Ostavljena. Tako se osecala kada je Viktor izasao iz sobe, znojav, zadihan, zadovoljan sobom. Kada joj je samo preko ramena dobacio da se malo uredi, popravi sminku i ceka da bude pozvana. I da ce jako pozaliti ako ista od ovoga sto se dogodilo kaze njegovom ocu.
I njoj je trebalo vremena da joj se disanje smiri, da crvenilo ode iz obraza. Ne da se to moglo videti u ogledalu ispod slojeva pudera i rumenila, ali Natasa je osecala da joj lice gori. Uradili su nesto sto nisu smeli da urade. Nesto sto je bilo pogresno na toliko nacina da nije smela ni da pomisli na njih. Zavela ga je, proletelo joj je kroz glavu. Iako je ona bila ta koja je bila uzeta, iskoriscena, jebana, na kraju jako ponizena, ona je bila i ta koja je bila kriva za sve to. Viktor nije mogao da se kontrolise, saputala je sebi, izricuci optuzbu, ponovo i ponovo, dok je zakopcavala odecu i doterivala rascupanu kosu.
Viktor nije mogao da se kontrolise, saputala je i osecala prijatne grceve u stomaku. Ona. Ona je bila ta zbog koje je izgubio kontrolu, zbog koje je prekrsio naredjenja gospodina Stefana, zbog koje je ostavio sisatu, jebozovnu plavusu sa kojom je bio i imao zivotinjski, nekontrolisan seks sa vitkom, starijom, crvenokosom zenom koja je bila prostitutka u vlasnistvu njegovog oca.
Imala je mnogo vremena da ovo ovome razmislja jer je u sobi sedela sama gotovo dva sata. Niko nije dolazio po nju. Njen telefon je bio nem, bez poziva, bez poruka. Poslednjih meseci je ionako postepeno prestajala da komunicira sa vecinom poznanika, sa svojom porodicom. Njen zivot je odlazio drugim tokom, tamo gde oni nisu mogli da je prate. Tamo gde bi ona umrla od sramote samo da je iko od njih mogao da zna.
Bila je sama u sobi, bez zvukova (osim kucanja starinskog sata na zidu koji je uredno izbijao zvonka podsecanja na svakih trideset minuta), bez ljudi, bez poziva, bez poruka. Samo sa mislima. O tome kako pred gospodinom Stefanom mora da sakrije ono sto se dogodilo, da mu nicim ne pokaze da je bila vec uzeta, vec iskoriscena za musku nasladu tog popodneva, da je i sama imala jak orgazam, sramotniji nego i jedan pre njega, da je u centru svega bio njegov sin, zaveden, grub, zaveden, van kontrole, opasan, grub, zaveden… zaveden njenim seksepilom, njenim izgledom, njenim mirisom, njenim ponasanjem…
I samoj joj je bilo tesko da shvati zasto se ponovo toliko uzbudila. Imala je seks, seks sa mladicem toliko mladjim od nje, imala ga je, svrsila je. Zasto su joj se sad misli opet ispunjavale vrelim, vlaznim, klizavim oblicima? Zasto je ponovo u glavi prolazila kroz svaki detalj seksa koji su imali. Viktor ju je uzeo, iskoristio i otisao, naredivsi joj da ceka na njegovog oca. Zasto je ona i dalje fantazirala o tome da je seks medju njima bio nesto vise, da je bio predodredjen da vodi do neceg dubljeg?
Kada su se vrata otvorila, kada je u sobu usao gospodin Stefan, Natasa je uplaseno skocila na noge. Jedan pogled na njegovo lice bio je dovoljan da je natera u drhtavicu. Osecala je da je mogao da vidi sve sto je pokusavala da sakrije u svojoj glavi, u svojoj dusi, u svojoj vreloj, rastopljenoj utrobi. Obuzimao ju je strah koga je jedva uspevala da kontrolise. Borila se sa refleksima koji su joj nalagali da se baci na kolena pred njim, obgrli mu noge i moli ga za oprostaj. Nije mogao da zna, ponavljala je sebi, nije mogao da zna da sam se bez njegove dozvole jebala sa njegovim sinom, da sam imala taj prelepi, glatki kurac u guzi, da sam polizala sa stola svu spermu kojom me je napunio…
*
*
*
*
Podrum kuce bio je ogroman, sa mnogo prostorija. Natasa je sledila svog vlasnika niz stepenice, gutajuci knedle, osecajuci kako su joj kolena slaba, kako joj kroz butine prolaze drhtaji straha. Nije mnogo govorio. Nije joj objasnio zasto ga je tako dugo cekala. Nije rekao kuda je vodi, samo je hodao ispred nje, odmerenih koraka, snaznih, sirokih ramena. Sledila ga je, posmatrajuci dobro osvetljene sobe i zamracene sobe, debela, jaka vrata…
Stolica koju joj je pokazao bila je nalik stolu kod ginekologa. Ali je odisala pretnjom. Crni tapacirani materijal. Sjajni metalni drzaci za noge. Ali i kozno remenje kome nije znala namenu. Ali je mogla da pogodi. Njena drhtavica se pojacavala.
