Klinci u kafeu su gledali u njih dve. Nataša je ovoga bila veoma svesna iako je njena drugarica pričala kao navijena, očigledno ne primećujući poglede koje su prema dve visoke, dugonoge žene u kratkim suknjama bacali srednjoškolci za drugim stolovima. Sa Jasnom se dugo nije videla i novosti koje je trebalo saopštiti bilo je jako mnogo. Pogotovo jer je njena drugarica bila tako ponosna na svoj novi ulov. Pričala je već desetak minuta o svom novom dečku, muzičaru nekoliko godina mlađem od nje koga je upoznala na nekoj promociji. Jasna je o Goranu pričala sa posebnim sjajem u očima, njen osmeh mešavina ponosa i lukavosti dok je opisivala kako ga je zavela i uzela za sebe ispred nosa gomile pohotnih klinkica što su se oštrile da mu priđu.
‘Ali ne možeš da veruješ kakav je u krevetu, Nataša!’ šaputala je uzbuđeno. Jasna je bila stara Natašina drugarica, onaj tip žene kakve su u Nataši uvek budile mešavinu zavisti i prezira, osoba koja je muškarce uvek birala po tome koliko su joj korisni, osoba koja nije dopuštala da nju biraju. Nataša nikada nije bila kao Jasna i uvek je mislila da time treba da se ponosi. No, skriveno, tajno, Nataša je uvek pomalo zavidela Jasni. Kada bi samo malo mogla da bude kao ona… Da kontroliše muškarce onako kako je to Jasna umela. Da ih tera da rade ono što ona želi. Da ih menja kada joj to bude odgovaralo. Da uvek bude predmet njihove žudnje…
Jasna je sa odobravanjem odmerila Natašu kada su se našle u kafiću. Nataša je znala šta Jasna sada vidi u njoj. Znala je da u njoj vidi dokaz da je godinama bila u pravu, da svaka žena na kraju želi (i treba!) da bude objekat želje, objekat požude, da su Natašina bezobrazno kratka suknja i bezobrazno visoke štikle, njena jaka šminka i izazovan dekolte potvrda da je tiha, inteligentna, stidljiva Nataša konačno shvatila kako je Jasna uvek bila u pravu.
Ali, nije u Jasni bilo nikakvog podrugljivog trijumfa. Nataša je bila čak i pomalo iznenađena videvši kako ju je Jasna odmah prihvatila kao sebi ravnu, kako je prirodno došlo do toga da njih dve sada pričaju na ravnoj nozi, dok klinci za susednim stolovima blenu u crne, skupe čarape i gnječe svoje erekcije kroz džepove pantalona.
‘Znaš šta me je pitao?’ rekla je Jasna utišavajući glas još više, silazeći sve do granice perverznog šapata.
Nataša je već bila mokra. Nije to bilo samo od pogleda ostalih gostiju kafića prema dve upadljive gošće. Ne, na to je već bila navikla. Uostalom, oblačila se, šminkala se, ponašala se kao kurva već mesecima i na ovo je bila navikla.
Ali ono na šta nije bila navikla je bilo odsustvo seksa u poslednje vreme. Viktor…
Viktor ju je imao. Imao ju je stalno, činilo se kao da ne može da je se zasiti. Jebao ju je… jebao ju je skoro svakodnevno, rasturao je kurvicu koju je dobio na poklon od tate sa svom energijom mladog, arogantnog pastuva koji zna da u odgovor nikada neće dobiti ‘ne’. Bila je njegova, njegovo vlasništvo, a on je, za razliku od njenih prethodnih vlasnika bio daleko manje kontrolisan, daleko nestabilniji. I seks koji je imala sa njim bio je… eksplozivan. Naravno, tretirao ju je kao robinju, ona je to na neki način i bila, ali bio je prvi njen vlasnik koji joj nije branio da uživa sa njim. Viktor je bio grub, voleo je da je ponižava, to da, ali Viktora je strašno palilo kada vidi da njegova drolja zbog toga postaje još uzbuđenija, strašno ga je palilo da vidi kako ona svršava.
A ona je svršavala, iznova i iznova. Njegova snaga, njegova mladost i lepota su je opijali. Njegova grubost, njegove prezrive reči, uvrede koje joj je upućivao dok ju je jebao, sve je to samo dolivalo ulje na vatru njenog uzbuđenja. Bila je voljna kurva, bila je potpuno zavedena njegovom energijom, pristajući na sve što je od nje tražio jer je to i sama želela. Nije to mogla i da kaže, nije to mogla da pretoči u reči, ali njeni orgazmi su dovoljno govorili.
A poslednjih nedelju dana Viktor je bio izvan grada. Otišao je na put, a njegova verna drolja, navikla na gotovo svakodnevne porcije kurca osećala je kako u njoj želja raste, kako potreba da ima tvrdu, pulsirajuću batinu u svojoj utrobi postaje neizdrživa. Nataša je sada dane provodila fantazirajući o velikom, pomalo krivom Viktorovom udu, o njegovim rukama kako je jako stežu, tako da ne može da se pokrene, o njegovim grubim naređenjima, o njegovom znoju, njegovoj pljuvački i spermi…
Viktor je nije nadgledao onako kako su to činili njeni prethodni gospodari i Nataša je osećala da polako gubi kontrolu nad svojim ponašanjem. Masturbacija sada nije bila dovoljna. Ne, to joj sada nije bilo dovoljno. Štaviše, iako joj on nije ništa rekao, uzdržavala se od masturbiranja ovih dana. Bila je njegova, nhegova svojina, njegova drolja, njeno zadovoljstvo moralo je biti u donošenju zadovoljstva njemu. Nije masturbirala. Nije smela. Ali tog jutra… Nataša je tog jutra dobila jedan neočekivan poziv telefonom i… plašila se i da pomisli na odgovor koji je dala. Ali bila je toliko van sebe od želje, toliko joj je u utrobi joj je kuvalo, vrilo…
‘Pitao me je’, nastavljala je Jasna zaverenički, ‘da imamo analni seks’
Nataša je osetila kako joj je iz ribice u gaćice procurelo nekoliko vrućih kapi kada je Jasna ovo izgovorila. Nije to bila samo apstinencija tokom poslednjih nedelju dana, nije to bio samo dogovor koji je tog jutra napravila telefonom i sada se zbog njega plašila, kajala ali i gorela iznutra. Pored svega toga, dolazeći u kafić na ugovoreni sastanak sa Jasnom, ponovo joj je zvonio telefon. Ali ovog puta to je bio Viktor. Ali… Viktor je bio na putu i nikada je nije zvao u toku dana (a i uveče bi je zvao samo da joj poruči da bude spremna jer će je rasturiti kada se bude vratio, onako kako sada rastura ‘ove kurve ovde’).
Viktor je bio u gradu. Bio je u gradu, neočekivano, nenajavljeno! Bio je u gradu samo na par sati pre nego što ponovo ode. Samo na par sati i javio se… javio se njoj, javio se svojoj kurvi.
‘Zamisli, Nataša!!’ kikotala se kroz šapat Jasna, ‘Zamisli. Nisam to nikad radila a sad će da ispadne da će mrak na guzi da mi skine jedan klinac!!’
Jasna se smejala i nije primećivala kako Nataša oblizuje usne. Usne na kojima je još uvek osećala ukus sperme. Nije primećivala kako njena drugarica prekršta svoje duge noge u skupim čarapama i steže butine ispod stola kafea u kome su sedele, iako su to možda primećivali ostali gosti koji su bacali poglede prema njima. Možda su primećivali i kako je Nataši kosa razbarušena, kako joj šminka, uprkos popravci nije sasvim savršena.
