Jedne noci direktor banke Kurt Jovanovic oseti da ima nekog u
njegovoj sobi.
Pred njegovim krevetom stajaše cudna prilika mladica blagog lica u
svilenoj togi. Mladic beše sav u beloj boji, obasjan svetlošcu.
– Ko si ti? Kako si ušao u moju sobu? – upita ga uplašeno Kurt
Jovanovic.
– Ja sam Kupidon. Ja mogu da udem gde god hocu.
Prilika sa lakocom beše klizila po tepihu razgledajuci oko sebe i dva
puta se okrenu na cudesno graciozan nacin.
– Zašto si došao baš kod mene? – upita Kurt a strah ga beše
napustio.
– Zato što tebi treba pomoc. Tebe more problemi a ne možeš ih
sam rešiti. Možeš lako izgubiti mesto koje ti je donelo tolike
privilegije a žena ti, Ljiljana, samo što nije otišla od tebe i odvela
Tinu sa sobom.
Kurtu srce uzdrhta od ovih Kupidonovih reci. „On sve zna i sigurno je
andeoskog porekla, moram ga slušati“ pomisli tad.
– Postavicu pred tebe tri zadatka. Ako ih budeš rešio, nakon
zadnjega, otkricu ti tajnu uspeha u životu. S njom ceš znati kako
da citav život živiš srecno i uspešno a brige ce te zaobilaziti.
Pristaješ li?
– Pristajem. Koji su to zadaci?
– Moraceš da sisaš picke trima ženama, da jezikom svojim osetiš
njihovo živo meso, a zatim, usnama svojim u picke im sneseš
Kuglicu Srece. Bice ti odredeno koje su to žene, jedna za drugom.
Zapamti Kurte, ako sisaš jednoj ženi moraceš svima trima! Ako
budeš odustao u sred zadataka, prizvaceš sebi nesrecu.
Kupidon se onda kao cigra okrenu na sredini sobe i pruži svoju desnu
ruku ka krevetu.
– ZA CITAVOG TVOGA ŽIVOTA, PROKLINJEM TE PICKINIM
MESOM!
Kurt oseti kako ga nešto pritisnu u grudi i baci ga nazad na jastuk a
onda poce da tone u san. „Ovo sam sve sanjao, ovo nije stvarnost“
pomislio je i zaspao.
I sutradan, kao i svakog dana, Kurta Jovanovica skupa kola dovezoše
u staklenu zgradu u kojoj beše glavni direktor. I njegove odaje,
nameštene finom kožom i ružinim drvetom bejahu pospremljene i
namirisane kao svakog jutra, a na rezbarenom stolu stajaše kožna
fascikla sa važnim papirima. Jedino što beše neobicno, i to je Kurt
odmah primetio, jeste jedna velika koverta na sredini stola.
Na toj koverti je krasopisom stajalo njegovo ime. Iz nje beše izvadio
malu juvelirsku kutijicu u kojoj je bila mala tamna kuglica. Na pozivnici
je pisalo, zlatotiskom:
LJILJANA
Tek tada se Kurt priseti dogadaja od protekle noci i njegovog nocnog
gosta! Dakle ono nije sanjao. Njegova žena je bila njegov prvi zadatak.
Kurtu se to nimalo ne beše dopalo, sa Ljiljom vec mesecima nije delio
krevet. Ali, šta je tu je, od zadatka ne htede da odustane.
Sacekao je dva dana da se vrati iz banje sa njihovom cerkom Tinom i u
gluvo doba, sa Kuglicom Srece u džepu pidžame ušao u Ljiljinu sobu.
– Što nisi doveo jednu od onih svojih kurvi?!..Gledacu u zid dok se
nasladuješ..- siktala je Ljiljana ali Kurt je vec grubo raširio njene
noge i zadigao spavacicu.
Onda je zagnjurio glavu izmedu njenih butina i ispod dlakavog runa
pronašao poveliki rascep njene picke-preklapace. Raširio je prstima i
poceo ga sisati. Sisati i sisati, a njeno živo meso je pocelo ulaziti u
Kurtova usta sve više i više kao da mu se picka sama darivala i davala
što više svog mesa i zato se skroz rastvorila i kao cvekla rascvetala.
