OSTALA je prekovremeno, već po navici. Peckanje u očima nagoviještalo je vrijeme za polazak.
Parkiralište je bilo poluprazno. Upalila je radio. Stvar je govorila o ljubavi. Zamislila se. Je li uopće nekog voljela? I kako će to prepoznati ako do toga dođe? Preumorna, promijenila je stanicu. Sve o čemu je željela misliti bili su večera i tuš.
Stajala je na semaforu, zamišljala mlaku vodu kojom će se rashladiti, a onda se sjetila da ima dogovor s Robertom.
Osjetila je žmarce u preponama. Odlučila se ne obazirati, meškoljeći se u sjedalu. Nije primijetila zeleno svjetlo dok je nije prenulo nervozno trubljenje. Krenula je uz škripu guma. Nije joj se učinilo. Ispunio ju je val topline.
Nemoj mi to raditi…
Grčevito je stiskala volan. Osjećaj je postao intenzivniji i ugodniji. Srećom, promet je bio gust i spor pa je nekako uspijevala držati sve pod kontrolom.
Novi semafor. Odahnula je, no ne zadugo. Ugoda je sada bila presnažna da bi je ignorirala. Tijelo joj je plesalo i pulsiralo. Čvrsto je sljubila koljena, susprezala dah, mislila o krčkanju šampinjona u tavi, ali ništa nije pomoglo.
Okrenula je glavu i srela sumnjičav pogled žene na suvozačkom mjestu u susjednom autu. Brzo odvrati pogled. Obriše vlažne dlanove o suknju.
Ponovno je morala krenuti. Poželjela je spustiti ruku niže, no nije se usudila. Vozila je presporo, lelujala u traci, dašćući sve glasnije. Čula je trube, ali nije marila.
Svršila je naglo i snažno, čvrsto sklopivši oči. Grčevito je zakočila, otklizavši preko zebre. Pješak na zebri jebao joj je mater glupu žensku i pokazivao srednji prst, pogleda preplavljenog mržnjom.
Ne više! Ne više!
Bila je na rubu plača.
Sranje! Sranje! Sranje! Šta mi se to događa?! Uopće ne želim mislit šta bi bilo da nisam… Ja privlačim sranja!
Otključavala je vrata stana, kao da ih želi srušiti. Zalupila ih je, zaključala sve brave, navukla lanac i uključila alarm.
Bacila je torbu i odmarširala u spavaću sobu. Nervozno je skinula sako i bacila ga na noćni ormarić. Gledala je kako klizi na pod. Zaronila je glavu u jastuk i vrištala.
Baš ono šta mi treba! Jedan dobar orgazam da ublaži napetost! Pa još i ako se ne moram ševit, tim bolje! Nema nezgrapnih poza, skraćivanja predigre, nema boleština, neželjene trudnoće… Trebala bi ga patentirat! Što svaka žena želi! Može biti vaš za samo 99.99! Isprobajte ga i vi!
Nije imala volje nalaziti se s Robertom, samo kako da mu to lijepo kaže? Buljila je u mobitel. Imala je u glavi hrpu solidnih isprika, no njemu, čini se, više nisu dovoljne. Ipak je nazvala. Javila se sekretarica. Nije ostavila poruku.
Upalila je televizor, ali nije ga gledala.
Zazvoni telefon. Nepoznati broj. Tijana se javi i, kad joj mekani ženski glas ponudi besplatnu večeru ako samo posluša jednu lijepu prezentaciju, poklopi slušalicu.
Ponovno je dograbila mobitel i nazvala ga. Pričeka da sekretarica izbrblja svoje.
„Bok… Ja sam. Sori, al ne možemo se nać večeras… Boli me trbuh i glava mi puca, a moram još nešto dovršit… Vidimo se neki drugi put…“
Prepade je zvono na vratima. Kroz špijunku je gledala Roberta s cigaretom u zubima.
Pa još nije osam! Možda me nije čuo.
Mirno je uvlačio dim i čekao. Više nije zvonio.
Neće otići.
Na prstima se odmakla od vrata.
„Tijana!“
Stala je ukopana, leđima okrenuta vratima.