Nije ni pomislila da sa njim raspravlja kada joj je izdao naredjenje. Bio je kasno da se povuce, da odustane, da mu saopsti koliko se plasi, koliko ne zeli da bude deo ovoga.
I u krajnjoj liniji, to bi bila laz. Da, plasila se, ali zelja… zelja je postojala. Ovo je zelela. Mesecima. Godinama. Citavog zivota. Da bude najprljavija kurva koju je moguce zamisliti. Da radi bas sve sto joj se naredi.
Skidala je odecu sa sebe polako. Gospodin Stefan joj je pokazao gde su kamere i morala je da se postavi tako da one na najbolji nacin uhvate momente njenog svlacenja. Nije bilo mnogo odece koju je trebalo da skine. Sako, suknja i kosulja, to je bilo sve. Svlacila ih je lagano, onako kako ju je on naucio, dok je on cutao i posmatrao je. Cinilo joj se da moze da cuje okretanje osovina u kamerama iako je znala da su u pitanju digitalne sprave, tihe, hladne, bezdusne.
Sledeci njegova uputstva, Natasa se popela u stolicu. Imala je na sebi samo carape, sjajne i skupe, tanke, lagane sandale i crnu tangu, jos uvek mokru i natapanu uzbudjenjem iznova i iznova.
Legla je u stolicu. Nagib i dimenzije su bili cudni, neprirodni. Podigla je svoje duge noge i postavila ih u metalne drzace, otkrivajuci kamerama i jakom svetlu u sobi svoju, jos uvek gacicama sakrivenu i jako vrucu ribicu. Strah ju je drzao stegnutu, ali ju je i bez prestanka podmazivao tamo dole, medju nogama, medju njenim vulgarno, prostacki rasirenim nogama.
Gospodin Stefan je prisao i zakopcao kozno remenje oko njenih zglobova. Sada nije mogla da izvuce noge iz metalnih nosaca cak ni kad bi se usudila na takvu neposlusnost.
Ruke joj je takodje vezao za stolicu, ali tako sto ih je povukao na dole i vezao sa donje strane. Sada je bila potpuno nepokretna, potpuno bespomocna. A glava joj je visila preko ivice stola, njena duga crvena kosa je svojim crnim vrhovima pramenova skoro doticala pod. Nije joj bilo udobno u ovom polozaju i, uprkos tome sto je u sobi bilo toliko svetla, osecala je kako se jezi. Od straha.
‘Sada ces biti jebana pred kamerama’, objasnio je gospodin Stefan smirenim, skoro nezainteresovanim glasom.
‘…da… da, gospodine…’ odgovorila je, dok joj je glava visila. Mogla je da je podigne kako bi videla sta se dogadja ispred nje, ali to je zahtevalo odredjeni napor.
‘Bices jebana dobro i jako. Svrsavaces. A kamere ce sve to snimiti i taj snimak ce onda biti ponudjen u prodaju. Oni kupci koji budu zainteresovani i za samu protagonistkinju snimka moci ce da se jave i ponude svoju cenu za ono sto bi zeleli da ti urade. Naravno, posto ce videti sta sve moze da ti se uradi, verujem da ce njihove zelje biti… ekscentricne.’
Natasa oseti kako sve jace drhti. Pretnja u glasu gospodina Stefana je bila poput zmije koja lezi na suncu, usnula, ali i dalje smrtonosna.
On joj je prisao. Gledala ga je iz svoje izvrnute perspektive, osecajuci istovremeno strah i ogromnu odanost ovom coveku. Niko drugi je nikada nije kontrolisao na ovaj nacin. Niko drugi nikada ne bi mogao da je natera da poslusno pristane na nesto ovako.
