Sedela sam naspram starice koja je odlučila da umre. Gledala me je mirno, bistrim pogledom. Posle tri dana bez hrane, izgledala je sićušno. Bezuspešni su bili pokušaji mojih kolega iz bolnice da je privole da nastavi sa uzimanjem hrane. Pomišljali smo da je vežemo i silom priključimo na infuziju, ali nam je jasno dala do znanja da će, u tom slučaju, pronaći drugi način da sebi oduzme život.
I, evo me, ispred nje, pokušavam da započnem razgovor.
– Kažite mi, molim Vas, zašto ne želite više da živite?
– Pa, rekla sam vam, svima vama. Bez mog muža mi nema života. Otkako je umro, kao da i mene nema. Ne pokušavajte da me odvratite, svesna sam svoje odluke i razumna.
Tako je i izgledala.
– Probajte da mi objasnite. I drugima su umirali životni saputnici, pa se nisu ubijali, nastavljali su da žive, pokušavala sam da zapodenem smisleni razgovor.
– Verujem da je tako, znam to i sama. Ali, naš je slučaj drugačiji. Tu nema povratka. Nemam ni najmanje dileme.
Muž joj je umro pre deset dana. Čim ga je sahranila, svojoj okolini je dala do znanja da je donela konačnu odluku. Bez njega, nema joj života. Upravo je napunila 61 godinu, izgledala je odlično za svoje godine, i nije ostavljala ni najmanji prostor da se ubedi.
On je umro od izliva krvi u mozak. Nenadano. Tugovala je jako kratko, organizovala sahranu, pa započela “štrajk” glađu. Nisu imali dece, živeli su sami. Ona se penzionisala pre dve godine, radila je kao knjigovođa. Muž joj je sve vreme bio šef u istoj firmi.
– Molim Vas, urazumite se. Još ste mladi, možete da živite mnogo godina. Takoreći, život je pred Vama.
– Dete drago, nemoj me ubeđivati. Nikad niko nije uspeo da promeni moje odluke. Ni moj muž, dok je bio živ.
– Ali, u punoj ste snazi, možete još mnogo toga da date familiji, prijateljima…
– Nemam ih. Nisam želela decu, sa familijom sam davno raskrstila. Imala sam samo njega. On je bio sav moj svet. I sad, kad ga nema, nemam ni ja razlog da živim…
*
Pozvala me je usred noći, da se ispovedi…
*
Bio je prvi koji mi je prišao. Imala sam 19, ali sam znala da je to moj čovek. Već na drugom sastanku sam dopustila da me dira i ljubi. Posle dve nedelje sam prespavala kod njega. Uzeo mi je nevinost nežno i pažljivo, te večeri. Svršila sam već pri prvim prodorima, od čiste sreće.
Ujutro sam se probudila pre njega. Spavali smo goli. Iako neiskusna, spustila sam usne na njegovu muškost i probudila ga jezikom. Svršio je, duboko se nabijajaući i puneći me spermom, presrećan.
Preselila sam se kod njega isto popodne. Ponovili smo isti scenario. Uzeo me je uveče, zaspali smo zagrljeni. Probudila sam se ujutro i popušila mu. Oboje smo znali – postaće to naša rutina. Naša navika.
U toku večeri, sva inicijativa je bila njegova. Dizao mi je noge, okretao me na stomak, postavljao na kolena, uzimao sa svih strana. Razvlačio. Širio noge do granice bola. Svršavala sam uvek više puta. Tri, četiri. Ponekad i preko deset puta. Sisali smo jedno drugo, ali on je određivao kad, kako i koliko.
Svršio bi jednom, uz glasan krik. Jako retko, uspevala bih da ga podignem ponovo. Uzimao bi me s leđa. Tako bismo i zaspali.
Jutra su bila moja. Budila sam ga usnama. Na glaviću. Sisala sam ga polako, predano, ispunjena kurcem kojeg sam obožavala. Kad bi svršio, očistila bih ga jezikom, poljubio bi me i ustao, da se pripremi za posao.
Polazio je uvek pre mene. Zatim bih se i ja spremila i krenula za njim. Radili smo zajedno, ali na poslu to nikad nismo pokazivali. Bio mi je šef, sve ove godine, ali posao smo ostavljali iza sebe čim bismo kročili u stan.
Posle nekoliko godina, naša rutina, naša navika je dovela do odluke – nismo želeli decu. Kada bih zatrudnela, morali bismo da prekinemo našu dnevnu naviku, bar na neko vreme, a to nismo mogli, ni on, ni ja. Nikad mi nije bilo žao. Nismo se razdvajali 42 godine. Imali smo seks svakog dana, bez izuzetka.
U početku sam koristila pilule. Kasnije, na njegovo insistiranje, ugradila sam spiralu. Imam je u sebi i dan danas. Nikad mi nije pravila probleme. Ne bih dozvolila da svrši van mog tela, ili u prezervativ. Nikako.