„Znam da si unutra“, zvučao je staloženo. „Bez brige, mogu čekati. Znaš da sam strpljiv. I tvrdoglav. To se ipak ne da sakriti, koliko god se trudila da sve bude neozbiljno!“
Samo mi još treba da susjedi imaju o čemu pričat. Otvorila je vrata i gledala ga mrko.
„Nećeš me pozvat unutra?“
Okrenula se i zaputila do dnevne sobe. Slijedio ju je, zalupivši vratima.
„Nisi primio moju poruku?“
„Nisam gledao. Valjda je stigla dok sam vozio“, slegnuo je ramenima pa preslušao poruku. „Jel ti to mene izbjegavaš?“
Gledala je kroz prozor.
Čekao je.
Konačno se okrenula i prošla prstima kroz kosu. „Ne izbjegavam te. Ne mogu jednostavno bit umorna? Uostalom, koliko ja znam, imamo dogovor…“
„Zajebi dogovor!“
Pogleda ga blijedo.
„Ne možeš tako uredit život! Postavit nekakva pravila i mislit da si time sve riješila. E, pa ne ide to tako! Stvari se događaju, stvari na koje ne možeš utjecat…“
„Kao na primjer?“ žmirkala je i prekrižila ruke.
Ugasio je cigaretu u šalici prljavoj od kave. „Ne moramo nikamo ako ti se ne ide. Ne ide se baš ni meni…“ počeše se po glavi. „Mogao bi još jednu.“
„Ajde radije nemoj“, reče razdraženo.
Vrtio je cigaretu među prstima pa je vratio u kutiju. „Onda ću nešto popit. Hoćeš i ti?“
Odmahnula je rukom.
Čula je kako otvara ormare u kuhinji, zvecka čašama i pjevuši. Vratio se s bocom rakije i čokoladnog likera. Tutnuo joj je čašicu u ruku i natočio likera do vrha. Iskapio je čašicu rakije i zadovoljno coknuo. Natočio je i drugu, ispio, uz zveket odložio bocu i čašicu na stakleni stolić i sjeo pored nje. Dah mu je smrdio po cigaretama i rakiji.
„Ti i tvoj dogovor“, rekao je tiho. „Ne možemo jednostavno bit skupa, bez tih glupih pravila, pa ćemo vidjet…“
„Znači, ti bi da se stalno zivkamo, da izlazimo svaki dan, da upoznam tvoje prijatelje i da nakon seksa prespavaš?“
„Da. To je normalno“, pomiluje ju po licu.
Čula je njegovo disanje i osjetila odbojnost. Nije se opirala kad ju je poljubio u obraz, kapke, kosu. Pustila je da joj razdvoji usne i gurne jezik. Sjedila je, tupo gledala njegovo lice. Prtljao je po gumbima na njenoj košulji, pokušavajući drugom rukom otkopčati hlače.
„Čekaj!“ Tijana mu odmakne glavu. „Mogu te prvo nešto zamolit?“
„Što?“
„Ajde stavi vrećicu, može?“
Pogleda je zbunjeno pa se osmjehne: „Misliš kondom? Mislim da mi je ostao još jedan…“ pipao je džepove.
„Otkad su vrećica i kondom isto?“
„O čemu ti pričaš?“ podigao je glas i zaškiljio.
Gledala ga je ispod oka. „Na glavu.“
Odmaknuo se od nje i uspravio. „Gadim ti se?“
„Gle, stvar je vrlo jednostavna: ako ga hoćeš umočit, morat ćeš se pokrit. Moram vizualizirat, moram se uživjet, a tvoja faca mi kvari pogled. Pa, mogla bi i zatvorit oči, al onda ne bi bilo tako zabavno…“ nije skidala smiješak s lica.
„Ti si obična kučka!“ ustao je i natočio rakije.
„Nisi vezan lancima.“
Prostrijelio ju je pogledom i popio.
„Dušo, nemoj se ljutit. Možda sam ja iskušavala tebe…“ kesila se.
Lupio je čašom o stol.
„Dobro, a sad ozbiljno“, gledala ga je netremice. „Nikakve kućice u cvijeću. Hoću da bude jednostavno. Možemo kao i dosad ili se razići. Nije da baš to želim. Makar, ne mogu baš reći da sam sad skroz zadovoljna.“
„A čime to nisi zadovoljna?“
„Sigurno oćeš čut?“
Nije odgovorio, hodao je po sobi.