Pickino meso je samo od sebe pocelo da se kvasi i balavi kao da želi
time da se ucini što socnije i slasnije pohlepnim Kurtovim ustima, koja
vecma picku nisu ni pustale nego su je, onako puna picijeg mesa,
držale stisnutu.
Kurtu beše sve prijatnije i prijatnije izvršenje ovog zadatka. Onda beše
osetio kako mu se mišici nogu opustaju, nije ni slutio koliko su bili
napeti, a taj opuštajuci talas poceo se dizati uvis kroz njegovo telo i
stigao je do samog vrha glave. U tom momentu oseti kako mu je sa
tela spao težak teret, kao da je dotada nosio vrecu na glavi koje nije ni
bio svestan. U telo mu se pocela ulivati snaga i moc koju je osetio u
svakom svom mišicu.
A zatim Kurt se seti kraja zadatka i Kuglicu Srece je svojim usnama i
jezikom duboko ugurao u ženinu ljutu ranu.
Srecan i zadovoljan otišao je na spavanje.
Sutradan se Kurt probudi cio i vedar. Cim je stigao u svoju banku uzeo
je rešavati težak slucaj koji ga je morio vec mesecima – trideset
miliona ucešca u Finbanci koje su nosile rizik.
„Kako sam glup! Finbanka je trula i hitno se moram rešiti ucešca u
njoj. Odmah cu dati nalog da se koliko danas rasprodaju ta ucešca!“.
Mozak mu je bio britak, misli jasne a cula izoštrena. Do kraja dana
njegov nalog agenti su izvršili a on se beše vratio kuci pun optimizma
za koje je samo pretpostavljao da potice od uspešno rešenog prvog
zadatka njegovog nocnog prijatelja – Kupidona.
Te veceri televizija u glavnom dnevniku objavi vest dana – prevaru i
bankrot u Finbanci! Kurt se beše provukao kroz iglene uši i u zadnji
cas spasao svoju banku bede.
Te noci se desilo još nešto cudno. Usred noci, vrata Kurtove sobe se
otvoriše. U sobu je stupila Ljiljana lica oblivenog suzama:
– Dragi, nikad nisam doživela ništa nalik onome što si mi radio
sinoc….
– Molim te….preklinjem te..SISAJ ME OPET.. – zacvilela je i bacila
mu se u krevet.
Proteklo je još tri dana dok Kurt nije dobio sledeci zadatak, drugi
po redu. U koverti koju beše našao na nocnom stocicu u spavacoj
sobi beše pozivnica i kutijica. Na pozivnici je krasopisano ime:
OLGA
Kurt se silno zacudio ovakvim Kupidonovim izborom. Olga beše žena
njegovog najboljeg prijatelja i kuma, zašto baš ona? Ali otkad je dobio
ovaj zadatak samo mu ona, Olga, beše pred ocima. Ona i njeno slasno
meso.
Otpustio je šofera i sa kolima dovezao se do decijeg dispanzera gde
Olga beše radila kao deciji lekar.
Ušao je preko reda u ordinaciju i izvukao Olgu sa sobom, onako u
belom mantilu i sa slušalicama.
– Neizostavno moraš poci sa mnom Olga! Stvar je jako hitna a ne
mogu ti reci o cemu se radi, videceš tek kad stignemo. – rece joj i
ugura je u kola.
– Hvala bogu ako nije ništa sa Ljiljom i Tinom! – prekrstila se.
Kurt dade gas i prede Dunav preko Pancevackog mosta a osecaj gladi
koji se javio bivao je sve jaci i jaci. Iz usta su mu malo po malo pocele
da cure bale.
Skrenuo je seljackim prašnjavim putem punom brzinom i zamakao
autom daleko medu kukuruze.
– Kurte, tebi zacelo nije dobro. Pusti me da izadem – uplaši se Olga
ali kasno, Kurt je zaustavio kola na jednoj livadi. Bacio je Olgu na
zadnje sedište. Ona beše jedna rasna i krupna žena sa kao ugalj
crnom i gustom kosom.
