Vetar mi danas odnekuda donese miris njene kose i poznate zvuke gitare…i..bol u grudima.I ceo svet mi u trenutku postade drugaciji i sve izgubi svoju smisao po ko zna koji puta… Poput neke tuzne ogrlice bisera napravljene od suza koju cu vecno nositi sa sobom..Vecno.I opet bol u grudima..
***Prva suza***
Sasvim neocekivano mi toga dana postar donese njeno pismo koje sam otvorio nervoznim pokretima ruku jer se vec duze vremena nismo culi.Ona je tako htela ..Rekla je da nemoze da podnese da slusa moj glas a da mi ne vidi lice ..da nemoze da me dodiruje..Od uvek je mrzela da telefonira.Milslio sam da je to bio razlog…
Pisala je da dolazi i da ce ostati ceo mesec .O,Boze kako sam tada samo bio srecan!Nikada necu zaboraviti kako je bila lepa ,taj dan kada je stigla i ljubila me pred vratima.Jednostavno obucena kao i uvek.Bela lanena kosulja koja je slobodno padala preko izlizanih traperica i kozne cipele.Samo joj je nezna plava kosa bila nesto malo duza ,a i bila je smrsala ali jos uvek tako lepa i izazovna.Ljubila me poput davljenika koji se bori za vazduh.Iz oka joj se ukrala suza i poput kapi rose koja klizi niz latice crvene ruze kliznula joj je niz obraz.Popio sam je zednim usnama dok mi je ona govorila da je to samo od srece sto smo konacno zajedno.Usli smo unutra i uneo sam njen ranac i akusticnu gitaru od koje se tesko razdvajala.Posle,kada je rekla da zeli da auto-stopom krenemo u Ohrid jos istoga dana od srece nisam primetio da skriva svoj pogled,da nesto krije..
***Suza druga***
Sunce je vec bilo skoro zaslo kada smo sa rancevima na ledjima i njenom gitarom podignutih palceva zaustavili jedan kamion nekog Grckog prevoznika,sa kojim sam se lako razumeo,poznavao sam jezik jer mi je otac poreklom Grk, i sa kojim smo stigli do predgradja Ohrida,.Noc je bila topla i prepuna zvezda a cvrcci su svirali svoju najlepsu pesmu samo za nas..Pronasli smo skriveno mesto pored nekoga sumarka i na mesecini postavili mali sator za dvoje..Sakupio sam suve grancice i zapalio vatru na kojoj sam przio kobasice ciji se miris sirio kroz noc.Ona je svirala svoju omiljenu pesmu od „Kansasa“..“Dust in the Wind“..Miris zapaljene trave ,vino i njen glas su me opijali tako da nisam primjetio i drugu suzu koja je pala iz njenog oka poput zvijezde padalice i nestala u noci..Odlozila je gitaru i ledjima okrenuta uronila je u moj zagrljaj..Veselo sam je hranio poput pticeta i otimao joj flasu sa vinom kada bi htela da se napije..Pricala je da zeli da odemo do Struge ,da prepesacimo dvanaest kilometara dugacku pescanu plazu i da vidi izlazak sunca na mestu gde ogromnim snagom i brzinom istice Crni Drim iz Ohridskog jezera.Za nju bi pristao da prodjem i kroz minsko polje i da prepesacim dzunglu Amazonije..Voleo sam je vise nego sebe i mrzio sam Svedsku u kojoj je morala da zivi jos jednu celu godinu dok ne zavrsi studije.
Polako sam joj raskopcavao kosulju i ljubio kosu.Prestali smo sa pricom i cvrcci kao da su zanemeli kada su joj grudi zablistale pod zracima mesecine koji ih je bezobrazno milovao budeci u meni ljubomoru..Da,bio sam ljubomoram i na njega..I na plamichke vatre koji su pucketali i obasjavali njene grudi,dugacke noge i maleni sumarak izmedju nih.Ljubio sam joj bradavice i lagano klizio prema pupku i naglo zagnjurio jezikom u njenu toplu skoljku koja je i dalje imala biser u obliku alkice koji je proslog leta tu postavila..Osetio sam drhtaj njenog tela koji je presao i na mene i jezikom sam ulazio u nju sve dublje i dublje.Kao ronilac koga dubina zacara i tera da roni sve dublje u potrazi za tajanstvenim blagom.Bilo mi se pocelo vrteti u glavi a posle kada je ona preuzela igru i kada sam osetio njene vrele usne na penisu jednostavno sam se izgubio u vremenu i prostoru..Talasi magicne topline su mi poput tornada prolazili kroz penis i vene kao da mi je to bilo prvi put.Sela je na njega i laganim pokretima ,dole pa naglo unazad dok se levom rukom pridrzavala za moju desnicu,me je dovodila do ludila a zvezde kao da su se bile spustile iznad nasih glava i padale po njenoj kosi.Izvijao sam se i pokusavao da udjem sto dublje u nju a kada bih u tome uspjevao zajedno smo vristali poput ranjenih zveri.I nebo iznad nas se sve brze i brze vrelo u krug..