Bez obzira što mu je objasnila da ima dogovoren susret sa Jasnom, Viktor joj je naredio da ga čeka na pločniku ispred kafea. Naravno da nije mogla da kaže ne. Viktor… On ju je plašio. I dalje ju je jako plašio. A posle onoga što je jutros uradila, posle dogovora koji je jutros napravila, plašila se još više, kao da bi on mogao da zna… Morala da uđe u njegova kola. Ponavljala je sebi ‘On ne može da zna. Samo budi mirna’ i dok je vozio po kraju, tražeći manje prometnu uličicu, kucala je Jasni poruku da će zakasniti.
A onda mu je pušila. Pušila mu je u njegovom BMW-u, usred Beograda, usred dana, dok su pored kola prolazili užurbani kuriri i žene sa decom i penzioneri… Viktor ju je držao za kosu i nabijao joj svoj veliki, ukrućeni kurac duboko u grlo. Pušila mu je gušeći se od njegovog mesa, stenjući podatno, kurvinjski, vlažeći među nogama kao luda. Ali ovoga puta nije dobila. Nije dobila svoj orgazam, iako je bila spremna, bila je spremna da se tada i tu navuče na njegovu kurčinu, da samo pomeri gaćice u stranu i natakne se na njegovu zver, bez obzira na to ko će je videti, ko će šta misliti. Bila je samo njegova, samo njegova u tom trenutku, iako je tog jutra učinila nešto glupo, nešto u neskladu sa prirodom dobre, verne robinje. Bila je samo njegova u tom trenutku, gutajući nabrekli kurac, moleći se nemo da je uzme. Ali, nije ga dobila, jer je Viktor već posle minut ili dva njenog žestokog nabijanja ustima i grlom na kurac počeo da joj puni usta svojom spermom, a onda stenjući izvukao ga napolje i ostatak semena izdrkao po njenom licu, vratu…
Jedva da je imala vremena da prstima pokupi spermu sa lica i vrata pre nego što ju je izbacio iz kola rekavši joj da će bude spremna za njega naredne nedelje kada će se vratiti. Jedva da je uspela da se obriše papirnom maramicom i popravi šminku držeći ogledalo drhtavim rukama, pre nego što je, hodajući na visokim štiklama, sva mokra i uzavrela ispod suknjice, došla do kafića gde ju je čekala Jasna.
A sada je Jasna pričala o tome kako se razmišlja da sa svojim dečkom, muzičarem, dosta mlađim od nje, koga su želele tolike klinke, a koga je ona uspela da zavede i zadrži za sebe, da sa njim po prvi put u životu proba analni seks. Dok su muškarci u kafeu blenuli u dve dugonoge, jebozovne ribe za stolom pored prozora. Nataša je osećala kako od svega postaje još vlažnija, još uzbuđenija. I istovremeno je u njoj rastao osećaj nadmoći. Osećaj koji ju je opijao.
‘Pazi, nisam dala ni jednom frajeru da mi ga stavi tamo. Mogli su da pipaju, ako su bili dobri, da malo zavuku vrh prstića… Ali sa Goranom nekako mislim da ću možda da idem do kraja… Mali je stvarno fantastičan u krevetu i… pravo da ti kažem, Nataša’, Jasna je još više utišala svoj glas, ‘pali me pomisao da će Goran tu da mi bude prvi, zato što je toliko mlađi od mene i zato što se osećam malo kao kurva, znaš’
Jasna je prsla u smeh posle ovog priznanja a Nataša je klimala glavom.
Kada bi znala… Jasna… kada bi samo znala…
*
*
*
*
Bila je Viktorovo vlasništvo, baš onako kako joj je rekao da će biti. Bila je njegova, samo njegova. I kako su nedeje prolazile, Nataša se polako navikavala na ovu ideju. I više od toga. Shvatala je, polako, postepeno da joj se ovo… dopada. Po prvi put… po prvi put još od momenta kada je svom prvom gospodaru priznala svoje fantazije, po prvi put od tada Nataša je bila u nečemu što je mogla nazvati vezom. Oh, naravno, nisu oni bili mladić i devojka. Bili su gospodar i robinja, vlasnik i imovina, razvratnik i drolja, ali Nataša je postepeno shvatala da je ovaj odnos nešto bez čega više ne bi mogla. Njeni prethodni gospodari su je držali uz sebe nevidljivim lancima žudnje, neispunjene potrebe, puštali je da gladuje, da danima i nedeljama pati nezadovoljena pre nego što bi dobila priliku da sramotno, jako svrši. Viktor se nije bavio ovim igrama. Viktor ju je jebao, stalno, kada god mu se htelo, a ona je uz njega dobijala ono što joj je trebalo. I nikada joj nije bilo dosta.
On joj je to i govorio. Govorio joj je da je nezasita kučka, da je kurva kojoj nikada nije dosta kurca, a ona je ponavljala ove reči, potvrđivala ih i molila ga da je jebe, da ne prestaje. Jer bila je. Bila je baš to. Drolja koja sve čini samo da bi dobila još kurca, kurva kojoj nije stalo ni do ličnog dostojanstva, ni do poštovanja, već samo do toga da bude uzeta, da bude pojebana. Bila je ono o čemu je tako dugo fantazirala, savršeno doterana lutka za jebanje, bez sopstvene volje, uvek spremna da zadovolji svog vlasnika, uvek obučena i našminkana kao da je izašla iz nekog pornografskog filma. Nataša, nekada stidljiva, nekada nesigurna u sebe, sada je naučila da pobedi stid, da ga zakopa, da natera suze nazad dok guta poniženje i spermu svog gospodara, naučila da veruje u sebe, u kurvu koja će uvek poslušati svako naređenje.
Nije imala iluzija da mu je jedina, znala je da Viktor ne bi ni pomislio da se ograniči samo na nju. Ali, znala je, a ovo je činilo da se oseća ponosnom, da je Viktor stalno bio gladan nje, da ju je jebao iznova i iznova. Da ju je vodio sa sobom u klubove i na žurke, tamo je pokazivao svojim ortacima (i njihovim droljama), da ju je svima predstavljao kao svoju drolju. A posle bi je vodio u svoj stan i tamo žestoko tucao. Nataša je trpela mnoga poniženja kojima ju je pred drugima izlagao a sramota je samo pojačavala njenu napaljenost. A onda, kada bi bili sami, kod njega, onda je radila sve što je on hteo, onda je primala njegov kurac u sve rupice, ljubila ga, gutala, onda je pila njegovu spermu i lizala njegovu guzu, šaputala mu da može da joj radi šta god poželi, a on joj je cepao odeću i vezivao je… Njeno uživanje u svemu tome, njeni grešni, teški jecaji dok bi i sama svršavala njega su dovodili do ludila. Nije bilo neobično da joj u trenucima najveće intime, kada je bila najranjivija, najotvorenija pred njim, on uputi najjače uvrede, da joj lupi jak šamar baš kada njeni jecaji objave orgazam, da je povuče za kosu i baci na pod, gurne nogom i pljune nakon što se ispraznio u nju ili po njoj. Ponekad, napaljen njenim oblačenjem, njenim rečima i ponašanjem naprosto nije mogao da stane. Vezivao ju je i jebao je u usta skoro je gušeći kurcem, jebao je u guzu, uživajući u njenom vrištanju, pio je viski, uzimao kokain i jebao je satima.
Kad bi je tako rasturao celu noć, ona bi razvaljena od jebanja, u odeći koju je sa nje gotovo pocepao, morala da ide pravo na posao. Kolege bi je gledale, bez komentara ali mogla je da čuje šta misle… I bili su u pravu…
I ništa nije mogla da mu odbije. Ništa… Čak i kada je od nje zahtevao da bude kurva i za njegove drugove. Kao ono veče kada su bili u stanu njegovog prijatelja, samo njih dvoje i trojica njegovih drugova, svi još mlađi od njega. Kada joj je naredio da zabavlja njegove prijatelje.