Kao što sam rekla, on je bio “zadužen” za veče, ja za jutro. Posećivao je seks šopove, kupovao mi garderobu, vibratore, poveze za oči i razna pomagala. Imamo toga punu kuću. Neću da ih bacim. Neka naši naslednici odluče šta će s tim. Mi smo uživali u njima, sve vreme.
Imao je velik i lep kurac, s krupnim glavićem i čvrstim, zategnutim mošnicama. Sve do poslednjeg dana, nikad nije imao ni najmanjeg problema sa erekcijom. Punio mi je usta svako jutro istom količinom sperme kao kad je bio sasvim mlad. Poslednji put me je uzeo dva sata pred smrt. U guzu. Bila sam još puna njegove sperme, kad je izdahnuo.
Mogla bih da ređam poze i poze u kojima me je uzimao. Sve od reda, lepša od lepše. Svršavala sam u svakoj od njih. Svršila bih i od jednog jedinog prodora, na bradavicama, pod njegovim jezikom, na njegovim prstima. Čak i preko odeće. Svršavala sam i kad me je uzimao u guzu. I za to smo imali ustaljene navike.
Tu mi je nevinost oduzeo posle samo dva meseca. Želim da si sva moja, jednostavno je rekao. Nisam imala ništa protiv. Uveli smo pravilo – analni seks, petkom i nedeljom. Ne postoji razumno objašnjenje. Eto, tako. Samo smo se dogovorili. Spremila bih se i primala ga srećna, kao i ostalih dana. I pušila mu ujutro, posle toga, bez ustezanja.
Mogla bih da ti pričam kako me je sve uzimao, šta mi je stavljao među noge, u guzu. Kako me je ostavljao celog vikenda punu vibratora, pa ipak me jebao samo uveče. I kako sam dopuštala da me veže, ponekad i istuče. Uživala sam u svemu, to je najvažnije. A i on. I nikad mu nisam dosadila.
Ah, da. Otpočetka sam imala averziju prema dlakama, pa sam se depilirala. Po celom telu, shvataš? Onda je tražio i on. Radili smo to svakih deset dana. Ja bih depilirala njega, a on mene. Tog dana smo rušili ustaljenu rutinu novim pravilom. Kad bi mi izdepilirao, on bi me i polizao. Do orgazma, shvataš? Bilo mu je lako, svršila bih začas. Venerin breg mi je bio ekstremno osetljiv, tako go.
Zatim bih izedpilirala ja njega i popušila mu. To smo uvek radili pre večere. Posle večere, bili smo spremni za redovni seks i nismo ga propuštali.
Zašto smo izabrali baš 10 dana, a ne na primer dve nedelje? Pa, eto, ja sam želela da bude uzbudljivije. Da pratimo pažljivo dane i računamo u koji dan u nedelji pada depilacija. Ovako je uvek padala u različite dane.
Imali smo još nekoliko pravila. Izuzetaka. Najveći je bio Nova godina.
Za Novu godinu, uvek bismo sebi priuštili tri posebna dana. 31. decembra, 1. i 2. januara, uvek bismo ostajali sami i slavili na svoj način. Posle jutarnjeg pušenja, 31. decembra, on bi preuzimao inicijativu i organizovao sledeća tri dana. Jebali bismo se po čitave dane, vezivao me je, oblačio u seksi garderobu, zamračivao stan i nije silazio s mene.
Naravno da bih mu redovno pušila i tih jutara. Pa opet on i njegova mašta. Po pet, šest puta na dan, uzimao me je i uzimao. Evo, poslednji put, pre pet meseci, za poslednju Novu godinu, prvog dana me je obukao kao sobaricu, u kratku haljinicu, ispod koje nisam imala gaćice. Lovio me je po celom stanu i uzimao otpozadi.
Drugog dana sam bila bolničarka koja ga je lečila. Ležao je čitav dan, a ja sam ga dizala usnama i jahala. Mislim da je svršio bar pet puta. 2. januara mi se unapred izvinio, posle jutarnjeg pušenja, vezao me na krevetu, preko velikog trouglastog jastuka koji smo kupili pre 30 godina, u Americi, i koji izdiže guzu. Uzimao me je analno više puta u toku dana.
Izuzetak su bila i letovanja. Išli smo uvek na isto mesto, u Herceg Novi. Uvek na dve nedelje. U našu redovnu rutinu je dodavao popodnevnu slast. Voleo je da me posisa, onako slanu, posle kupanja u moru. Pošli bismo pravo u sobu, držeći se za ruke. Drhtala bih od uzbuđenja, znajući šta me čeka. Čim bismo prekoračili prag, spuštala sam gaćice, a on bi mi otkopčao grudnjak i podigao u naručje. Spustio bi me na krevet, podvukao ruke pod slabine, razmakao guzove. Raširila bih i podigla noge, on bi mi izdigao karlicu i nalegao onim njegovim mesnatim usnama na venerin breg.