A ona se jebala sa njegovim sinom. Ona je prekrsila njegovo direktno naredjenje i jebala se sa njegovim sinom kao neka nezasita kurvetina.
Stavio je ruku na njen vrat i nezno, veoma nezno je pomilovao. Natasa se stresla od dodira koji ju je opekao kao vatra jer ga nije ocekivala. Nikada je nije dotakao ovako lako, ovako pazljivo, ovako nezno. Osetila je kako se jezi jos jace dok je njegova ruka polako isla niz njen vrat, prema njenim grudima.
‘Natasa…’ rekao je, zamisljeno. ‘Znam sve.’
Vatra. Pod njenom kozom, u njenom licu. U korenu kose. Vatra.
‘Znam sve o tebi, kucko glupa. Znam kako mislis, o cemu fantaziras, sta radis svakog dana. Zar si mislila da necu znati za ovo?’
Pokusavala je da dodje do daha, da smisli nacin da se izvini, da dodje do bilo kojih reci.
‘Zar si mislila da necu znati da si se tucala sa mojim sinom? Zar si mislila da to moze da ostane vasa tajna? Decak nikada nije mogao nista da sakrije od mene, Natasa. Bilo je dovoljno samo da ga pogledam, da bih znao sta se dogodilo.’
Natasa se gusila od straha a njegova ruka, sasvim u neskladu sa njegovim recima i dalje je nezno milovala njen vrat.
‘Znam sta se dogodilo i znam kako si se ponasala.’ Njegova ruka spusti se na njene grudi i Natasa se trznu kada je osetila kako su osetljive, kako reaguju na dodir njegovih prstiju. ‘I ti znas kako si se ponasala. I znas da zasluzujes kaznu’.
‘… znam…’ prosaputala je dok joj se grlo stezalo. Osecala je suze kako joj naviru u oci. Nista, bas nista nije mogla da kaze, da ucini ovako vezana i bespomocna pred svojim vlasnikom, nista nije mogla da kaze ili ucini u svoju odbranu. Bila je kriva, znala je to, bio je u pravu. Zasluzila je kaznu.
‘ja… gospodine… ja… zao mi je…’ Suze su joj dolazile u oci a daha je nestajalo. On je ucutka jednim nestrpljivim pokretom.
Krajickom oka videla je kako je posegnuo u koznu torbu koja je stajala pored stolice. Onda je osetila kako joj rukama podize glavu.
‘Otvori usta!’ naredio je ostro. ‘Sirom!’
Osetila je kozni remen oko svoje glave a onda i ukus gume. Gospodin Stefan joj je upravo zapusio usta velikom crnom gumenom kuglom koju je morala da jako zagrize kako je ne bi ugusila. Kugla je bila koznim remenjem oko njene glave cvrsto stegnuta i sprecavala je Natasu da zatvori usta ili da ista izgovori. Mogla je samo da dise i da stenje. Shvatala je da je to sve sto on i ocekuje od nje.
‘Ne zelim da slusam ni tvoje molbe ni tvoje lazi ni tvoja obecanja Natasa’, rekao je gospodin Stefan. ‘Ovako ces biti mnogo upotrebljivija.’
Ponovo je milovao njene grudi i dodiri su mu bili jos laksi, poput paperja, poput ljubavnika koji se plasi da ne povredi predmet svog obozavanja. Uprkos uzasnom strahu koji je osecala, Natasa se tresla i od zadovoljstva koje joj je donosio. Kako je zudela. Kako je u mesecima koji su prethodili ovoj veceri sanjala o ovako neznim dodirma.
Bradavice su joj se krutile sve jace i jace od njegovog mazenja. Grudi su joj se brzo podizale i spustale. Palio ju je. Palio ju je iako joj je upravo rekao da ce biti kaznjena a zatim joj zapusio usta da ne bi mogla da moli za oprostaj. Vezane ruke ispod stolice, neprirodan polozaj u kome joj je glava visila, noge rasirene, vezane, nije mogla da ucini bas nista, bila je sasvim prepustena njegovoj milosti.
Onda je videla kako iz torbe izvlaci nesto sjajno.
Nastavio je da joj miluje bradavice prstima jedne ruke a Natasa je sada vec glasno stenjala. Bile su se toliko ukrutile da ju je bolelo. Svaki njegov dodir donosio joj je mali trzaj jakog zadovoljstva.