Dobra kurva, to je ona bila. Dobra, poslušna kurva. Koja ustaje čim čuje gospodarovu naredbu. Koja će biti izazovna, seksepilna maštarija i za njegove prijatelje ako on to poželi.
Plesala je u ritmu glasne muzike koju su pustili, prigušujući svetlo u stanu. Mladići su je gledali, smejali joj se i dobacivali uvredljive reči dok je ona zatvorenih očiju izazovno uvijala telo. Ni jedna njena drugarica. Ni jedna njena koleginica. Ni jedna žena koju je poznavala nikada ne bi pristala da ovako nešto uradi. Ni jedna od njih ne bi bila ovako vlažna. Ni jedna…
Pili su i šmrkali a onda su joj naredili da izvede striptiz, samo za njihove oči. Lice joj je gorelo od stida, ali ionako je i sama bila pijana od nekoliko viskija koje je morala da popije sa Viktorom te večeri. Drsko, glasno su insistirali a Viktor, Viktor je bio tu i znala je da ne sme, da ne može da ga razočara. Polako, senzualno, skidala je jedan po jedan komad odeće sa sebe i bacala ih po sobi koja se vrtela oko nje. Što je više stvari sa sebe svlačila, to je njihovo navijanje bilo glasnije, pijanije. Dovodila ih je do ludila, znala je to, kao što je znala da oni vide koliko su joj bradavice ukrućene. Naravno, imala je na sebi crne čipkaste čarape sa halterima i visoke štikle i to su bili poslednji delovi njene odeće koje je zadržala na sebi nakon što je, drhteći od stida, svukla gaćice i bacila ih prema zidu. Oni nisu mogli da osete koliko su bile mokre. Ali znali su. Znali su da Viktorova kurva voli, da voli ovako…
Zastao joj je dah kada je videla da Viktor raskopčava pantalone i vadi svoj kurac. Za trenutak je pomislila da mu kaže. Da ga zamoli da to ne čini. Zar pred njima? Zar pred ovim klincima, pomislila je osramoćeno. Viktor ju je pokretom pozvao da klekne ispred njega i uposli svoja usta.
Ovako nešto… ovako nešto nije nikada radila, ne ovako pred drugima… ne pred pijanim klincima koji su je nazivali pogrdnim imenima. Ne, nikada.Pogledala ga je u oči, pa spustila pogled na njegov ukrućeni penis.
Bio je tako nabrekao, tako tvrd. A ona je ionako bila samo njegova svojina. Samo njegova robinja.
Spustila se, krotko, poslušno, na pod i trudeći se da ne misli na ljude oko sebe uzela u usta Viktorovu batinu. On ju je uhvatio za kosu i zabacio je na jednu stranu da bi svi u sobi mogli bolje da vide šta to njegova kurvica radi i počeo da je jako navlači na kurac, prodirući duboko u njena usta.
Pušila mu je jako, gušila njegovim mesom i stidom, grcala i balavila po toj kurčini, zatvorenih očiju, potiskujući sramotu, potiskujući sobu i sve u njoj, potiskujući pomisao na to kako se ponaša i kako je nisko pala. Kada je vide na ulici, ljudi znaju, svi znaju, znaju da sam drolja, pomislila je. Nekada su mislili da se stidim, da se plašim seksa, a sada znaju…
A onda je osetila ruke na svojim bedrima.
Sledila se i otvorila oči. Zaustila je da oslovi Viktora i okrene se, ali on ju je grubo gurnuo na dole.
‘Nisam ti dopustio da prestaneš sa pušenjem, kurvo!’ procedio je kroz stisnute zube. Nataša je pokušavala da uhvati njegov pogled svojim očima, ali on ju je nemilosrdno gurao na dole, glavićem rastavljajući njene usne. Konačno, ona se pokorila. Znala je da rizikuje šamarčinu ako se i dalje bude otimala. Takođe, znala je da je ovo njegova volja i da je bilo smešno da i pomisli da mu se usprotivi.
Klinac koga nije mogla da vidi i dalje ju je mazio po guzi i Nataša se naježi od tog dodira. Znala je da je to pogrešno dok su se u njoj mešali sramota, gađenje prema samoj sebi, prema Viktoru i svemu onome što je postala pored njega, sa željom, divljom, bezimenom željom, potrebom, žudnjom… Da bude jebana… Da bude rasturena. Ovde i sada. Kao kurva. Kao prostitutka koju su platili da je razvale i ostave izjebanu na podu dok odlaze smejući se… Drhtala je… Od želje… i od straha što takvu želju tako jako, neopisivo jako oseća. Nikada pre ove večeri nije videla trojicu Viktorovih prijatelja, a sada… sada joj je pička gorela jednako vrelo kao i lice od žudnje da je rasture.
Povukao ju je unazad. Nameštala se instiktivno, nespretno, znajući da ne sme da ispusti Viktorov ud iz usta. Ruke su je vukle, razmicale joj noge. Osetila kako u nju prodire kurac i počela jako da stenje, ne prestajući da sisa Viktora. Mladić kome nije znala ni ime ju je sada jebao otpozadi dok je ona svom gospodaru pušila kurčinu. Klečala je na podu, odevena samo u crne čipkaste čarape i lepe cipele na štiklu dok je svuda oko nje treštala muzika. Klečala je pijana i gola, poludela od želje, klečala je i gutala veliki, krivi kurac svog gospodara, mešajući kukovima dok ju je njegov drug navlačio na svoj ud. Levo i desno od nje, videla je kako ostala dvojica stoje, drkajući svoje kurčeve, čekajući da stignu na red. A ni ona, ni ona to nije mogla da dočeka.
Sve je ličilo na scenu iz nekog mračnog, strašnog porno filma, a Nataša je shvatala da je ovo pali, taj strah, taj mrak, ta tama koje je bilo više u njoj samoj nego u sobi… Počela je da strahovito meša, da se i sama nabija na kurac koji joj je ulazio u ribicu, istovremeno sve dublje gutajući Viktora.
Jebali su je u svim pozama te večeri, nezasiti, do ludila napaljeni ponašanjem ove droljaste, starije devojke. Viktorova kurva je mogla sve da izdrži i sve da primi. Dok je muzika grmela, a na utišanom televizoru igrali nemušti likovi, bacajući blede senke po zidovima, Natašu su rasturali Viktorovi prijatelji. Ležala je na leđima na trosedu, a jedan od njih ju je grubo jebao u pičku, podigavši njene duge noge u lepim crnim čarapama na svoja ramena. Zarivao se u nju iz sve snage, dahćući kao svinja, govoreći joj da je prljava drolja, a Viktor je klečao iznad njene glave i gurao joj svoj kurac u usta duboko, nepažljivo, kao da želi da je uguši. A ona se nameštala, ona se nameštala tako da mu olakša prodiranje. Druga dvojica su bila tu, tu negde oko nje. Drugoj dvojici je drkala kurčeve, svakom po jednom rukom, održavajući ih dovoljno tvrdim da mogu da je propisno pojebu kada dođu na red.
Pljuvali su po njoj, vređali su je, dok su je okretali, pa ponovo prodirali u nju, otpozadi, spreda. U usta je dobijala kurac mokar od sopstvene pičke i uživala u tom ukusu, a u ribicu bi joj ulazila komadina mesa koju je sama pripremila, koju je sama ukrutila i uživala je u toj pomisli. Skinuli su joj cipele i bacili ih negde u uglove sobe. Sisali su joj nožne prste kroz crne, jebozovne čarape. Štipali su je za dojke, uvrtali bradavice, vadili kurčeve iz njenih usta samo da bi unutra pljunuli, šamarajući je ukrućenim batinama po licu, po oteklim usnama. A ona je sve prihvatala, krotko, pokorno, poslušno dižući noge na njihova ramena i otvarajući se za njih. Uostalom, ovo je želela, o ovome je tako dugo fantazirala. Želela je da je muškarci žele, da lude za njom, da joj pokažu koliko ih pali, da gube kontrolu zbog nje. Želela je to celog života, želela je to i dok je lagala sebe i roditelje i prijatelje i bivše momke da je ona zapravo nešto drugo, neko drugi.