– Ja sam odavno želela da me zavedeš, ali ovo…..- pobuni se ona,
ali je Kurt vec zadigao suknju i iscepao carape.
I njena picka beše obrasla gustim ugljenim dlakama, koje behu uredno
podšišane u široki gajtan, bez ijedne jedine sede dlake u sebi. A onda
Kurt ugleda svoj cilj – dugacak tanak prorez iz koga je virilo najlepše
meso koje je dotada video! Carobne ružicaste boje kakva se vida
jedino na mesu kraljevskog lososa, svetlucavo i zdravo, prosto se
caklilo pred Kurtovim ocima. On ga je najzad, u zadnji cas, primio
svojim usnama i poceo sisati. Sisao je alavo svaki delic njene
unutrašnjosti povremeno palacajuci jezikom da posisa što više njenih
sokova koji poceše obilno nadolaziti. Najviše se ustremio na zrno
graška pri vrhu procepa, njega beše uzeo skroz u usta i ne puštajuci
ga van, sa njim na usnama coktao.
I ponovi se sve isto kao i prvog puta! Kurt oseti kako mu nadolazi
snaga, kako ga puni muška energija, kako mu se bistri pred ocima i
sluh izoštrava toliko da mu se cinilo kako cuje mrave i bube gde
hodaju u travi. Kada je utolio glad, položio je Kuglicu Srece duboko u
njenu pecinu i sa kolima se dovezao nazad u grad. Olgu je onako
rašcupanu i sa slušalicama oko vrata izbacio na periferiji jer mu više
ne beše potrebna.
Iducih dana se sasvim posvetio poslu. Oni problemi koji su mu ranije
bili teški i nerešivi sada mu postadoše odjednom prosti. Rešavao ih je
u hodu bez puno razmišljanja i bio je siguran da je uvek donosio pravu
odluku. Njegovi potcinjeni su mu donosili izveštaje koji su bili, svi do
zadnjega, povoljni. Profit je rastao a bancin kapital se uvecavao.
A zatim, u njegov kabinet jednoga dana je banula – Olga.
– Razvešcu se od muža, mili! Ne mogu više s njim odkad si mi radio
ono! – pocela je da šmrca sa vrata i bacila mu se u zagrljaj. Ta
žena beše skroz ocajna.
– Ne tražim da me voliš! Samo želim da budem tvoja kurva! Kurva i
ništa više! – pala je nicice pred Kurtom i obgrlila mu noge.
– Samo te molim i preklinjem…da me redovno SISAŠ..
Kurt beše nestrpljivo išcekivao treci i poslednji zadatak. Beše
potpuno siguran da ce uspešno završiti i njega kao i prethodne
zadatke postavljene mu od Kupidona, a zatim mu sledovaše obecana
nagrada – otkrivanje tajne srece koju je žudeo da sazna što pre.
I stvarno, u spavacoj sobi na krevetu je te iste veceri pronašao
kovertu. Iz nje je izvadio kutijicu, ovog puta narocito ukrašenu. U
kutijici ne beše kuglica kao prethodna dva puta, vec pravi pravcati
biser. „Kome li je namenjen ovaj biser?“ upita se Kurt i uzbudeno iz
koverta izvadi pozivnicu. Nekoliko trenutaka je gledao a zatim mu
vilica poce podrhtavati i uz potmuli krik, Kurt se stropošta kolenima na
tepih.
I pozivnica odlete na tepih. Zlatnim slovima na njoj je pisalo:
TINA
– Proklet da si Kupidone! – jauknuo je i zaplakao od jada.
Zar njegova ljubimica i mezimica da bude na meti sisanja i to po
naredbi onog davola, za koga ne zna ni ko je ni šta je? To nikako!
Nikada!
„Odustajem od treceg zadatka ma šta da se desi“ – odlucio je Kurt
slomljenog duha.
