… Zeleo sam i ja, ali neko urodjeno iskustvo ili opreznost, nalagali su mi drugo… Uzalud… I tako je pocela veza koja se na momente pretvarala u vrtloge emocija i strasti, prozetih zeljom da sto vise vremena provedemo zajedno – na Dunavu, dugim setnjama u gluvo doba noci, u kancelarijama ili najvisem spratu nase firme, po salama za sastanke, na stolovima – pocev od nasih radnih do onih za kojima su se vazno sepurili rukovodioci naseg preduzeca, kojim smo i sami uskoro postali – moja koleginica i ja…
Dan kao i svaki drugi… sem sto je napolju sipila dosadna kisica… Pomislim kako bi dobro bilo da je tu… tu negde blizu, na dohvat mojih ruku… Volim kada je zbunim nekom malo vulgarnijom izjavom – zamislim kako ono malo, dlakavo mace pulsira izmedju njenih butina dok mi, besno u isto vreme i stidljivo, upucuje pogled prekora sto je nagonim da zazmuri bar na tren…
Secam se, kad god sam zeleo da me poljubi, bilo je dovoljno da joj samo ovlas dodirnem grudi ili uputim neku otvoreniju aluziju na seks, pa da ona na to reaguje prislanjajuci svoje usne na moje… U medjuvremenu, Rina i ja, prosli smo dosta toga zajedno, sumnjam da ta strast i danas postoji… Ipak, i sada posle radnog vremena cesto ostajemo zajedno u miru i sigurnosti koju nam pruza nasa kancelarija… Obicno par sati provedemo u prici o proteklom danu ili planovima za sutra vezanim za posao, svakodnevnim problemima privatnim ili poslovnim, a onda se mic po mic primaknemo nasem lezaju… i tu provedemo onih par sati uzivajuci jedno u drugome po celu noc, sve do jutra…
Cesto pomislim, izbegavam to da izgovorim, da li onaj njen uopste zna kakvu jebacicu ima u svom krevetu… Boze, kako li je on tuca, da li i sa njim ispusta iste krike-jecaje ili samo njeno nerazgovetno mrmljanje remeti tisinu spavace sobe… Zelim da joj bude lepo. Ne osecam se zadovoljenim ako njoj ne pricinjava zadovoljstvo svaki dodir ili poljubac koji joj poklonim.
Volim onih nekoliko minuta koje na pocetku redovno provedemo ljubeci se i dodirujuci po svakom delicu tela… Kada osetim njenu saku na svojim jajima znam da je spremna… Polako joj dodirujem svilenkaste dlacice formirane u nepravilan trougao ispod njenog stomaka, a onda malo po malo jedan po jedan prst polako zapocinje ispitivanje njene vlazne unutrasnjosti… na samo dva cantimetra dalje od njene pickice nalazi se jos jedan otvor koji nas u zadnje vreme intrigrira…
Njena, po mom misljenju, mala guza cezne za istim onim cemu i ja tezim… To mi dosta jasno stavlja do znanja kada mesa i vrpolji se i na najmanji dodir nekog od prstiju koji neretko i zavrse u njenoj guzi… Ipak, nezamenjivo je njeno na 78 obrtaja, vise desetina puta ponovljeno „To, to, to…“ ili „Tako ljubavi, tako, nemoj prekidati…“ .
Postoji trenutak u kojem moj BiiiiP nestaje u njenim ustima na takav nacin da mislim da ce ga zajedno sa mudima progutati i da se on i ja u skorije vreme necemo videti… Njen brezuljak, tek blago posumljen, nudi mi se kao izvor sa koga beskonacno mogu da gasim zedj, palacajuci jezikom i ljubeci usnama svaki deo teritorije koji sam davno osvojio…
Da neduzim – „Dan kao i svaki drugi… sem sto je napolju sipila dosadna kisica… Pomislim kako bi dobro bilo da je tu…“ – pozalice sto nije…