Želela je to, dok jahala jednog od Viktorovih prijatelja, mlateći glavom na sve strane, njena plameno crvena kosa mokra od znoja. On joj je stezao njene lepe, čvrste grudi, jako, grubo, ne brinući da li je time povređuje i zarivao se u nju svaki put kada bi se ona nasadila na njegov kurac. Onda je osetila još jedan par ruku na sebi. Osetila je kako je drugi muškarac čvrsto drži, ne dajući joj da se pomeri, kako joj otpozadi širi bedra. Znala je šta sledi i jako se ujela za usnu. Ipak, nije mogla a da ne vrisne kada je ušao u nju. Bio je grub, bio je nemilosrdan, baš onako kako je znala da će biti. Kurve ne očekuju zaslužuju nežnost. Kurve ne zaslužuju nežnost. One su tu samo da ispunjavaju muške želje.
Mladić je samo pljunuo na njen anus pre nego što je divlje, nemilosrdno počeo da ga gura unutra, a Nataši ništa drugo nije ni bilo potrebno. Bol koji je osećala je bio dobrodošao, podsećao ju je na to koliko je kriva zbog toga što ovo dopušta, što u ovome uživa, koliko je kriva što tako dugo nije sebi želela da prizna ko je i šta je. Vrištala je od bola i zadovoljstva dok su dvojica prijatelja usklađivala ritam prodiranja u nju. Osećala je kako joj dva kurca ispunjavaju utrobu i činilo joj se da će eksplodirati. Vrištala bi i još glasnije da joj treći Viktorov prijatelj nije prišao spreda, uhvatio je za kosu i zapušio usta svojom kurčinom. Nije od nje tražio da mu puši, a pitanje je da li bi i mogla da ispuni takav zahtev jer je morala svm snagom da se drži za muškarca ispod sebe, trpeći strahovite nalete dvojice grubih jebača. Umesto toga, on ju je jebao u usta jednako surovo kao što su joj ostala dvojica punila pičku i anus. Gurao ga je što je dublje mogao, udarajući svojim teškim, znojavim jajima o njenu bradu, nabijajući njen nos u svoje pubične dlake, čupajući je za kosu i jako stenjući. Nije bilo ni trunke nežnosti, ni trunke pažnje u tome što joj je radio. Nije pokazivao da ga je briga može li Nataša da diše, da li zvuci koji dolaze iz njenog grla najavljuju povraćanje. Viktorova kurva je bila tu da zadovolji i njegove drugove – toliko je bilo jednostavno.
Sada je bila nabijena na tri kurca, rasturana, gotovo ugušena, ponižena i u bolovima, a i dalje je videla svog gospodara krajičkom oka kako stoji pored njih i drka samom sebi. I želela je. Želela je da i on uđe u nju. Negde, nekako, da se protisne pored nekog od kuraca koji su je već ubadali, da i on bude u njoj zajedno sa njima… Želela ga je unutra iako je u sebi imala više kuraca nego ikada u životu.
Ovo sam ja, mislila je dok su joj telo lomili grčevi. Ovo sam ja, miris znoja trojica jebača koji me razvaljuju, ovo sam ja, ukus sopstvene pičke, miris sopstvene guze, njihova pljuvačka na mom licu, u mojoj kosi, u mojoj guzi, ovo sam ja, drolja kojoj mogu da rade šta hoće i kojoj se to dopada. Mladići su je jebali dahćući kao zveri, grčevito gurajući svoje otvrdle kurčeve u njene raširene, vlažne otvore a ona je plakala od stida, od zadovoljstva, od sramote, od lepote…
Svršili su po njoj, sva četvorica, jedan po jedan, kao u nekom filmu. Sva četvorica su se izdrkali po njenom licu kao da žele da je dodatno ponize. Kao da orgazam koji je imala nije bio dovoljno ponižavajući. Svaki kurac je potom morala da očisti jezikom i usnama, da pokaže svoju zahvalnost, svoju pokornost. Nataša, Nataša koja je uvek bila ćutljiva, povučena, ponosna, Nataša je sada lizala seme i svoje sokove sa omekšalih kuraca klinaca koji su znali koliko je starija od njih i uživali u svojoj nadmoći, nežno, polako ih je oblizivala, da ih ne zabole osetljivi kurčevi, da ih ne naljuti… Tako umazanu, lica i kose ulepljenih spermom su je slikali, svaki svojim telefonom, za uspomenu. Na podu, slomljena, mokra, uplakana, gledala je kako šalju fotografije svojim prijateljima, smejući se nadmoćno, ponosno…
*
*
*
*
Jasna je pila svoj drugi kapućino kada im se njen dečko Goran pridružio. A Nataša je osetila kako joj niz kičmu silazi drhtaj kada su im se pogledi susreli.
Znao je. Nije umela to sebi da objasni, ali… on je znao. On je tačno znao kakva je ona. Tačno je znao da je drugarica njegove devojke Jasne kurvetina, da je, uprkos tome što su obe bile slično obučene i našminkane, Jasna bila samo neko ko pokušava da sebi potvrdi sopstvenu vrednost kroz oblačenje i ponašanje, a da je Nataša bila ono pravo. Prava drolja. Drolja koja i radi ono o čemu priča. O čemu mašta.
Nije se usuđivala da ga pogleda u oči, iako je tokom daljeg razgovora osećala njegov pogled na sebi. Znala je da vidi. Znala je da vidi i da nema grudnjak. Znala je i da može da oseti. Da može da namiriše koliko joj je pička mokra, kako je treperila od pomisli na Jasninog dečka, muzičara… Smešio se, široko, pomalo pokvareno i jako, jako zavodljivo. Shvatala je. Shvatala je i šta je Jasnu njemu privuklo i zašto je njegov osmeh postajao sve prljaviji što je razgovor njega, njegove devojke i kurve koja se nazivala prijateljicom njegove devojke duže trajao.
*
*
*
*
Goran je prvi otišao iz kafića jer je imao obaveze (dilera skanka i odlazak do majčine kancelarije po novac, objasnio je važno), ali ne pre nego što je sam podsetio Jasnu da sledećeg vikenda ona slavi rođendan i da bi bilo u najmanju ruku pristojno da pozove i Natašu da dođe.
‘Samo sedeljkica kod mene, za najbliže prijatelje’, objasnila je Jasna. Nataša je znala da nikada nije spadala u Jasnine najbliže prijatelje, ali joj je bilo i jasno da Jasna u Nataši vidi nekakvu potvrdu svoje vrednosti, da joj se čini kako je konačno našla sestru po životnoj filozofiji i da je to bio razlog što ju je srdačno pozvala na žurku. Zar ne shvata, pitala se Nataša u sebi dok se Goran pozdravljao sa njih dve i upućivao njoj posebno značajan pogled, zar ne razume da nismo iste? Zar ne razume koliko je opasno da me ima u svojoj blizini? Zar ne vidi kako me njen dečko gleda?
Po izlasku iz kafića (krajičkom oka pratila je srednjoškolce za stolovima pored prozora kako blenu u njihove noge, kako prave grimase… jedan od njih uhvatio se za međunožje preko trenerke… a ona je curela… kao najprljavija kurva) čekalo ju je još jedno iznenađenje. BMW i ruka koja drži mobilni provučena kroz prozor. Baš kad je njen telefon zazvonio. Njegovim tonom.
Zbunjeno je predstavljala Viktora Jasni, ne znajući šta da kaže, kako da ga nazove, ne znajući otkud on ovde, zar mu pušenje pre sat i po nije bilo dovoljno? Zar nije ponovo otputovao?