Onda je osetila jaki, ostri bol i vrisnula a guma u njenim ustima je napolje pustila samo priguseni cijuk. Podigla je glavu, refleksno, jer bol nije prestajao. Ugledala je metalnu stipaljku cvrsto stegnutu oko njene desne bradavice. Trzala se, uvijala u svojim vezama, ali nije mogla da zbaci sa dojke ovaj predmet koji ju je tako stezao, mucio.
Videla ga je kako priprema i drugu stipaljku i pocela jako da odmahuje glavom. Ne, pokusavala je da vrisne, ne, molim vas, NE, boli, jako boli kada taj nazubljeni metal stegne moje tako otvrdle, tako nabrekle, tako osetljive bradavice.
Umesto toga iz usta su izlazili samo nerazaznatljivi jecaji. A on je polako, bez zurbe postavio i drugu stipaljku. Ostre metalne celjusti zagrizle su i u njenu levu bradavicu i sada je ravnoteza bola bila uspostavljena.
Polako, gotovo kao da uziva, gospodin Stefan je ponovo posegao u koznu torbu i iz nje izvadio dve krupne olovne kugle pricvrscene na savijene celicne zice. Provukao je zice kroz alke na krajevima stipaljki i pustio kugle da slobodno padnu na nize. Natasa je vrisnula u tvrdu gumu kada je osetila kako joj tezina olova povlaci dojke svaka na svoju stranu. Sada su joj grudi bile rasirene, levo i desno a teret koji ih je vukao bio je okacen o njene bradavice.
Gospodin Stefan je nastavio da je miluje, polako klizeci rukom preko njenog cvrstog, ravnog stomaka, sada glatkog i sjajnog od znoja, prema njenim gacicama. Natasa je glasno stenjala i preklinjala ga pogledom, suzama, vristanjem da je oslobodi mucenja.
A ipak, kombinacija njegovih sporih, gotovo sanjivih, neznih dodira i okrutnog tretmana njenih osetljivih dojki, sve to pred kamerama koje nisu prestale da snimaju bespomocnu drolju na stolici za mucenje, sve to… sve to ju je na neki cudan nacin dovodilo u groznicu koju nije nikad ranije iskusila. Strah, bol, krivica sto ga je izneverila, uzivanje u njegovom milovanju koje je tako dugo sanjala. Sve to… sve to je njenim telom sirilo vrelinu koju nikad nije ranije poznavala. Cak i bol, cak i bol njenih stegnutih bradavica, cak i on je prelazio u toplinu i razlivao se pod njenom kozom poput istopljenog zlata. Bilo je… neopisivo. Pogresno. Ali tako u skladu sa njenim snovima, sa njenim fantazijama svih ovih godina.
Misici na stomaku nekontrolisano su joj se grcili i opustali dok su prsti gospodina Stefana prelazili preko njega. Uhvatio ju je za ivicu gacica i jako povukao.
Zajecala je kada joj se tanga usekla izmedju usmina, kada je mokri, zategnuti materijal jako pritisnuo njen klitoris. Osecala je strahovit talas zadovoljstva koji se sirio iz njene ribice po njenom telu, kroz stomak, niz butine. Osecala je kako joj bradavice postaju jos tvrdje, kako se bol od stipaljki i olovnih tegova zbog toga samo pojacava, a cak je i to samo uvecavalo njenu napaljenost. Promuklo je stenjala u gumenu kuglu u ustima.
Podigla je glavu kada je cula zvuk klizajuceg metala. Gospodin Stefan je jako zategao materijal njenih gacica i provukao brijac ispod njih. Jak trzaj na gore i Natasa vise nije imala gacice na sebi, otici ce kuci bez njih, jednom kada joj bude dopusteno da ode.
Gospodin Stefan je prineo isecenu tangicu svom licu i pomirisao je. Bez promene izraza na licu jednostavno je bacio vlaznu krpicu na pod. Onda je prislonio ostricu brijaca na Natasinu kozu, tik pored njenih usmina.
Natasa zadrhta kada je osetila hladnocu metala na svojoj vreloj kozi. Gospodin Stefan je brijac vrlo lagano pomerao oko njene ribice. Kao da nije bio siguran je li Natasa dovoljno glatko izbrijana, da li joj treba dodatno doterivanje.
Uredila sam ribicu pre dva dana, pomislila je. Onako kako on voli, skroz je obrijana, skroz glatka, kao kod neke devojcice. Ja sam prava kurva, njegova kurva.