Poleteli smo sa vrtlogom do samog meseca.Vreli talasi nasih sokova su se poput slapova slivali i gubili u njenim vrucim,istovremeno mekim i neznim dubinama.A onda je sve utihnulo..I nasi uzdasi..I vatra se bila ugasila.I suza u njenom oku…
***Suza treca***
Zaspali smo potpuno nagi na trvi pod krosnjom jednog starijeg stabla kestena,lezala je u mom narucju,tako mekana i mirisna… Sledece jutro me je probudila kao nikada pre..Bila ga je stavila u usta u kojima joj je rastao sve veci i veci.Lizala ga je polako i socno je mljackala usnama dok sam joj ga izvlacio iz usta.Sisala ga je sve jace a kada bi osetila da se blizim vrhuncu onda bi ga ponovo lizala sa strana i jezikom se penjala ka njegovom vrhu tako polako da me to izludjivalo.I onda ga je naglo gurala sto dublje u grlo i naglo ponovo izvlacila napolje ,tako da su se culi zvuci kao kod otvaranja boce sampanjca..Plima i oseka koje su naizmenicno prolazile kroz moje telo nisu jos dugo mogle da traju.Prosuo sam svoju kisu po njenom licu dok je ona pokusavala da kapi pohvata svojim zednim ustima..Bilo je to moje najlepse budjene u zivotu..Poslie kada smo pokupili sator i spakovali stvari primetio sam suzu koja je pala na travu i pomesala se sa kapima rose koje su blistale poput dijamanata na suncu koje je tek bilo izaslo.Rekla je da bi ovo mesto najradije uokvirila kao neku sliku i ponela sa sobom kao najdrazu uspomenu.Boze,kako smo samo bili srecni…
***Suza cetvrta***
Nikada necu zaboraviti niti jedan jedini trenutak toga nasega putovanja..Voznju kamionom,zapreznim kolima i zvuka konjskih kopita pomijesanim sa nasom pesmom i zvucima gitare,voznju raznim automobilima,nase zvjezdane noci,trenutak kada smo ugledali plavetnilo ogromnog jezera i voznju barkom po njemu…Nikada necu zaboraviti nijednu suzu prosutu iza nas po putevima poput kamencica iz bajke o Ivici i Marici.Nikada necu moci zaboraviti njen radosni bljesak u ocima kada smo stigli do Struge i velike plaze na kojoj smo te noci razapeli sator nekih par kilometara od mesta izviranja Crnog Drima.Kako smo se te noci samo voleli..Boze..!Kada su me pred jutro probudili drhtaji njenoga tela koje se grcilo uz mene osetio sam da se ceo svet rusi..Zasto je tako moralo biti?I dali je tako moralo da bude..?Boze..!!Kada mi je drhtavim i tihim glasom priznala da ima rak i da su joj doktori rekli da nema puno vremena od bola nisam vise mogao da je cujem..Sve je stalo..U stvari zeleo sam da stane,zeleo sam da mogu da zaustavim vreme i da okrenem planetu da se vrti unazad..Zeleo sam da uzme mene a ne nju…Zelo sam…
Nismo imali jos puno vremena.Grcevito sam je podigao i poneo ka izvoru.Nikada necu znati koliko dugo sam je nosio jer svaki minut je bio mozda duzi od vecnosti.Sve je izgubilo svoj smisao…i vreme..i sve..U izlasku prvih suncevih zraka smo stigli do izvora i seo sam na ivicu betonskog doka drzeci je u narucju..Tako je i zaspala..zauvek..I odnela je sve sa sobom..Sve…Samo su ostale suze..Njene i moje.I vetar koji ponekad donese miris njene kose i zvuke gitare i melodiju nase pjesme“Dust in the Wind“..Da,sve je samo Dust in the Wind,svi smo mi samo Dust in the Wind..
Autor: Giorgios