Smešio se ledeno, opasno, ali zavodljivo, dok ih je uvodio u auto, džentlmenski, prenaglašeno držeći vrata i pomažući devojkama na tankim štiklama da se smeste – Jasna pozadi, Nataša napred. Objašnjavao je kako je imao još posla u gradu pa je rešio da sačeka svoju devojku ispred kafića i odveze je kući i kako mu je baš drago ako može i njenoj drugarici da se nađe na usluzi.
Natašin mozak je radio užurbano. Nije shvatala otkud Viktor tu. Da li je saznao? Da li je nekako saznao šta je jutros uradila? Koje je pitanje dobila telefonom. Šta je odgovorila. Zašto je bila tako vlažna, tako napaljena pre sat i po.
Ne, govorila je sebi, nemoguće. Ne može da zna. Ne može da zna, ne boj se, bezbedna si.
A on je pričao, tako lako, tako opušteno. Bio je to Viktor koga nikada nije upoznala, šarmantan, duhovit, pažljiv, uviđavan, Viktor koji je sa Jasnom razgovarao relaksirano, prijateljski, sa poštovanjem, Viktor koji je osvajao manirima i duhom umesto da uzima na silu. Nataša je sedela, sleđena, jedva učestvujući u razgovoru, pokušavajući da u licu koje je tako dobro poznavala pronađe znake, da pronađe signale koji ukazuju kako je sve ovo maska. Znala je da je onaj pravi Viktor, koga se toliko plašila i obožavala ga, da je on negde između tih sada mekih, prijateljskih crta lica, da se pokreće iza svakog osmeha i preti iza pomalo teatralno stidljivog pogleda koji bi uputio Jasni.
Ostavio ju je ispred zgrade biblioteke, slagala ga je da mora da zameni knjigu a on se od srca smejao što njegova devojka još danas ima te starinske navike. Naravno da nije imao pojma čita li ona uopšte knjige, nikada je to nije pitao, nikada ga tako nešto nije ni zanimalo. Ona je bila njegova kurva za iživljavanje, robinja za pokazivanje, ona nije bila njegova devojka. Ni Jasni se nije usudila da ga predstavi kao svog dečka. Mogao je da je kazni, kasnije, iduće nedelje, kada se vrati u Beograd, da je kazni jer je bila toliko drska da ga tako predstavi.
Ostavio ju je ispred zgrade biblioteke. Naravno da Viktor nije imao pojma gde ona stanuje. Nikada mu to nije rekla. Nikada je nije pitao. Zašto bi? Pa ona je uvek dolazila, dotrčavala na svaki njegov mig. A kada je nije zvao, nije postojala. Ostavio ju je ispred zgrade biblioteke i mahnuo joj kroz prozor, nastavljajući da ćaska sa Jasnom koju je insistirao da odveze kući. Rekao je da ju je video kroz prozor kafea kada je moraoneodložno da se vidi sa Natašom i izvinio joj se što ju je čelaka. Ovo je bio njegov način da joj se oduži. Jasna je bila pomalo zbunjena ali naravno da je pristala. Uostalom, muškarci su joj uvek nudili usluge, uvek se pred njom ponašali servilno, Nataša se toga dobro sećala. Samo možda nije bila navikla da to budu muškarci sa BMWovima, mlađi toliko godina od nje, čak i od njenog Gorana, muškarci u skupim odelima, sa skupim telefonima i sa nabudženim satovima, sa zlatom oko vrata i jedva vidnim tragom belog na levoj nozdrvi. Da li je sve to primetila, pitala se Nataša, ili je samo pretpostavila da je Viktor kao i drugi, muškarac koji je prosto pao na njene dugačke noge, na njene visoke štikle i kurvinjski kratku suknju i koji smatra da mu je dužnost da joj se nađe na usluzi.
Bile su vršnjakinje, ali Nataša se sada osećala mnogo starijom. I znala je koliko je iskusnija.
Gledala je BMW kako odlazi a onda sela na klupu u parku ispred biblioteke. Baš na onu klupu gde je jednom davno sve počelo, gde se rodila drugi put, zbunjena, uplašena. Drhtava.
I sada se pomalo tresla. Adrenalin ju je polako napuštao, ostavljajući telo da se hladi. Ovaj dan je bio pun straha i požude. Bila je mokra, sve vreme otkako ju je Viktor iskoristio u kolima, pa kako je zatim slušala Jasnu, iskusnu drolju Jasnu, naivnu devojčicu Jasnu, Jasnu, modnu urednicu jednog malog ali ambicijom obdarenog sajta, Jasnu koja joj je šaputala o analnom seksu dok su klinci oko njih kolektivno zamišljali kako ih siluju. Tresla se jer se Viktor ponovo pojavio, bez najave, neočekivan, opasan. Jer bila je mokra i pre nego što mu je popušila u kolima, telefon joj je tog jutra zazvonio već oko pola deset, broj nije prepoznala, glas je bio neobičan. Pogrešan broj? Neko dete?
Bojan. Bojan, Nataša.
Rekao je ime, kao da izgovara lozinku a njoj je lice buknulo. Znala je još tada, još tada kada ju je klinac jebao, kada ju je onako vezanu jebao, kurvu koju je pošteno platio i dva puta svršio sa njom, još tada je znala da ne želi da ga ispusti iako ne sme, ne sme da ga zadrži.
I znala je kakva je greška što mu je na njegovo preklinjanje dala broj. Htela je. Htela je da ima makar pomisao na to da je tamo negde on, njena mala igračka, njen mali jebač koga tako lako kontroliše čak i onda kada je vezana, potpuno bespomoćna. Osećaj nadmoći koga je imala onda kada ju je jebao ju je uvek kada bi pomislila na tu epizodu opijao. Grešan. Opojan. Ti si robinja, Nataša, govorila je sebi. Ti si Viktorova robinja, kurvetino glupa, ne treba ni da misliš na to, ni da maštaš.
I uspevala je da potisne te misli, ta maštanja, ta sećanja. Da zaboravi. Skoro potpuno.
A Bojan je zvao tog jutra. I pitao je da li je slobodna u Petak uveče.
*
*
*
*
Nije smela da pristane. Glupa kurva, glupa kurvetina koja razmišlja samo pičkom. Kako je smela da pristane? Kako je uopšte smela da se dogovori išta sa Bojanom, bez posrednika? Uostalom, ona sad i nije bila prostitutka za gospodina Stefana, bila je vlasništvo njegovog sina, samo njegova drolja, kojoj je bilo dopušteno da se jebe samo sa njim ili njegovim drugovima, u njegovom prisustvu.
Nije smela da pristane. Ovo je bila takva neposlušnost, takav prekršaj. Dobre kurve ne razmišljaju pičkom, Nataša, govorila je sebi, penjući se uz stepenice dok su štikle odbrojavale prema nuli. Robinje ne misle o svom zadovoljstvu, nikada ne misle o sebi. Kako se usuđuješ da ovako nešto uradiš?
Nije mogla da nađe nikakvo opravdanje. Da, Viktor je bio na putu. Da, on je tamo jebao druge drolje, znala je to. Pa šta? Ona nije bila njegova devojka, bila je njegovo vlasništvo. Ako ikada sazna, ako ikada sazna da je iza njegovih leđa dogovorila seks za novac sa klincem (bio je Viktorovih godina, ali… bio je klinac. Zar ne?), da se jebala, da je uživala u tome da bude kurva, svoja kurva, ne njegova kurva. Ako ikada sazna…
Nije mogla ni da zamisli šta će joj uraditi.
Ja sam kurvetina, pomislila je, kada je stala ispred vrata. Podigla je pažljivo manikirani prst da pritisne zvono, gledala jarko crveni lak kako hvata svetlost sijalice u hodniku i oštro je baca natrag prema njenim očima. Ja sam neposlušna, prljava kurvetina, bezvredna drolja. Ne zaslužujem Viktora. Zaslužujem samo kaznu.
