Znaci evo za laku noc još jedna istinita priča o mojim preoblačenjima i transvestizmu za vreme studija na fakultetu. Napisah je večeras iz cuga prisećajući se prethodnih iskustava…
Priča je situirana u Bgd krajem 90-ih i pocetkoč 2000-ih godina.
Bila sam ponovo student na fakultetu, jer sam htela dodatnu diplomu…te iako sam imala lep „džeparac“ od roditelja, pristala sam bez oklevanja na tetkinu ponudu preko telefona:
„Reci mi, iako znam da uglavnom devojke to rade, ali da li bi prihvatio da čuvaš sledeće nedelje sina jedne moje dobre prijateljice….? “ upita ona mene. Objasnila mi je da ta njena dobra prijateljica ima bebisiterku ali da ona sledeće nedelje ne može da dođe, dok njoj stiže „dečko“ koji živi u Zagrebu bas tada, pa na sve strane traži zamenu za nju…
Shvativši situaciju, odmah sam pristala, pod uslovom, naravno da njoj ne smeta što sam muško. Sreli smo se u jednom fensi kafiću u Njegoševoj ulici na Vračaru. Ona je bila žena od nekih cetrdest pet godina, nosila je dugi firmiran sivi kožni kaput od prevrnute kože, angora džemper krem boje, usku suknju, bež kožne cipele sa visokim potpeticama.
Postavila mi je nekoliko pitanja i ubrzo sam shvatila da ona zapravo samo želi da shvati, iz prve ruke koji tip momka sam ja pre nego što konačno poveri svog sina na čuvanje jednom ipak nepoznatom čoveku….
Bio/la sam deset godina mlađ od nje, visok, uredan, lep i više nego vaspitan. To je možda ono što je definitivno uverilo Marinu S. da mi konačno ponudi uslove za čuvanje njenog 4.godišnjeg sina. Pošto sam prihvatila sve njene uslove, na rastanku mi reče da se pojavim kod nje u sledeću sredu uveče od 19 casova.
Tačno u navedeno vreme, pozvonila sam na vrata njene porodične vile u Tolstojevoj ulici na Dedinju. U kafiću još sam zaključila da je Marina veoma lepa, ali kada je otvorila masivna hrastova vrata njene vile, nisam mogla a da se ne zaledim na sekund. Nosila je na sebi prelepu svilenu bluzu smaragdno zelene boje i suknju u sivoj koži boje miša koja se pravo spuštala do iznad kolena, dok me je njena duga riđkasta kosa koja se baškarila na prelepoj svili njene bluze skoro bacila u komu. Ta gospođa je bila toliko lepa i poželjna !
Njene zelene oči svetlucale su nestašno kad me je upitala: „Jel sve u redu sa Vama…. jel ulazite ?“.
Odgovorila sam: „Da, da, naravno. Izvinite, ali ja … tako ste lepi i elegantni gospođo „. Ona se nasmejala „Laskanje je totalno beskorisno, dragi moj, neću Vam zasigurno platiti više! Hajde, hajde, dosta šale, da Vam predstavim mog sina Vuka“.
Pošto smo se svi lepo upoznali, Marina me je zatim odvela nasamo do salona da bi mi dala par instrukcija za to veče i pomalo autoritativno rekla : „Vuk mora da ide u krevet u 20 č, a posebno zapamtite da je rođeni glumac i komičar, nemojte dozvoliti da Vas prevari da bi legao kasnije. Ja ću se vratiti do ponoći….hajde, dobro moram Vas sada ostaviti, krećem jer ću zakasniti … ovde Vam je i moj broj mobilnog telefona ako Vam zatreba“.
