NAPOMENA: OVA PRIČA JE IZMIŠLJENA. SVAKA SLIČNOST SA STVARNIM LIČNOSTIMA I DOGAĐAJIMA JE SLUČAJNA!
„Zdravo svima. Radim kao nastavnica u jednoj osnovnoj školi. Imam 40 godina, imam crnu kovrdžavu kosu, crne oči, duge noge, i umerene lepo oblikovane grudi i guzu. Moram da vam ispričam ečemu što mi se dogodilo pre nekoliko godina i kako je taj neprijatan – ili možda, kad razmislim bolje, prijatan – događaj izmeno moje shvatanje seksa.
Bio je lep zimski dan uoči Nove godine. Sneg je bio napadao prethodnih par dana ali je prestao. Radila sam popodnevnu smenu toga dana. Sva deca su bila vesela jer su časovi bili skraćeni, pa sam i ja bila vedro raspoložena. Toga dana imala sam na sebi belu bluzu sa rol-kragnom, preko nje crni sako, puniju i toplu ali pripijenu suknju sa razrezom pozadi koja bi mi diskretno otkrivao noge i crne kožne čizme sa visokom štiklom. Od donjeg veša sam imala samo brus i svilenu majciu ali ne i gaćice jer sam nosila bele polu-sjajne satenske hulahopke sa punijim gaćicama koje su se lepo slagale sa mojom suknjom i čizmicama. Pošto je bila zima nosila sam i topao vuneni crni kaput i moj omiljenu krznenu šubaru.
Zadnjih par časova osećala sam potrebu da kakim ali nisam jer sam po prirodi pedantna i galjdiva i imam jaku odbojnost prema javnim toaletima pa i našem školskom WC-u. Kako sam stanovala relativno blizu škole, tri-četiri autobuske stanice, odlučila sam da se suzdržim i da potrebu obavim kad stignem kući. I tako, kad se nastava završila, obukla sam matnil, uzela torbicu i izašla iz škole. Dvoumila sam se se da li da idem autobusom ili peške. Zaključila sam da će mi možda isto toliko vremena trebati za hodanje do stanice i čekanje autobusa kao i da se zaputim peške kući. Odlučila za ovu drugu varijantu.
Dok sam hodala kroz školsko dvorište osetila sam blagi grč u stomaku. Nije bio jak i nastavila sam dalje. Međutim posle pedesetak koraka nešto mi zažubori u crevima. „Verovatno su to samo gasovi,“ pomislila sam. Naravno, kao nastavnik nisam smela dozvoliti da đaci kojih je bilo u školskom dvorištu nešto primete, pa sam blago popustila anus i pustila gasove ne prekidajući svoj ženstven ali autoritativan hod. Toplota gasova koji su izašli iz guze hulahopke me je na neki neobičan način uzbudila.
Kad sam odmakla od škole prešla sam parking, ulicu, i nastavila da hodam stazom kroz park između zgrada. Opet me je uhvatio grč u stomaku, ovog puta nešto jači nego pre. Ipak, prošao je, i nastavila sam da hodam dalje uživajući u lepom zimskom predvečerju i snegu koji je škripao pod mojim udobnim čizmama. Ali, avaj, nisam prešla ni još stotinak metara kada mi se javio po četvrti put grč i to baš jak. Zastala sam za trenutak i uhvatila se za stomak. Sačekala sam minut-dva dok nije prošao i nastavila dalje. Nije dugo prošlo a grč se vratio po četvrti put. Svaki je bio jači od prethodnog a šoljice kafe koje sam bila popila u zbornici između časova, učinile su situaciju još težom – osetila sam kako moram i da piškim. Već bila počela da se brinem. Ponovo postajah u mestu par minuta kada me uhvati opet. Osetih kako me obliva znoj. U strahu počeh da zagledam okolno zelenilo ali ponos ipak prevlada. Ipak ne priliči jednoj nastavnici – i to takvoj koju su kolege gledale sa požudom a koleginice sa zavišću – da vrši nuždu u žbunju. U okolnim zgradama je stanovalo dosta mojih učenika i njihovih roditelja. Kad bi me videli, šta bi pomislili, šta bi rekli? Koja bi to sramota bila! Stajala sam tako par minuta dok grč nije popustio i produžila sam dalje. Stigla sam do ulice koja je poprečavala put do moje zgrade, ali na semaforu je stajalo crveno. Šta sam mogla, stajala sam u mestu čvrsto stisnutih nogu i guze i čekala da se upali zeleno. Pored mene, tu je još nekoliko ljudi i žena koji su me krajičkom oka zagledali dok sam se ja svim snagama trudila da odagnam strah sa lica.