Pritisnula je zvono.
Treba mi. Treba mi da to osetim. Tu snagu. Samo još jednom.
Vrata su se otvorila.
Bojan ju je gledao, nervozno, pomalo uplašeno.
Kako i ne bi, pomislila je. Oči su joj bile namazane jakom, tamnom, sjajnom bojom. Usne su bile crvene kao krv. Ispod tesnog sakoa imala je samo čipkasti grudnjak, toliko stegnut da su joj dojke prosto kipele preko revera. Tesne, pripijene streč pantalone su isticale čvrstinu njene zadnjice, sugerisale da ova drolja možda i ne nosi gaćice. Bila je bosa, samo u sandalama na štiklu, crveni lak, srebrno prstenje. Naravno da je bio uplašen.
Svetlo u sobi je bilo prigušeno, ne kao prošli put, njene oči su se nekoliko sekundi privikavale na tamu. U tami. Nešto. Pomerilo se.
Naravno da je bio uplašen, ko se ne bi uplašio da pred sobom vidi ovakvu ribu? Čak i kad zna, pogotovo kad zna koliko je jaka, koliko je moćna?
Tama se pomerala, ne, nije se tama pomerala. Bilo ih je trojica. Trojica, na fotelji i trosedu. Miris kanabisa, otvorena flaša viskija na stolu. Šta?
‘Šta…’, zaustila je kada je shvatila.
Bojan je podigao ruke da je ućutka. Šaputao je.
‘Pričao sam ortacima kakvu sam ribu tucao.’ Znojio se, nervozno. ‘Niko mi od njih nije verovao. Čak ni za keš ne veruju da sam mogao da tucam takvu pičku.’ Pogledao je preko ramena, brzo, pa se opet okrenuo Nataši i počeo da priča još tiše. ‘Jel’ ti ne smeta? Platiće ti, svaki od njih, nemoj da brineš, imaju kintu. Hteo sam da im pokažem…’
Govorio je još nešto, ali ga više nije čula. Tama je konačno postala dovoljno prozirna i mogla je da ih vidi. Trojicu. Kako gledaju u njenom smeru. Kako se keze.
Stariji.
Jedan od njih, ćelav, bio je bar deset godina stariji od Bojana. Bio je tetoviran po rukama, po vratu, po nožnim listovima koji su se videli iznad patika. Gledao je prema njoj, drsko, džukački.
‘Jel’ ti ne smeta?’ ponovo je čula Bojana, pitanje postavljeno gotovo preklinjućom intonacijom.
Želela je da ga ošamari. Da se okrene i ode. Budalo mala, pomislila je, besna na njega.
‘Hajde, kurvo’, čula je tada iz pravca troseda, bahato, podrugljivo, izazivački. ‘Đe je, ba, zapelo?’ pitao je glas imitirajući bosanski naglasak.
Bes je rastao u njoj, toliko da joj se pred očima mračilo.
Uzmi ga, pomislila je. Iskoristi bes. Pretvori ga u snagu. Kurvo. Kurvo glupa. On je budala i klinac. Ti si glupa kurva.
‘Šta je pederi’, čula je zaprepašćeno sebe kako izgovara stupajući prema trosedu. ‘Zagoreli ste od drkanja jedan drugom? Fali vam pička? Hajde baš da vidim ko je od vas najveća pederčina!’
*
*
*
*
Baciću ovaj sako, pomislila je tupo dva sata kasnije. Skupo me je koštao i sada ga više nikada neću obući. Baciću ga. Baciću ove pantalone. Nikada više ne mogu da ih obučem.
Voda je natapala materijal, voda je razgrađivala njenu skupu frizuru, spirala ostatke njene šminke. Klečala je u kadi, nesposobna da se pomeri, plakala, nevidljivo pod mlazevima mlake vode, natopljenog sakoa i pantalona, bez gaćica i brushaltera.
Plakala je, glasno, ridala bacajući odjeke po kupatilu. Glupa kurvetina. Glupa drolja koja je dobila šta je tražila, kojoj su pokazali gde je njeno mesto. Klečala je pod tušem, plačući, mrzeći sebe. Sebe.
*
*
*
*
Prvo joj je udario takav šamar da je odletela prema stolu i srušila flašu viskija. Miris alkohola je postao još jači. Skupi nameštaj i tepih koje su kupili Bojanovi roditelji upravo su izgubili delić svoje vrednosti.
‘Daj bre, Rade, nemoj, koji ti je kurac…’ čula je Bojanov glas iz daljine, kroz bubnjanje svog pulsa u ušima. Krenula je da se pridigne.
‘Pa ti reče’, čula je crnogorski naglasak, ‘da mala voli grublji seks.
Tako ju je jako uhvatio za kosu da joj se činilo da će mu u ruci ostati čitav pramen. Povukao ju je na pod, na kolena. Gurnuo je trenerku na dole. Refleksno je stisla usne.
Nije mogla da se seti koliko je šamara dobila u toku večeri. Morao je da je udari bar četiri puta pre nego što se slomila i otvorila usta.
Dok ju je gušio kurcem, krajičkom oka videla je kako druga dvojica ustaju, smejući se Bojanovim pokušajima da malo smiri situaciju.
‘Ajde ti mali sedi, gledaj starije i iskusnije kako rade’, rekao je jedan od njih, ‘pa ćeš posle i ti.’
Posle petog ili šestog šamara osećala je da joj pored užarenih obraza nešto vrelo curi niz usne.
‘Provali kad mu drolja krvari po kurcu, jebote’, rekao je smejući se jedan od Bojanovih drugova. ‘Radomane, jebote, pazi da ti ne isfleka trešu’.
Išla joj je krv iz nosa a ona ništa nije osećala, gušeći se, pokušavajući da ne povrati od debelog kurca koji joj se zarivao u grlo.
Nisu joj skinuli ni sako. Grudnjak su sa nje pocepali i bacili na pod, pantalone spustili samo do pola butina. Gaćice su se teže cepale, vrištala je od bola dok ih je Radoman svojim jakim, nestrpljivim rukama bukvalno kidao sa nje. Podigao joj je noge i zario kurac u vlažnu pičku.
Vrištanje je na neki način pomagalo. Da skrene samoj sebi pažnju sa činjenice da je siluju. Da je vlažna. Da je vlažna. Kurvetina. Da je vlažna kurvetina, koja se ne otima, kojoj pička curi dok je šamaraju, dok je siluju.
Nije im zapamtila lica, čak je i velikog Crnogorca zapamtila samo po obrijanoj glavi i tetovažama. Kako ju je jebao… grubo, jako, kao da je želeo da je smrvi svojim telom, da joj svojim ubodima iscepa pičku. Kako se drala, nekontrolisano, kako je vrištala dok su se ostala dvojica spremali da je jebu.
Nije bio sebičan. Izašao je iz nje, a jedan od ostale dvojice je seo na trosed pored Nataše. Kurac mu je stajao uspravno.
‘Penji se kurvo’, rekao je nestrpljivo.
Nije bila dovoljno brza za njega. Radoman ju je bukvalno podigao i namestio u krilo svom prijatelju. Podigli su joj noge, koje i nije mogla da raširi jer su pantalone i dalje bile svučene samo do pola butina, čula je kako mladić pljuje u svoj dlan a nekoliko trenutaka kasnije je osetila kako namešta pljuvačkom navlaženi glavić na otvor njenog anusa.
Vrištala je, ponovo. Dok su je navlačili na njegov kurac. Treći momak je prišao a Radoman se pomerio. Bilo je tesno, neudobno, ali ugurao se u njenu pičku i počeo grubo, nestrpljivo da se zariva.
