Glad dolazi s jelom, kaže poslovica, i videće se koliko je to tačno u Picikinom slučaju.
Čim mi se našla nadohvat ruke, uhvatih se za njene mamke, pocuclah joj sise i navukoh je na kurac. Ne znam s kojim razlogom, zbog kakvog raspoloženja ili slasti, moje lepo dete nije počelo da meša. I ja sam se isto umirio i držao je urakljenu, bez ikakvog pokreta. Uspavao sam se, pošto sam se najpre okrenuo na stranu, ne vadeći ga. Picika, koja se prepustila, sigurno je zaspala kao i ja, jer sam pri buđenju, negde oko dva sata, video da sam još u njoj. Onda se ja pokrenuh. Ona me steže u naručje, uzmeša živahno dupetom i reče mi:
– Dragi jebaču! guuu… rni ga…
Ona svom snagom uskeca iz bokova. Svršila je, a i ja isto…
– Ho! Bože – reče ona – to me moj tata šašoli…
– Jebe te, boginjo moja.
– Ah…takve stvari samo ti umeš…Više ti se neću protiviti, jer imaš više mašte od mene…Tako mi je bilo lepo…i to dugujem samo tebi…Mili tatice, hajde opet, da svršim sad za tebe! Obožavam te…
Ponovo joj ga nabih silovito, govoreći joj:
– I jebi se kao malopre, kao da misliš na ljubavnika!
Ona uzmrda dupetom kao Kleopatra ili Mesalina, i poče da priča isprekidano:
– Timare, đubre…jebi…jebi…jebi…jebi me…jebi tvoju kurvu…nabij rogove onom mom vraškom ništaku od oca…čija sam ja žena, ljubavnica, kurva… Ah! osjećam ti kurac kako me dira u dno pičke…Jezik…daj jezik!…Polazim…sss…vršavam…Jebi ga…Aa…a…a…ah…ne mogu više!
Kad je bila gotova, otišla je da opere pičku.
Čim se vratila, ponovo sam je zajahao.
– Mešaj dupetom, pičkom – rekoh joj – mrdaj guzovima…osjećam tvoju hvataljku…ooh! što se dobro jebeš, kurčeva kćeri, mnogo dobro za novajliku! Mešaj još malo brže!…Tako…odlično!…Kakvi gipki bokovi!…
Ona se izvi tri puta i svrši, govoreći:
– O, Bože, metni tonu tečenja u jajca moga tatice, i neka mi njegov lepi kurac sve to sruči do dna pičke!
Bog je usliši, jer ja istom svrših i naše sutlije se pomešaše. Nadao sam se da od toga ispadne pravi Adonis…Ona posle toga ostade nepomična, kao i ja. Onda se veoma pažljivo isprala, a ja sam osvežio kurac i jajca, pa smo opet legli. Ponovo sam joj ga nabio.
Ostao sam više od jednog sata u njoj, cuclajući joj ružičaste vrškove, žalacajući i puštajući je da žalaca jezikom, navodeći je da svršucka, da nadolazucka, da gilicka moja jajca. Nisam se mogao odlučiti da ga izvadim…Odjednom moja kćer, za koju sam mislio da je iscrpljena, poče da udara dupetom, da grči pičku kao što je to nekad radila njena majka, ali još bolje nego ona. Ponovo mi se ukruti, ali nisam bio ni blizu svršavanja, tako da sam je strugao koliko je htela. Govorila mi je:
– Tata! neću ni da pominjem Karakura koji u ženi uživa samo ako je muči, ali ti jebeš još nežnije, još divnije, nego što me Timar miluje. Brusiš mi pičku kao bog!…Ovo svršavam misleći na tebe…Tata! Tata, nagazi! uterao si ga kćerki u pičku! Zaljuljaj dupetom, tata! Jebeš me…jebeš me…jee…beeš mee…!…Uteraj, uteeee…raj ga…u pičku…tvoje…naa…pičene kćeri!
Ostala je kao mrtva u dugom svršavanju.
Ponovo zariljah, želeći da svršim poslednji put za ovu noć. Ona ožive:
– Jebi, podvodaču! ja sam tvoja kurva, tvoja faćkalica…tvoje lepo đubre…tvoja strasna jebačica…tvoja nežna ćerka…Oplodi me!…
Mešajući usplamtelo dupetom:
– Metni mi u pičku jednog kurotreščića…jednog varikuru! Ako bude devojčica…ti ćeš je…probiti jednog dana…Ako bude sin, on će me jebati…
– Božanstven plam – uskliknuh. – Na, mila moja kćeri, na ti semena!
Svrših sa uživanjem, a moja jebačica sa još većim…
– Joj! kakva noć – reče mi ona – Ni Timar mi ne bi poklonio ovako sladostrasnu.
Ona se ispra, ja se oprah, i padosmo u san.
Restif de la Breton: “Antižistina“ ; “Prosveta“; Beograd 1987; strana 76-78.