Napokon se upalilo se zeleno i ja brzo pređoh ulicu. Nakon nekoliko minuta koji su se činili kao sati stigla sam do svoje zgrade i do ulaza. Poslednjih sto metara sam gotovo trčala, pri tome pazeći da ne polomim svoje štikle ili se potkliznem na led. Uletela sam u uzlaz, i pozvala lift. Dok sam čekala da stigne, igrala sam „opa-cupa, kaki mi se“ ples. Već me je obuzela panika da ću izgubiti kontrolu i obnerediti se. Čim je lift stigao do prizemlja, uletela sam u njega i zalupila vrata za sobom. Pritisnula sam dugme za moj sprat i lift je krenuo nagore. Uzdahnula sam sa olakšanjem. „Kroz minut biću u svom stanu,“ pomislila sam. „Na mojoj čistoj WC-šolji.“
Ali iznenada, bez ikakvog razloga, lift se zaustavio između spratova. U prvi mah sam bila zbunjena. Pritisnula sam ponovo dugme za svoj sprat, ali lift se nije pomerio. Ponovo sam pritisnula dugme za moj sprat, ali lift se ni mrdnuo. Pritisnula sam dugme za prizemlje, ali lift se nije pomerio ni na dole. Poče da me hvata nelagodnost. Pritisnula sam dugme „STOP“ pa opet dugme za svoj sprat. Ništa. Probala sam sa otvaranjem i zatvaranjem unutrašnjih vrata. Bez rezultata. Sada me je već bilo strah. Oduvek sam se plašila da se zaglavim u liftu. Ponovo sam probala sa dugmadima. Zatim sam i lagano poskočila dva-tri puta ali ništa. Definitivno, strah se pretvorio u paniku. Osetih nalet vrućine. Srce poče da mi lupa. Sva izbezumljena, počela sam da nasumično pritiskam dugmad na tabli „Oh ne, ne, NE,“ pomislila sam „Ovo mora da je noćna mora!“ Pritisnula sam dugme za alarm, ali zvonce je bilo pokvareno. Počela sam izbezumljeno da vrištim i zovem u pomoć:“Upomoooć! Upomoooć! Zaglavila sam se u liftu! Upomoć! Zaglavila sam se u liftu!“ Ali i posle nekoliko minuta vrištanja, plača i histerisanja niko nije došao. U liftu sam mogla čuti narodnu muziku kako dopire iz jednog stana. Verovatno su svi bili uz svoje televizore i uz pivske flaše i meze gledali novogodišnji TV-program. „Gde su ti hrabri snažni muškarci kad ti trebaju?“ zavapila sam u sebi uz psovku. Znala sam da mi je muž sigurno zadržao posle posla u kafani sa kolegama a sin je verovatno odlutao negde sa društvom na neku žurku na doček Nove godine. „Upomoooć! Upomoooć! Zaglavila sam se u liftu!“ nastavila sam da očajnički vrištim kroz suze ali niko nije došao osim novih i sve jačih i jačih grčeva u stomaku.
Najzad je stigao onaj poslednji udarac. Više nisam imala ni trunke snage da se borim. Plačući, popustila sam. Odlučila sam da semalo ispiškim, možda se neko u međuvremenu ipak pojavi. Tanak mlaz morkaće se izlije iz mojih „rajskih vrata“ u skupe hulahopke pa niz noge da bi mi nakvasio čizme. Iznenada sam osetila čudnu mešavimu stida i olakšanja. Skinula sam kaput. Odlučila sam da se još malo ispiškim. Ovog puta je osećanje olakšanja nadjačalo osećanje srama. Tada je nešto puklo u meni. Zadigla sam suknju. Zlatni, topla tečnost poče da curi iz mojih „Rajskihi vrata“ niz noge. Stadoh da trljam noge jednu o drugu kako bih na hulahopkama što više razmazala trag od mokraće i tako ga učinila manje vidljivim. Tako bih mogla reći da sam se okliznula i pala na mokar sneg. Zatim sam opustila stomak. Osetila sam kako smrdljivi izmet puni gaćice mojih hulahopki. Stajala sam tako tupo nekoliko minuta. Nekako sam prestala da osećam neprijatan miris. Napokon sam se pomerila. Htela sam da se oslonim o zid kabine lifta dok pomoć ne stigne. Ali kako sam napravila korak, iznenada sam osetila seksualnu požudu. Topla, meka žitka masa u mojim hulahopkama me je uspalila. Ponovo sam se malo okrenula u mestu kao da igram neki ples. Požuda je postala još jača. Prisetih se plesnih večeri iz mojih studentskih dana. Počeh tako da igram u mestu uz neki zamišljeni lagani ritam. Izmet u mojim hulahopkama me je definitivno uzbudio, imala sam utisako kao da je to svojevrstan penis koji se sprema da mi uđe u guzu. Igrala sam tako neko vreme a onda sam iz torbice izvadila mali vibrator koji sam krišom uvek nosila sa sobom i gurnula ga kroz čarape sebi u pičku. Uključila sam ga i počela da se samozadovoljavam. Posle dva-tri minuta doživela sam takav orgazam kakav nisam bila dugo, dugo vremena pre toga.
Najednom, isto tako iznenada kao što je i stao, lift je krenuo i zaustavio se par spratova iznad. Brže-bolje sam spustila suknju ne želeći da me neko od komišija vidi u „nepriličnom“ izdanju. Vratila sam vibrator u torbicu i obukla kaput. Brzo sam izašla i nastavila peške so svog stana. Otključala sam vrata. Kod kuće nije bilo nikog. Bila sam na sama. Uzela sam veliku najlonsku presvlaku, rasprostrla sam je preko kreveta i onako obneređena opet počela da se samozadovoljavam…
Orgazam koji sam doživela bio je tako lep da, kada bih ostala sama kod kuće, obavljala nuždu u hulahopke i samozadovoljavala se vibratorom. I otada sam se manje plašila liftova.“
Autor: Nylon Lover