Plakala je od sramote. Znala je da mladić oseća koliko je vlažna, koliko je lako nju jebati. Bila je gotovo zahvalna Radomanu koji je opkoračio trosed i zario joj ponovo kurac u usta. Tako bar nisu mogli da joj vide izraz lica.
Sada je bila napunjena u sve tri rupe, baš onakva kurva kakvu im je Bojan opisivao, pomislila je. I ako sada svršim…. ako sada svršim… kako ću se ikada pogledati u ogledalo…
Utroba joj je bila sve vrelija, ali onda je mladić koji ju je jebao u pičku izašao iz nje. Čula je kako pljuje na svoj kurac. Nema potrebe, mislila je, vlažna sam. Vlažna sam za tebe, jebi me, molim te. Da nije imala Radomanovu kurčinu u ustima možda bi ga i glasno molila, preklinjala da je tuca…
Ali kada se mladić ponovo namestio da je jebe, nije ga ugurao u njenu pičku. Umesto toga osetila je… osetila je… ne… nije mogla da poveruje… ne…
Počela je da se otima ali nije imala dovoljno snage. Šamari koje je dobila, brutalna jebačina kojoj su je podvrgli oduzeli su joj energiju. Nije imala ni vazduha, ni dostojanstva. Čvrste ruke su je držale dok je mladić psujući sve jače, sve bezobzirnije gurao kurac u njen anus, pored kurca svog prijatelja koji je već bio u njoj.
‘Kurvo jedna, mali je rekao da si dobro razrađena u bulju, tebi je ovo ko dobar dan’, govorio je dahćući.
A ona je posramljeno osećala kako se otvara. Bolno. Polako. Sporo ali nezaustavljivo drugi kurac je ulazio u njen anus, donoseći joj jak, oštar bol od koga je vrištala muklo, prigušena trećim kurcem, onim u svojim ustima. Ulazio je u nju, terajući joj mišić da se opusti, silovito prodirao, kupajući je vrelinom, čineći je slabom, nemoćnom.
Nisu je jebali elegantno, pobednički već grubo, razljućeno. Nije mogla da se pomeri, da uzmakne, bila je potpuno poražena, potpuno njihova, dok su je punili, dok su joj rasturali anus, dok su je gušili i držali.
Onaj kome je bila u krilu nije mogao da svrši. Onaj koji se u nju zabio odozgo izvadio je kurac i poprskao je po stomaku, po sakou, sisama, vratu. Radoman je izvadio kurac iz njenih usta i zalio je po licu, po kosi, psujući joj majku kurvinjsku, smejući se njenim suzama.
Ali onaj treći nije mogao da svrši. Kurac mu se bio opustio i ispao iz njene raširene guze i on je besno drkao mlitavo meso, naređujući joj da klekne na patos, da se namesti na sve četiri, da glavu spusti na pod.
Stao joj je nogom na glavu, pritiskao je đonom patike dok je ludački drkao opušteni ud. ‘Kurvo jedna smrdljiva, nisi ni za šta, jebem ti mater kurvinjsku!’
Pljunuo je na nju, pa još jednom.
A ona je prostenjala: ‘daj mi…’
‘Šta?’ rekao je, prestajući za trenutak da drka.
Pomerio je nogu sa njene glave a ona ga je gledala i dalje sa poda, ne podižući glavu.
‘daj mi… ja ću da ti izdrkam’, prošaputala je.
Bio je toliko ljut da je mislila da će je izubijati do smrti ali ju je ipak povukao za kosu, podigao u klečeći položaj i stavio joj opušteni kurac u ruku. Ona je prvo pljunula u svoju šaku a onda ga ponovo prihvatila. Isprva je radila polako, nežno, a onda ga je drugom rukom blago gurnula prema trosedu. Shvatio je šta želi i seo na trosed.
Drkala ga je sada brže, jače. Nije se dizao. Znala je da neće. Nije bilo bitno. Kurvi nije potreban ukrućeni kurac da bi obavila posao. Drkala mu je i pljuvala po njemu, hvatajući ritam, radeći sve brže. Osetila je da mu dolazi sekund pre nego što se zgrčio i bolno, urlajući počeo da svršava. Sperma je potekla niz njenu ruku, a ona nije usporavala rad, donoseći mu podjednako bol i zadovoljstvo.
Pogledala ga je pravo u oči kada je konačno došao do daha. Prkosno.
A on ju je gurnuo na pod, gurnuo je nogom i opsovao joj majku. Sva trojica stala su iznad nje i govorila joj najgore uvrede koje je ikada čula. Bacili su nekoliko zgužvanih novčanica na nju a onda je Radoman uhvatio svoj kurac.
Mokraća mu je bila topla i smrdljiva. Pišao je po njenoj kosi, po sakou, po licu koje je pokušavala da sakrije.
‘Brate…’, čula je negde, iz daljine, ‘pa brate, jebote, po tepihu, brate, roknuće me torima’.
Viski je negde morao da izađe, objasnio je Radoman smejući se. Bojanovi prijatelji su jedni drugima čestitali dok je njihova kurva ležala na podu i tiho plakala. Oblačili su se. A Bojan joj je prišao i tiho se obratio:
‘Nataša’, šaputao je, kao da ga je sramota da ga čuju kako priča sa njom.
‘Jesi dobro? Nisu te povredili?’
Gledala ga je, slaba, ponižena, popišana, izjebana.
‘dobro sam…’ prostenjala je na kraju, ‘ne brini…’
‘Dobro je’, nasmešio se on skoro stidljivo. ‘Malo sam se plašio da se ne naljutiš… ako nije problem, meni ćeš samo da popušiš, malo mi je hevi da se sad i ja umažem pišaćkom’.
*
*
*
*
Insistirali su da izađe iz stana čim je Bojan svršio u njena usta i po njenom licu. Zapalili su džointe i zvali kladionice, kurva je obavila posao i nije više bilo potrebe da ostaje. Bojan je insistirao da joj makar pozovu taksi ali Radoman se na ovo jako smejao ‘Čuš, taksi, pa koji će je vako popišanu primiti, jadan? Nek zove ona svog pimpa da je pokupi, dobila je svoje pare, nek se snalazi’.
‘Javiću ti se’, prošaputao je Bojan praveći rukom gest kao da telefonira, dok je zatvarao vrata ispred njenog nosa, tražeći pogledom potvrdu da je među njima i dalje sve okej. Profesionalno i privatno.
Nije ništa rekla. Ništa nije rekla od trenutka kada ju jepitao da mu popuši.
Hodala je do kuće, sporednim ulicama, izbegavajući klince koji su krenuli u grad larmajući po trotoarima i odrasle koji su se vraćali kućama.
Zaključala je vrata i navukla lanac na njih. I počela da plače iz sve snage, puzeći do kupatila, jedva se penjući u kadu sa sve odećom, smrdljivom od znoja, sperme, pljuvačke, pišaćke.
Nisam svršila, pomislila je dok je mlaka voda tekla niz pločice, odeću, njenu kožu. A još uvek sam vlažna, dodala je u mislima, prstima lagano ulazeći u pičku.
Zaslužila sam.
Zaslužila sam, mislila je plačući i polako gurajući dva prsta u sebe.
*
*
*
*
Jasnina sedeljka bila je mnogo pijanija od malog okupljanja za najbviže prijatelje kako ju je ona opisala. Muzika je bila glasna, dok je dežmekasti veb dizajner, Jasnin kolega objašnjavao grupi od tri jako našminkane žene šta je to dabstep i kako se dobija poseban zvuk basa koji ga karakteriše. Neće jebati ni jednu, mislila je u sebi Nataša, jer su mu uprkos gotovo nadmenoj količini znanja koju je demnonstrirao, položaj tela, stav i mimika bili skroz pogrešni, stegnuti, neubedljivi.