I Gospodin Stefan je pomislio isto, reklo bi se, jer je sledeceg momenta odlozio brijac i zamenio ga svojim prstima.
Natasa je sada osecala talase intenzivne slasti kako joj nadiru kroz telo, teraju utrobu na grcenje a grudi u nadimanje. Uzdisala je, jecala u gumu u svojim ustima, htela je da kaze svom gospodaru da ga voli da mu je zahvalna, da niko nikad nije mogao da joj uradi nesto ovako, niko nikad nije mogao da je natera da se ovako oseca. Potpuno bespomocna, potpuno ponizena, a opet potpuno bezbedna, potpuno… njegova.
Lagano, nezno, on je prelazio prstima preko njenih najintimnijih delova, milovao je i razmazivao njene nabujale sokove po njenim preponama i unutrasnjosti butina, po carapama. Prstima je pazljivo, lagano mazio njen klitoris, tako da je, potpuno bez kontrole, trzala svojim kukovima, nabijala svoje medjunozje u njegovu ruku. Silazio je prstom nezno, lagano, niz klizavu brazdu izmedju njenih usmina, pa ga polako vukao na gore. Onda joj je rastvarao usmine prstima jedne ruke i lagano, beskrajno lagano uvlacio u njenu klizavu, vlaznu picku dva prsta druge.
Jecala je, glasno, otegnuto dok ju je polako jebao prstima. Htela je da mu kaze kako joj je lepo, kako uziva vise nego sto je smela da se nada, kako je ovo ono zbog cega je citavog zivota trazila coveka poput njega, Ali umesto toga je samo strahovito stenjala i uvijala kukove.
Stao je pre nego sto je imala priliku da dozivi orgazam. A znala je da bi orgazam bio fantastican. Njegovi prsti su bili carobni. Stao je i Natasa je za trenutak pomislila da ce se sada i on skinuti. Da ce sada on i sebi doneti uzivanje kao sto ga je doneo njoj, da ce se zariti u svoju kurvu, svoju do ludila napaljenu, potpuno pokorenu, zaljubljenu kurvu. Zelela ga je, kako ga je samo zelela.
Ali on to nije uradio. Cula je zvuk dok je nesto tesko vukao po podu. Podigla je glavu i videla ogroman plasticni kurac izmedju svojih butina.
Masina je bila na posebnom postolju, sa tockovima. Namestio ju je tako da je vrh velikog crvenog dilda jedva ovlas dodirivao Natasinu vrelu picku. Stajao je tako, nepokretan na kraju dugacke metalne sipke pricvrscene na mehanizam sa zupcanicima i remenjem. Znala je sta je ovo. Gledala je dovoljno pornografskih filmova u nocima kada nije mogla da spava, kada nije zelela da spava jer je drolja u njoj zelela da zivi. Znala je sta ima pred sobom.
‘Masina za jebanje, kurvo. Napravljena bas za nezasite drolje kao sto si ti.’ Gospodin Stefan je pazljivo, metodicno zahvatao prstima u malu posudu koju je polozio pored Natase na tapacirung i premazivao necim sjajnim, klizavim ogromni plasticni ud.
‘Ovo ce te razvaliti, bas onako kako treba da budes razvaljena. Uzivaces.’ Njegovim licem preleteo je kratak osmeh. ‘Barem na pocetku.’ Zavrsio je sa mazanjem dilda.
‘Ali nije mi uopste briga da li ces uzivati. Kurvama nije posao da uzivaju vec da zadovolje svoje musterije. Posto ti nisi dovoljno dobra ni pametna da bi zadovoljila ili makar postovala svoga gospodara, sada ces biti naterana da odradis predstavu u kojoj ces imati sasvim pasivnu ulogu. Tvoje je samo da primas ovaj plasticni kurac u tu tvoju nezasitu picketinu i da stenjes kao kurvetina.’
Sa tim recima prisao je masini i poceo da podesava mehanizam. Pogledao je na sat i pritisnuo prekidac na njoj.
Natasino telo se izvi. Vezano, sputano, bespomocno, njeno telo se izvi na gore kada je veliki plasticni uljez uleteo u njenu picku, duboko, do samog kraja.
‘Videcemo se za oko pola sata, droljo. Vristi koliko hoces, tako ce snimak biti jos bolji. Mozes da molis, mozes da preklinjes. Ja necu doci pre nego sto istekne trideset minuta. Lepo se provedi.’