Eh, da. Na moru bih se depilirala svaki dan. On me je depilirao. To je pojačavalo učinak njegovog jezika. Uvek prećutno, bez velikih reči, zahvalnosti ili traženja. Oboje smo znali u čemu ono drugo uživa.
Ne znam, možda je bilo još izuzetaka, ali ne mogu da se setim.
Ne, nisam računala koliko puta smo to radili. Ali, to je lako. Pomnoži 42 godine sa 365 dana i dobićeš koliko puta me je uzimao. Toliko puta sam mu i pušila. Dodaj sisanje i pušenje na svakih 10 dana, kod depiliranja i lizanje na odmoru, po 14 svake godine. Dodaj i novogodišnje snošaje, i to ti je to.
Srećna sam, naravno da sam srećna. Anđeli su bili sa mnom kad sam ga upoznala. Otrkili smo skrivene strasti i pili ih do poslednjeg dana. Valjda ti je jasno da ne mogu da živim bez toga. Bez njega. Sama.
*
Čula si za to? Dobro, nisam mislila da ti ispričam, ali neka bude. Oni brojevi nisu konačni. Ima toga još.
Za desetogodišnjicu naše veze, odlučila sam da mu poklonim drugu ženu. Ne pitaj me kako sam uspela da ubedim koleginicu s posla, jednu divnu brinetu, sa čvrstim, velikim grudima, većim od mojih, i dugačkim nogama, da mu se poda. Uglavnom, uspela sam. Dogovor je bio da, ne menjajući našu dnevnu rutinu, provede s njom nedelju dana. Nije spavao kod kuće. Pošto bi me uveče zadovoljio, odlazio je kod nje, rano ujutro se vraćao, pravo na moj jezik.
Da, bio je potentan, ostao je to do poslednjeg dana, kao što sam ti rekla.
Posle nedelju dana, koleginica je otkačila za njim, ali on je bio neumoljiv, iako sam ga i ja ubeđivala da je ne ostavlja. Plakala je, zvala i dolazila kod nas, u stan, ali nije je kresnuo više nikad.
Poželeo je i on da meni pokloni nekog muškarca, ali nisam dozvolila. Toliko sam mnogo puta više svršila od njega, zaslužio je da mu nekako uzvratim.
Na dvadesetogodišnjicu sam mu obezbedila dugotrajniju vezu. Opet sam izmislila priču i “poklonila” mu 10 godina mlađu devojku, koju je imao bez prekida šest meseci. Na isti način, ne menjajući dnevne navike. Ona je tražila da se preseli kod nas, ali on nije dozvolio. Spavao je kod nje, nije mu bilo teško da odlazi svake noći, posle seksa sa mnom i vraćao se ujutro. Bila je željna njegovog tela, često ju je uzimao i preko dana, redovno me o tome izveštavao. Nije joj bilo dovoljno, tražila je da joj priča o našim navikama, ali o nama nije prozborio ni reč.
Bila je zaista prelepa. Dolazila je kod mene, kad on nije bio kod kuće i preklinjala me da joj se podam. Toliko te voli, govorila je, moram da te volim i ja. Iako me je privlačila, nisam poklekla. Nekoliko puta sam joj dopustila da mi posisa bradavice. Svršila sam, naravno, ali to je bilo sve.
Nismo ispunili ni njenu želju da imamo seks utroje. Naš svet je bio zatvoren za sve.
Kad je napustio, ona se odselila iz našeg grada. Slala nam je dugačka pisma i preklinjala da je primimo, ali nikad joj nismo odgovorili. Uvek bi nam čestitala Novu godinu, sve do sada.
Na tridesetogodišnjicu sam imala problema da mu nađem devojku iste starosne dobi, pa sam platila jednoj dami koja se bavila poslovnom pratnjom. Iznajmila sam sobu u najboljem hotelu i on se tamo s njom sastajao deset dana.
Isto je bilo pre dve godine, na četrdesetogodišnjicu. Mlada dama se čudila “starčevoj” izdržljivosti i vitalnosti. Kad bi samo znala…
Eto, sve sam ti rekla. I što sam htela i što nisam htela. I? Šta ti misliš o mom životu posle njega?
*
Na sahrani su bile, osim mene, još samo dve žene. Podozrevala sam da su to one koje mu je “poklonila” pre mnogo godina, ali nisam se raspitivala. Obe su bile lepe, dobro držeće. Nisu plakale. Kao ni ja. Mene nisu ni pogledale.
Udaljile smo se, svaka na svoju stranu. Verujem da smo joj sve tri zavidele iz dubine duše…
Autor: Profesori