Jasna je plesala po celom stanu, dolivajući sebi koktele i govoreći da nikada nije bila srećnija nego sad, među svojim prijateljima. Imala je na sebi usku haljinu na bretele i visoke štikle i delovala još više, vitkije nego inače. Nataši je pijano prošaputala na uho da je uzela jedan ekstazi pre nego što su gosti došli i da je mnogo voli i da je mnogo voli i daje mnogo voli i da joj je mnogo drago što je došla i da je mnogo srećna, da nikada nije bila srećnija..
Nije izgledala srećno, mislila je Nataša. Samo euforično. Oči su joj bile nešto upalije a lice nešto izduženije nego kada su se videle pre nekoliko dana u kafeu.
Neke devojke su plesale, osvrćući se oko sebe u potrazi za partnerima, dok su neki muškarci pričali o vaterpolo prvenstvu i grlili čaše. Goran ju je gledao celo veče. Goran je nije samo gledao. Osećala je kako je proždire pogledom, kako skida, kako kida sa nje tanku, belu haljinu koju je obukla, ispod koje nije imala gaćice, samo mali, lagani brus. Na štiklama se osećala moćno a haljina, prozračna, tanana joj je davala notu nevinosti, iako je jaka šminka na njenom licu slala drugačije signale. Goran je gledao u nju celo veče.
I mirisao na kanabis i iznenađujuće starinski Kalvin Klajn kada je stao iza nje na maloj terasi na koju je izašla da se malo osveži.
‘Gledaš zvezde, a?’ pitao je, njegov glas sav drzak, napušen, blago pijan.
Zatvorila je oči i duboko ga udahnula kada joj je dotakao usnama vrat.
*
*
*
*
Sedela je u taksiju i mislila na to kako je Jasna pijano i iskreno zvučala govoreći joj da će se rasplakati ako sad ode sa žurke. Ali je ipak otišla, imala je izgovor, Viktor se vraća sutra ujutro, rekla je. Jasna ju je zagrlila bez reči, kao najbolju, najstariju drugaricu.
Ako je osetila na Nataši malo Goranovog mirisa, nije ništa komentarisala. Nataša se nadala da je ipak bila suviše pijana da išta primeti. Alkohol ne može da izleči sve, ali može da otupi čula.
Ne umeš da prepoznaš kurvu, pomislila je Nataša jetko, a celog života smo mislili, celog života si i sama mislila da si kurva, Jasna.
*
*
*
*
Sa Goranom je otišla u spavaću sobu. U Jasninu spavaću sobu, pravo sa terase, jedva šest ili sedam koraka iza njega, prolazeći između žena koje su plesale i muškaraca koji su pričali o vaterpolu i gledali u njeno dupe. Skrenula je u hodnik koji je vodio prema toaletu a onda po Goranovom uputstvu produžila do kraja i ušla u mrak.
Zaključao je vrata za njom. Nisu ništa govorili. Sagla se i otkopčala mu šlic. Duboko je zastenjao kada je uzela njegov kurac u usta, već tvrd, spreman za nju. Bio je sasvim obrijan, pubis jedva malo hrapav od začetka dlačica. Pušila mu je duboko, vlažno, mazeći mu rukom jaja. On ju je uhvatio za kosu i navlačio sve jače na kurac.
Veoma brzo je odlučila da ustane. On nije bio mušterija, bio je njen glupi hir, pomislila je. Okrenula se i namestila četvoronoške na krevet. Kada je shvatio, pipanjem, da nema gaćice, čula ga je kako se nasmejao.
Jako je zajecala kada je ušao u nju.
‘Tiho, jebote’ prošaputao je.
‘Ma ne seri’, odgovorila je, ‘jebi me!’
Nabijao se u nju, držeći je za kukove, verovatno ne razmišljajući o tome kako je vlažna, kako je ludački vlažna ova drolja, ova drugarica njegove starije devojke, koja je pristala da se pojebe sa njim videvši ga drugi put u životu, na žurci, na rođendanu njegove devojke. Nataša je stenjala sve teže, jače a on je više nije ućutkivao. Možda je bio svestan da će urlajući basovi i sve glasniji pijani huk gostiju biti dovoljni da maskiraju njihov razvrat, a možda ga nije bilo mnogo ni briga. Jasna se sigurno nije jebala kao Nataša. Nije ovako stenjala. Nije ga ovako gledala, niti mu onako popušila. Uhvatio ju je za kosu i grubo vukao unazad a ona je kurvinjski jecala i mešala kukovima, terajući i njega da zastenje.
Kada je počeo jako, iz sve snage da se zabija u nju, pomakla se napred, tako da je ispao iz nje. Pre nego što je mogao da ga vrati unutra, Nataša je rukom posegla unazad i stavila jedan prst u svoj anus.
‘Ovde, hoću ovde’.
‘Šta, šta, šta, šta?’ upitao ju je zbunjeno, kao da nije siguran da dobro čuje.
‘Šta bre šta,’ uzvratila mu je drsko, gledajući ga u oči, ‘jebi me u guzu, dečko.’
Tako joj ga je jako sjurio unutra da je bolno zajecala ali bilo je dobro, bilo je tako dobro. Jebao ju je, žestoko, jako, nekontrolisano, napaljeno, mnogo manje vešto od Viktora, ali to sada nije bilo bitno, trljala je klitoris i gurala prste u pičku i svršila toliko glasno da je on možda i od straha izgubio kontrolu i ispraznio se u njenu guzu jakim, grubim grčevima.
Ništa nisu pričali. Nije ga ni pogledala više. Otišla je po još jedno piće a onda rekla Jasni da mora da ide jer se Viktor vraća ujutro. Jasna ju je grlila, bez reči, jako, dugo, duže nego što bi drugarstvo, čak i da su stvarno bile tako dobre drugarice, zahtevalo. Nataša je osećala njeno bilo i alkohol u Jasninom dahu dok joj je iz anusa niz butinu kliznulo malo Goranove sperme.
*
*
*
*
Viktor ju je vodio u klub sledeće večeri. Vratio se. Vratio se i njegova kurva, njegova poslušna robinja bila je tu za njega, spremna, voljna, pokorna. Vratio se i sve je ponovo bilo kako treba.
Zaustavio je BMW na parkingu kluba ali nisu odmah izašli. Prvo kokain, znala je. Viktorova grimasa bila je negde između detinje radosti i gađenja, dok je trljao desni prstom.
‘Kurvo, znaš šta ću večeras da ti radim?’ pitao je, retorički.
‘Jedva čekam, ljubavi’, prošaputala je, dublje, iskrenije nego što je nameravala.
On još nije otvarao vrata od automobila, umesto toga petljao je nešto po telefonu.
‘Dobra ti je ona drugarica, Nataša’, rekao je kvarno se smejući.
‘Dobra je’, potvrdila je uz osmeh. Ali je ti nikada nećeš imati, Viktore, dodala je u mislima. Nju ću zaštititi kad već sama ne ume da se štiti. Nećeš je imati.
‘Znaš da je bila nevina na dupetu?’ pitao je gotovo nedužno, okrećući ekran telefona prema Nataši.
Na zadnjem sedištu, baš tamo gde je sedela kada ju je Nataša ostavila sa Viktorom. Baš tamo ju je uzeo. Jasna je plakala, ali se nije branila. Jecala je, govorila da to tu nikad nije radila, molila ga da samo to ne uradi. Nije bila ni svesna da je snima, izgleda. Nataša je gledala kako Viktorov veliki, krivi kurac ulazi milimetar po milimetar u anus njene drugarice.
‘Nema pojma sa karanjem, ali opet, ne skida se mrak na bulji svaki dan’ objasnio je raspoloženo Viktor.
‘Ajmo’, rekao je jednostavno, povukavši telefon prema sebi.
Nataša je izašla iz kola. Čekalo ih je veče u klubu.
Autor: Fenris