Sa tim recima se okrenuo i izasao iz sobe. Nije je jebao. Nije je jebao. Okrenuo se i otisao, kao da mu ne znaci nista, kao da je samo posao koji je obavio sa hladnom, profesionalnom efikasnoscu, bez strasti, bez emocija. Samo posao.
Natasa se uvijala u svojim okovima, bacala glavu levo i desno, dok je njena vatrena griva letela na sve strane. Plasticni kurac je ritmicki, odmereno ulazio u nju strahovito duboko, ispunjavajuci joj utrobu svojom tvrdocom. Osecala je kako je neravan, kako joj vrhom dodiruje sam grlic materice. Osecala je kako je probadana, kako je potpuno nemocna da se odbrani od njegovih ulazaka. Kako moze samo da ga prima u sebe i stenje, stenje, sve glasnije i glasnije.
Posle neznog, osecajnog milovanja gospodina Stefana, mehanicko, ritmicno jebanje masine bilo joj je tako ponizavajuce. Masina nije znala da oseti potrebe njenog tela, nije umela da bude nezna kada treba, a gruba kada treba. Nije usporavala niti ubrzavala, samo ju je ubadala precizno, hladno i surovo, puneci joj ribicu tvrdim plasticnim kurcem. Nije bilo niceg sto bi je vise ponizilo od ovoga. Sto bi toplu, putenu zenu koja se muskarcu predala sasvim, bez ostatka, nateralo da se oseca kao komad mesa, kao parce potrosne robe koju treba iskoristiti samo da bi se zaradilo jos malo novca. Istog trenutka kada je ovo pomislila shvatila je da postoji samo jedno jos vece ponizenje.
I ka tom ponizenju kretala se iz sekunda u sekund, sa svakim okretom zupcanika i svakim novim ubodom masine, svakim ulaskom plasticne kurcine u njenu utrobu.
Jer Natasa je osecala kako joj dolazi. Osecala je kako joj celim telom prolaze drhtaji, kako je vrelina ispunjava dok joj se nije ucinilo da ce eksplodirati. Oh, imao ju je, imao ju je bas tamo gde je zeleo da je ima, onako kako je zeleo da je ima. Ponizenu, napaljenu, potpuno pokorenu, kurvu koja je zudela da je njen gospodar pojebe i koja je umesto toga dobila samo mehanicko jebanje slepe, gluve, bezosecajne masine.
I ta masina, bas ta masina, bez emocija, bez nacina da razume ko je Natasa, ko je ta zena ciju je utrobu pretvarala u tecnu vatru, bez nacina da je vidi, oseti, okusi, ta masina joj je svojim ponovljenim pokretima, svojim upornim ulascima u vrelu, vlaznu picku, donela orgazam.
I vrhunsko ponizenje. Natasa je jecala i vristala izvijajuci ledja u stolici za koju je bila privezana, ne uspevajuci da umakne plasticnoj kurcini ni za santimetar. Vristala je dok joj je telo kidao strahovit orgazam narastao iz zelje, fantazije, nepokornosti, gubitka, ponizenja. Olovni tegovi okaceni o njene bradavice leteli su levo i desno dok se ona trzala i nanosili bol njenim izmucenim dojkama, ali ovo je samo pojacavalo orgazam.
Normalno, sada je bio momenat da klone, da se umorno spusti negde izmedju svesti i zaborava. Ali sada nije bilo normalno. Sada, ovo sada i ovde, je bilo sada nezaustavljive masine, koja nije znala da je Natasa upravo svrsila jecajuci kao najprljavija kurvetina na svetu. Koja nije znala da Natasi treba predah. Masina je nastavljala svojim ritmom, bez zurbe, bez usporavanja. Jebala ju je velikom crvenom kurcinom prepunom neravnina na svojoj povrsini, ulazila joj sve do dna, terala je na nove grceve.
I novi orgazam poce da raste u Natasinom stomaku a strah, strah da nece moci da izdrzi, da ce joj se telo slomiti poce da raste u istom ritmu. Ritmu metodicnog, neprekinutog ulazenja i izlazenja iz njene bezobrazno rasirene picke.
Svrsavala je ponovo.