Sledecih dana na posao beše išao neobrijan, izgužvanog odela, bez
kravate i zlatnih manžetni zbog cega beše omiljen kod ženskih
nameštenica, koje su se okretale u cudu i šuškale iza njegovih leda.
Dani su mu postali dugi, vreme je sporo prolazilo a on potpuno skrhan
svojom bedom. Kakva li ga to kazna može snaci kojom mu je zapretio
Kupidon u slucaju odustanka? Duboko u sebi je znao da ce uskoro
ponovo susresti Kupidona i to vrlo brzo. A onda, u ponoru ocaja, Kurt
beše doneo odluku: ubice Kupidona.
Uzeo je pištolj iz kase i napunio ga šakom crvenkastih metaka i stavio
ga u natkasnu kraj uzglavlja da mu bude pri ruci kad se pojavi njegov
dušmanin.
I, te noci u gluvo doba, pojavi se cudesna svetlost u sobi i stvori se
ponovo mladic blagog lica ovaj put obucen u togu boje cilibara.
– Zašto nisi izvršio treci zadatak? – upitao je Kurta.
– Taj zadatak je sraman i protivprirodan. Ne želim naneti nikakvo
zlo mojoj Tinici.
– Neceš naneti nikome nikakvo zlo. – presece ga Kupidon.
– A šta je to prirodno i protivprirodno ti o tome ne možeš da sudiš.
Želeo si da saznaš tajnu života a sada odustaješ kada si video da
tu spoznaju moraš zaslužiti. Treci zadatak je ujedno i najteži. Na
njemu ce se videti da li si sazreo da budeš upucen u tako veliku
tajnu. Moraš prevazici to da ti je Tina cerka. Ako to ne uspeš,
onda nisi zaslužio da ti tajna bude otkrivena. Ona kao tvoja cerka
nije bitna, na nju moraš ovog puta da gledaš kao na obicnu
vešalicu ili lutku koja izmedu svojih nogu nosi predmet koji je cilj
tvog zadatka. Zapamti i da je uspešno izvršenje zadatka u
interesu svih tebi dragih osoba a najviše tvoje cerke. Kada ga i
ako ga uspešno izvršiš, ona ce ponovo postati tvoja cerka
mezimica!
Tada Kupidon ponovo napravi svoju gracioznu piruetu i nastavi:
– Prilika ce ti se pružiti vec za koji dan kada budeš vodio svoje žene
u Crnu Goru. Predlažem ti da iskorištiš vece kada Ljilja bude
otišla u Kotor kod svoje sestre..
– A taj pištolj koji si protiv mene spremio…i to je znak da možda još
nisi sazreo da budeš prosvecen. A sada Kurte, pred tobom je treci
zadatak…. – rece Kupidon i u tom trenu išceznu a na njegovom
mestu u vazduhu ostade malo cilibarske prašine da lebdi a zatim i
nje nestade.
Kurt beše shvatio da je njegov otpor uzaludan. Nije trebalo da prihvata
Kupidonov predlog a sada ne može nazad. Shvatio je da hoce – nece
mora ici napred i pokušati da izvrši i prokleti treci zadatak. Ponajviše
iz straha da kakvo zlo, nedajbože, ne zadesi Tinu.
Koji dan kasnije, kao i svake godine za Uskrs, Kurt vec beše sa
svojim ženama u
Crnoj Gori. Smestiše se po obicaju u Herceg Novom u vilu na samoj
obali mora, samo za njih zakupljenu. Treci dan od dolaska, Ljilja vec
beše kod svoje sestre u Kotoru.
„Evo prilike za ispunjenje treceg zadatka“ pomislio je neveselo Kurt
jedne veceri dok behu gledali TV. Tina beše zamorena i usnula na
trosedu pred televizorom sisajuci palac. Kurt beše zategao nogavicu
njenog spavaceg šorcica, dok ga je morila strašna glad, i ukaza se
Tinina nežna pica. Iznad male pice beše tanka trakica od dlacica ne
šira od obicne olovke. „Sigurno je to videla od drugarica u školi. Treba
majka da je ukori zbog toga“ – ljutnu se Kurt. Iz malenog pupoljka
štrcale su dve nežne latice. Ne mogavši više da se odupire gladi, Kurt
je primio usnama njen maleni pupoljak.