„Recimo samo da bi krevet mogao biti puno zanimljivije mjesto“, cupkala je nogom koju je prebacila preko koljena.
Stao je i bijesno piljio u nju. „Još ćeš reći da si glumila cijelo vrijeme?“
„Nisam ni znala da sam tako dobra glumica.“
„I naravno, to što ti ne možeš svršit, to je moj problem! Možda si ti frigi—“
„Ne želim to ni čut!“ prekine ga i ustane. „Kako prokleto tipično! Kako jadno! Kad ti ne uspiješ napravit što treba, optuži ženu da je frigidna!“
„Pa šta se onda mučimo? Ja nisam dobar, a ti si u ovom ionako samo zbog seksa!“
„I loš seks je bolji od nikakvog!“
Razdvajao ih je tek stakleni stolić. Žurno ga je zaobišao i zgrabio je za glavu, pritisnuvši njena usta o svoja. Obujmila ga je i čvrsto se prilijepila uz njegovo tijelo. Srušio ju je na kauč. Ljubio ju je gladno i trgao gumbe. Zario je lice u njene sise i gnječio ih i mijesio. Zadigao joj je suknju i nestrpljivo skinuo gaćice. Kliznuo je s dva prsta u nju, osmjehnuo se kad je zacviljela, mokra i spremna. Htio ju je izazivati, pustiti da čeka, kazniti za poniženje, no ni sâm nije mogao čekati. Zario se u nju žestoko, napajajući se njenim jecajima.
Dahtala je sve glasnije i Robert je ubrzavao. Svršio je, zatomivši jecaj, i bacio se na drugi kraj kauča. Zadihano je buljio u strop, koji mu se približavao i udaljavao.
Njoj je malo falilo. „Šta sad?“ povikala je. „Dovrši posao!“
Blejao je u nju.
„Imaš prste! Imaš jezik!“
Nasmiješio se, još ošamućen. Legao je na trbuh i jezikom joj milovao usmine i klitoris. Ponovno se oglasila, izvijajući zdjelicu u ritmu lickanja.
Vrisnula je.
Obrisao je dlanom nos i usta. Sklopila je oči i oblizivala usne, pokušavajući uhvatiti dah. Dugo ju je gledao, uživajući u prizoru njene ogoljene pičke. Još ju je mogao namirisati.
Tijana je polako spustila suknju i ispružila noge napola preko njega. Preklopila je košulju, ne zamarajući se s kopčanjem.
Nije mogao vjerovati da mu je, nakon svega što je rekla, i dalje na uvrnuti način bila draga. Ono što je njoj bio dogovor, njemu je bio ultimatum. Kućice u cvijeću… Nije baš to imao na umu. Zasad. Ali nije se želio ograničavati. Ponekad je bio uvjeren da je sva ta pravila čuvala negdje napismeno, kao ugovor koji bi mogla izvaditi svaki put kad on osjeti nešto drukčije i natjerati ga da potpiše.
„Ti sama ne znaš što hoćeš“, prekinuo je tišinu.
Dugo ga je gledala pa rekla: „Moguće…“
Gledao je u nju pa u boce na stoliću. Vani se još nije potpuno smračilo i mogao je razabrati njeno lice. Djelovalo je opušteno.
„Možda bi trebao ići“, Robert reče tiho.
„Da… Možda…“ odgovori mu ravnodušno. Žmirila je.
Polako je ustao. „Onda, vidimo se sutra?“
„Prekosutra. Možda.“
Poljubio ju je u usta. Iznenadio ju je dodir njegovih suhih usana. Nasmiješila se, ali već joj je okrenuo leđa i polako šetao prema izlazu, paleći cigaretu prije nego li je zatvorio vrata.
Osjetila je olakšanje kad je ostao tek trag dima i beskrajna tišina.
Dugo se tuširala, uživajući u toplini i mirisu ulja za kupanje s bademima.
Pred ogledalom, bore ispod očiju bile su dublje nego što je mislila. Znala je da će biti samo gore. Dvadeset osam. Još malo i družit će se s botoksom.
Mislim, šta drugo preostaje ženi koja drži do sebe, ne? Mogu bit mumificirana ko Nicole Kidman il odbačena ko šmrkava maramica. Uh…
Uspavljivala se sanjareći o Lucijanu.
Autor: Maja Sačar