I ponovo, kao nezasita kurvetina, kako ju je i opisao njen vlasnik. Svrsavala je, nabijena na plasticni kurac, vristeci iz sveg glasa, dok joj je iz usta curila pljuvacka, cedila se po njenom licu. Bila je okupana znojem, njene carape potpuno natopljene, kosa mokra od znoja koji se slivao niz nju, dok joj je glava visila preko ivice stola. Kozni okovi su cvrsto drzali njene noge zarobljene u metalnim drzacima, a ruke vezane ispod nje, ispod stolice. Telo joj je igralo zastrasujuci ples nevoljnih konvulzija, dok je njena gladna, nezasita picka dobijala porciju za porcijom plasticne kurcine. Sada je svaki, bukvalno svaki pokret u njoj izazivao nove male eksplozije, dojke su joj gorele, imala je utisak da su joj bradavice natekle i narasle na dvostruku velicinu a svaki put kada bi njen pokret naterao metalne kugle koje su o njima visile da joj donesu novu dozu bola, taj bol je bio podsticaj, put ka novom vrhuncu slasti.
Nije vise mislila ni na kamere ni na sramotu, celu ju je obuzelo svrsavanje, zastrasujuce svrsavanje na plasticnoj kurcini, orgazmi koji su se nastavljali jedan na drugi, lomili je. Nije mogla. Nije mogla da izdrzi. Govorila je ovo sebi svakih nekoliko sekundi a onda bi novi uzlet u novi orgazam usledio i njeno bolno, promuklo grlo je ponovo izbacivalo nemuste, nerazumljive moble u gumenu barijeru u njenim ustima koja je propustala samo neartikulisane krike i pljuvacku.
Vristala je i uvijala se u svojim okovima, potpuno nemocna da ista ucini, da na bilo koji nacin spreci lavinu orgazama koji su je mrvili, razbijali u komadice. Pred ocima je videla samo crvene i crne senke, fantome natopljene krvlju koja joj je pojurila u glavu. Koliko je vremena proslo? Nije znala. Nije znala ni koliko je orgazama imala, ali za svaki sledeci je mislila da ce joj biti poslednji.
Kolika je bila agonija i ekstaza u kojim se davilo Natasino telo videlo se i po tome sto nije u prvom trenutku ni osetila kada je pokretanje plasticnog kurca odjednom prestalo, kada su ga njeni nekontrolisani trzaji natrali da isklizne iz njene razvaljene picke.
Nije ga videla kada je usao u sobu. Nije ga cula kada je iskljucio masinu. Pred ocima su joj igrala grimizna svetla a u usima je bubnjala bujica krvi, presecana samo njenim promuklim vriscima bola, ponizenja i najgresnijeg, najuzasnijeg zadovoljstva koji je ikada i jedna kurva osetila.
Ali jeste osetila kada je stao iza nje i stavio svoje ruke na njene dojke. Otvorila je oci i ugledala Viktora iznad sebe. Cak i naopacke, mogla je da vidi isto ono ludilo u njegovim ocima ciji je tracak videla pre nekoliko sati gore, u kuci.
Njegove sake. Stezale su, grubo, nemilosrdno su mesile njene dojke i Natasini promukli krici su mu svakako dali do znanja da je sada svesna njegovog prisustva. Gledala ga je, pustajuci svoju glavu da visi preko ivice, nesposobna da ista kaze, da ista ucini, da se pomeri. Zaustavio je masinu. Viktor. Viktor je zaustavio masinu. Viktor ju je spasao. Gledala ga je, odozdo, bespomocna, vezana, sapeta. Gledala ga je, gledala je ludilo u njegovim ocima, gledala je ogroman, nabrekli organ koji je stajao na nekoliko santimetara iznad njenog lica. Viktor ju je spasao i sada je stajao iza nje, sa strahovitom erekcijom, stezuci njene izmucene dojke svojim snaznim sakama.
‘Razgovarao sam sa ocem’, rekao je. A u glasu mu je ludilo bilo jos prepoznatljivije, jos manje skriveno nego u pogledu koji je goreo. Osmehivao se dok je pricao, a Natasu je podsecao na vuka koji se sprema da ubije.
‘Razumeo me je. On mene uvek na kraju razume, samo kada hoce da me saslusa.’
Uhvatio je metalne stipaljke prstima i istovremeno ih uklonio sa njenih bradavica. Zurno, nepazljivo. Natasa zavrista u gumenu kuglu kada je osetila svezu krv kako juri u bradavice.