A onda oseti na svojim nepcima mocni ukus šampanjca kako ga
svojim mehuricima bocka u grlu i silazi u stomak, a zatim, u trenu,
ukus se promeni u ukus najfinijeg konjaka kojeg je osetio u životu,
starog stotinu godina kako bez otpora klizi njegovim nepcima i nestaje
u pohlepnom grlu; cokoladni parfe sa lešnicima koji je najviše voleo
od detinjstva.
Na usnama mu se tad nadoše Tinine malene latice. One tog momenta
poceše luciti picinu rosicu.
„Majko mila, pa to je božije pice! Meni je dato da otpijem iz božanskog
pehara!“ – shvati Kurt šta je pice Gospoda; to je nektar mlade
nejebane pice, a suze radosnice mu potekoše po licu. Ogroman talas
neopisive slasti obuze njegovo telo i podiže ga negde visoko na nebo,
u jednom jedinom trenu. „Toliku slast ne može izdržati moje telo jer je
sazdano od obicnog ljudskog mesa. Ja cu sada mreti!“ pade mu na
pamet ali se vec sledeceg trena neznano kako stvori u sred najlepšeg
prizora kojeg su ikada ugledale oci smrtnika. Prizora velike bašte sa
kandelabrima ukrašenim vencima njemu nepoznatog cveca neopisive
lepote i zaslepljujucih boja na sred koje beše žuborila fontana. Oko nje
bejahu sedele device iz cijih su haljina virile gole dojke. Sve su mu se
osmehivale a jedna beše svirala u liru. Znao je da su one tu da mu
pruže slast koja se ne može meriti sa slašcu obicne ovozemaljske
žene. Nežne note milovale su ga po koži dok se baštom širio miris koji
beše osecao svakom celijom svog krhkog tela.
A onda, primeti andela u belom sa krilima koji mu se osmehivao.
I rece:
– Ko si ti?
– Ja sam andeo Gabriel. Dobrodošao u Baštu Kurte Jovanovicu!
Tebi je dato da proviriš u Baštu samo na jedan tren jer tvoje
zemaljsko telo ne može podneti slasti i divote od koji je sazdana
Bašta.
– Da li mi je sudeno da ostanem ovde sa vama? – upita Kurt
Gabriela.
– Kada za to dode vreme, Kurte. A sada se vracaš na zemlju, tamo
je još uvek tvoja sudbina. – osmehnu se Gabriel.
– Oprosti mi što nisam imao dovoljno vere u samoga sebe i što
posumnjah u Kupidona – zamoli postideno Kurt Gabriela ali ovaj
se ponovo blago osmehnu i raširi svoja krila.
Kako je njima zamahnuo dva puta tako ovog prizora nestade pred
Kurtovim ocima i on se ponovo nade u sobi sa Tininim laticama na
usnama.
Sedeo je tako u tišini i plakao od srece. Sada mu beše sasvim jasna
tajna životne srece i uspeha cije otkrivanje mu je obecao Kupidon.
Ona beše toliko velicanstvena da je ljudske reci ne mogahu opisati.
Cak ni Kupidon mu je nije mogao preneti. Ona se mogla samo na tren
doživeti, zato mu i beše dato da virne u Baštu. Bi mu jasno i zbog cega
je treci zadatak bio upravo medu Tininim butinicama. Prozor u Baštu
mogao je krasiti samo butine one ženske osobe koju je voleo najviše
na svetu a to bejaše njegova Tinica!