Otišla je nakratko do svog impozantnog garderobnog ormara u spavaćoj sobi da bi završila sa oblačenjem za izlazak. Onda je u prolazu zgrabila par dubokih lakirano-crnih čizama……šarm ovih čizama je proizilazio iz preotmenog malog zlatnog metalnog lanca koji je bio zakačen na svaku od njenih štikli. Nekako krijući nevešto svoju uzbuđenost ovim prelepim prizorom, usporila sam disanje pred njom i čekala da zalupi ulazna vrata ne bih li se konačno smirila. Dok se kretala predsobljem ka izlazu sa divljenjem sam gledala njene lepo oblikovane noge, obložene prelepim najlon čarapama sive boje, koje su očigleno bile nataknute na haltere čiji su se tragovi blago ocrtavali ispod suknje….U tom momentu sam se zarekla da ću čim pre Vuk zaspi ”posetiti” taj izazovni garderobni ormar u njenoj spavaćoj sobi …
Kao sto već znate iz moje prve ispovesti „Zadovoljstvo biti Zena“, ja sam od malena bio/la privučena ženskim stvarima i preoblačenjima u devojčicu a potom i u ženu. Sanjala sam oduvek da to moje duplo ja bude neka fina rafinirana gospođa baš kao Marina S. i srce mi je to veče udaralo 200 na sat od uzbuđenja celom situacijom….Leptirići u stomaku, uzbuđenost na najvišem nivou…
Nakon što je Vuk ubrzo zaspao odmah sam se uputila u njenu spavaću sobu. Ugledah uredno okačenu prelepu bundu od vizona ! Pomilovavši meko krzno osetih u trenutku kao neki blagi udarac struje u celom telu. Odmah sam je obukla…Imala sam osećaj da letim toliko mi je bilo lepo u njoj. Odmah zatim otvorih orman sa njenim haljinama, suknjama i cipelama….JAOJ ……Sreća mi se tako nasmešila, jer sam videla da u garderobi Marina nosi br 42-44…moj broj! Sagnula sam se da tražim cipele koje sam videla da je nosila u kafiću, jer sam bila odlučna da njih odmah probam. Rekla sam sebi da, s obzirom na njenu veličinu, treba da odgovara najmanje br. 40 ili čak 41. Bila sam u pravu. Gledajući po veličini đona, kao da nisu imale petu već su bile slobodne shvatila sam da mi se Sreća nasmešila i da cu ih uz malo muke nataknuti pa makar ne do kraja !
Žurno sam skinula muske cipele i čarape i obukla odmah prvo te lepe cipele. Prelepo su mi stojale. Iako su imale štikle od 7 centimetara peta mi nije smetala da hodam, mogao sam da vidim kako sam dobio neku novu baš ženstvenu siluetu zahvaljujući njima….Drhtala sam od uzbuđenja na samu pomisao da se Vuk možda probudio i vidi me da nosim bundu njegove majke i njene seksi cipele na štiklu ! Ali izazov se pokazao jačim od svega: rekoh sebi ”nema problema, dečak je dobro i zaista je duboko uplovio u san.”.
Veče je brzo prolazilo i ja sam znala u tom trenutku da se neću zaustaviti samo na brzom isprobavanju bunde i cipela Marine S., već da moram ići dalje u ”istraživanjima” njenih ormana i komoda….
Moji koraci po prelepom starom parketu samo su odjekivali u tišini noći. Marinina spavaća soba mirisala je opojno, i tako ženstveno i damski da sam odmah i skoro netremice uronila u njenu komodu sa najfinijem ženskim rubljem od svile i najbolje moguće sintetike!
U tih nekoliko minuta, moj ceo život se izmenio.
Bila sam ošamućena i definitivno prekinula svaku vezu sa realnošću. Samo sam kratko kazala sebi da imam potpuno pravo da probam sva ta svilena ”blaga” te odlučila da nađem pored jednog prelepog seta bokserica i brushaltera od svile marke La Perla i suknju Armani u drugom ormanu.
Imala sam samo u jednom momentu grižu savesti što sam tako grubo ugrozila intimnost jedne gospođe tačnije jedne skoro nepoznate žene koju samo 48 č ranije nisam ni poznavala, ali nisam i pored toga osetila neki poseban stid, već samo jednu vrhunsku uzbuđenost ponetu mojim željama za transvestiranjem u gospođu. Ono što sam videla u njenim ormanima mislim da me je ostavilo bez reči…. Jer ona i ja smo u stvari imali iste ukuse, a ko zna, možda i iste fantazije: ona je očigledno obožavala kao i ja luksuzno svileno rublje za dame iz visokog društva. elegantne damske cipele, čizme, kožu i krzno! Kladila sam se da ću lako naći barem jedan par suknji od prevrnute kože koji će biti približno moje veličine.
Nisam bila razočarana: Našla sam ! Većina odeće bila je „klasičnog“ ali prilicno senzualnog i seksi stila a imala je i uvek nešto zajedničko: vecinski od satena, kašmira ili kože najboljih firmi, vrlo savitljive, gotovo elastične; njena garderoba je vredela pravo malo bogatstvo! Tu sam nazrela i njenu ljubav iliti pasiju za sve ove materijale. Jasno je bilo da je Marina S. veoma pažljivo odabirala kvalitet, tip i boje njene garderobe.
Sa garderobe sam se odmah potom ponovo bacila na komodu sa njenim intimnim rubljem. Pažljivo sam povadila najlepše modele i poređala ih sve na njenom krevetu te skinula sa sebe brzinom svetlosti sve svoje muške stvari, žudeći samo da što pre osetim svu tu ”svilariju” kao i senzualnost tih krojeva na mojoj koži!
Nastavak jednog drugog puta…
Autor: Jelena