‘Razumeli smo se dobro. On dobro zna sta si ti i kakva si. Razumeo je sta se desilo i sta ja hocu.’
Mesio joj je sise, jako, nestrpljivo dok je govorio.
‘Bices moja. Samo moja!!!’ rekao je trijumfalno i spretno prstima otvorio kopcu na koznom remenu koji je drzao gumenu loptu u Natasinim ustima.
Nije imala vremena da ista kaze. Jedva da je imala vremena da udahne vazduh punim plucima pre nego sto je njegov veliki, nabrekli ud uleteo u njena usta i grlo.
Mladic ju je jebao bez i najmanjeg obzira, potpuno ravnodusan na muke kroz koje je prosla. Ulazio joj je svojim nateklim glavicem u grlo, tucao je jako dahcuci. Njegova obrijana, teska muda samarala su je po licu a Natasa se davila na njegvoj kurcini. I pustala ga, pustala ga da joj udje u grlo. Zar je imala izbora? Zar je ista mogla da uradi sem da bude predmet, vlasnistvo, imovina koja je menjala vlasnika onako kako su se to muskarci medju sobom dogovarali? Vezana, ponizena, iskoriscena, jebana, to je bilo sve sto je ona bila. Nista vise od toga. Nikada nije bila ista vise od toga, nikada nije vredela vise nego u ovom trenutku, u trenutku dok ju je klinac kakav na ulici ne bi smeo da je pogleda, brutalno jebao u usta.
Kada je izvadio kurac i namestio se iznad njene glave, znala je sta zeli i u tom nemogucem polozaju pruzila mu sto je vise mogla. Oblizivala je jezikom njegva oznojena muda a kada se nagnuo jos napred palacala je po njegovom cmaru. Pokorna, dobra kurva koja ne zeli bas nista drugo u zivotu sem da svog gospodara zadovolji na najbolji nacin. Bila je njegovo vlasnistvo, dobio ju je na poklon, na neograniceno koriscenje od svog oca koji ju je koristio za svoje potrebe sve dok mezimac nije izrazio svoju zelju da je ima. I lizala mu je cmar, potpuno pokorena, potpuno nemocna da ista kaze ili ucini a sto njen vlasnik nije zeleo. Lizala mu je cmar, opijena od ponizenja, od mirisa, od orgazama koji su joj telo gotovo slomili.
A Viktor je jako zarezao i mogla je da oseti kako mu se celo telo trese dok je brzo drkao kurac. Strahoviti mlazevi pocese da padaju po njenim grudima i stomaku. Jedan je pao preko njene leve bradavice i slana sperma je ujede. Pekla je kao vatra na njenoj izmucenoj, neznoj bradavici koja je i dalje bila nabrekla do pucanja i strahovito osetljiva.
On ju je i dalje prskao svojim semenom. Osecala je kako pada po njenom trbuhu, po obrijanoj ribici, kako mlazevi i kapi zavrsavaju na njenim butinama, na njenim carapama. I dalje mu je lizala cmar, gurajuci vrh jezika sto je jace mogla unutra.
*
*
*
*
Bolelo je. Bolelo je dok je klecala pred televizorom. Dok je, gacica spustenih do pola butina (iskustvo ju je naucilo da u tasni uvek treba da ima rezervne gacice kada ide na zadatak) gurala prste u svoju nateklu, namucenu picku.
Bolelo je. Ali nije prestajala. Viktor, Viktor ju je sada imao. Potpuno. Kao niko nikada pre. Bio je njen gospodar, njen vlasnik. Dobio ju je na poklon.
Gledala je jebacinu na ekranu i jebala samu sebe prstima, placuci. Sve ovo, sve ovo je sada bilo njegovo. A ona nije mogla da zna sta ce on zeleti da sa njenim telom, sa njenom dusom, uradi. Znala je da ce je jebati. Znala je da ce je boleti. Znala je da zasluzuje bol. I zato nije prestajala. Gledala je crnu kurcinu na ekranu u guzi preslatke plavusice. Slusala je njene jecaje. I znala je da je veceras potonula jos nize, tamo gde je bilo tako duboko, tako mracno da nije vise mogla nista da vidi. Sada je Viktor bio gospodar njene sudbine. I samo on je, u svojoj strasti, snazi, slabosti i ludilu mogao da zna sta ce biti sutra. I dan posle toga. I dan posle dana posle sutra.
Autor: Fenris