Picka je dakle, ta velika tajna; taj nepresušni veliki izvor svekolike
srece i uspeha! Picka, kroz ciju kapiju na ovaj svet dolazi novi život;
ona beše i prozor za Baštu. Koliko je to prosto, logicno, jednostavno i
božanstveno! A ipak ta misterija je toliko dugo skrivena iako beše
pred svacijim nosom! Picka je izvor svega što treba jednom coveku:
muškarcevog zdravlja, mladosti, bogatstva i srece. Uzaludno je
traženje zlatnog runa, kamena mudrosti, eliksira mladosti i svakojakih
relikvija koje su odvajkada ljudi tražili svuda po najzabitijim krajevima
sveta. A on beše svuda oko nas! Medu nogama naših žena, majki,
sestara, komšinica i prolaznica. Pod suknjama, u tesnim
pantalonicama, ispod golih pupkova ucenica i studentkinja, ispod
trikoa vežbacica i balerina, u uniformama policajki, i mantila lekarki,
svuda i na svakom mestu to vrelo cudesne tajne i srece beše
nadohvat ruke muškarcima!
Kurt je najnežnije što je mogao položio biser u malenu rodnicu Tininu
pazeci da joj ne povredi himen i zatim je na rukama preneo u krevet i
ušuškao je, dok ona i dalje beše usnula, ne vadeci palac iz usta. Time
beše dovršio svoj zadatak i obecanje dato Kupidonu.
I prvo vece po povratku u Beograd, pojavi se cudesno svetlo i pojavi
se Kupidon, sav posut zlatom.
– Jesam li ispunio svoje obecanje? – obratio se Kurtu.
– Božanstveni prijatelju, hiljadu puta izvini što u jednom casu
izgubih veru u tebe, jer ne verovah ni samome sebi! Ali me
najviše zanima zašto si izabrao baš mene da meni otkriješ ovako
cudesnu tajnu?
– Tvoju majku je pre nego te rodila, napustio tvoj biološki otac. Ona
iz inata prema njemu, tebi nadenu ime Kurt, ime ocevog šefa iz
Nemacke, koga je tvoj otac mrzeo. Naucila te je mržnji i osveti i
kako da se gazeci po drugim ljudima domogneš koristi samo za
sebe. Preko tudih leda si gradio svoju karijeru baziranu na
verovanju u novac i u trice i kucine. Cak si i picku poceo odbijati,
mesecima nisi jebao svoju zakonitu ženu. Spasavajuci tebe, ja
sam spasavao i stotine ljudi kojima si ti bio na grbaci.
– Moj život je sada korenito promenjen! Pickino meso mi je
najvažnija stvar od svega u životu, a novac cu od sada prezirati! –
zakle se Kurt.
– A nagradu za to ceš uvek dobijati! – Kupidon se okrenu oko sebe i
polako svojom zlatnom rukom pokaza na stocic na kome beše
obican telefon.
Kurt ovo nije dobro razumeo. No tada uz tihi udar, Kupidon nestade u
oblacicu zlatne prašine koja se lelujala nekoliko trenutaka u zraku
svetlosti, a onda i ona nestade. Tada zazvoni telefon.
– Gospodine Jovanovicu, ja sam šef kabineta Mandatara Vlade. On
želi da razgovara sa vama.
Tada se zacu drugi glas:
– Gospodine Jovanovicu, Vlada nije formirana ni iz treceg
pokušaja. Ali sada, uveravam vas, imam podršku Narodne
Skupštine a dobio sam i blagoslov Patrijarha! Ja sam baletan i
ništa se ne razumem u ekonomiju i finansije ali vas mi
preporuciše moji saradnici, jer imate dobre rezultate u vašoj
banci. Pristajete li, da kao nestranacka licnost, primite resor i
postanete novi ministar finansija Republike Srbije?
Sedam dana iza toga, Kurt je gledao kroz stakleni zid svoga
kabineta. Mrak je poceo padati na Manjež, a prve zvezde se pokazaše
nad Beogradom.
„Gde li je sada Kupidon?“ pomislio je Kurt na božanstvenog prijatelja
kome duguje novi život. „Da li je sada u necijoj sobi sa novim
zadacima kao što ih je dao meni?“. Na to pitanje nece saznati odgovor
ali ga radost obuze samim saznanjem da je Kupidon stvaran. Ali, poce
da oseca glad, onu glad.
„Ko je na redu za sisanje, Ljilja ili Olga?“ upita se Kurt i nasmeja se
sam sebi. „Nije ni važno, obe ce doci na red.“
– K r a j –
