Ručak je bio ukusan, a vino blago i ohlađeno na pravu temperaturu. Trebalo je da bude srećna.
Obratila mu se još jednom, podižući pogled sa svojih fusila:
„Ali ja hoću da ti dođeš.“
Bila je neraspoložena. A nije trebalo da bude tako. Bio joj je rođendan.
Bio joj je rođendan a on ju je izveo na ručak. Jeli su pastu, oboje fusile. On je uvek birao kratke rezance, objašnjavajući da je suviše lenj da se muči sa umotavanjem špageta oko viljuške. Njegovi su bili sa vrganjima, uvek. Ona je menjala kombinaciju svaki put kada bi jeli italijansku hranu, za razliku od njega rado je jela i ljuto, ali danas su oboje jeli vrganje.
Bio joj je rođendan. A on je rekao da neće dolaziti večeras kod nje.
„Ali ja hoću da ti dođeš“, rekla je, pomalo razočarano, pomalo neraspoloženo.
„Ne“, odmahnuo je glavom i otpio svoju vodu. Danas je popio jednu čašu vina, prvi put otkada su se upoznali , jer joj je bio rođendan. Ali je posle toga uz obrok pio samo vodu. Ona je pila šardone. Bio je dobar. Ali to nije bilo važno. On nije hteo da dođe večeras do nje. A bio joj je rođendan.
„Molim te“, šapnula je mazno. „Molim te, mnogo će mi značiti.“ Dok je ovo govorila izula je ispod stola cipelu sa desnog stopala. „Znaš da mi treba to“, rekla je i pružila nogu ispod stola, sve do njegovih prepona.
„Znaš.“, ponovila je dok je nožnim prstima nežno pritiskala njegov ud preko pantalona, ispod stola u punom restoranu, usred dana.
„Ne“, rekao je sada malo čvršće i pogledao je u oči, ozbiljno. Nije bilo pretnje u tom pogledu, samo snage. Ali sklonila je nogu. Iako je osećala da je postao tvrd.
„Ali zašto?“, upitala je a glas joj je nehotično odao stezanje grla. Trudila se da potisne suze. On ne želi da me vidi da plačem u restoranu, pomislila je.
„A zašto ti uopšte želiš da ja dođem?“, uzvratio je on pitanjem.
Na ovo nije znala šta da odgovori. A suze su još jače navirale. Ako jače trepne, krenuće niz obraz. A on ne želi da je vidi kako plače. Ne ovde.
„Zato što…“, započela je i zastala.
„Zašto?“, pitao je ponovo. „Ne poznajem nikog od tvog društva. Stariji sam od svih vas. Nemamo skoro ništa zajedničko, sem tebe. Ja nisam njima zanimljiv, a fer je reći da je moguće da ni oni meni ne bi bili zanimljivi. Mene zanimaš ti. Samo ti.“
„Zato što“, rekla je, naglo ispuštajući vazduh, „želim da te pokazujem.“
On se nasmejao na ovo.
„Ne“, rekao je. „to je naopako shvatanje našeg aranžmana. Ja tebe želim da pokazujem.“
„A zašto ja tebe ne mogu?“, odgovorila je, glasnije, razdraženije nego što je želela. Bila je besna, besna što ne želi da dođe na njen rođendan, besna što ne može da ga pokaže pred svima. Svog muškarca. Svog čoveka.
„Zašto?“, ponovio je on. „Zašto?“ Nasmejao se. „Reci mi“, rekao je zatim, „šta si ti meni?“
Pogledala ga je a bes se u njoj povlačio. U sekundi, zamenio ga je strah. Zaboravila se, na momenat. Bila je besna, na njega. Jer je odbijao da dođe. Na njen rođendan. Bila je besna. Zaboravila se.
„Šta si ti meni?“, ponovio je, ovog puta čvršće.
Znala je šta mora da kaže. Znala je i zašto ne želi da dođe kod nje te večeri. Znala je da će zaplakati, ovde, u restoranu. Sve je znala.
Šapnula je. Samo jednu reč.
„Ne“, rekao je, „Ne tako. Reci glasno, da te dobro čujem. Punu rečenicu. Onako kako si naučila.
Pogledala ga je pravo u oči, osećajući suzu kako joj se kotrlja niz obraz.
„Ja sam robinja“, rekla je. Glasno. Debeli čovek koji je za stolom do njihovog gledao u svoj telefon podigao je glavu.
„Molim?“, rekao je gospodar. „Ponovi, molim te. Ali razmisli malo bolje.“
Progutala je knedlu. Grlo joj je bilo potpuno suvo. Samo gutljaj, samo gutljaj Šardonea joj je bio potreban da ga pokvasi. Ali znala je da sada nema pravo na to, ne dok ne izgovori sve.
„Ja sam“, rekla je, još glasnije, a čovek za susednim stolom je sada gledao pravo u nju, „tvoja robinja.“
Još dve suze su pošle za onom prvom. Ali onda se osmehnula jer je on klimnuo, zadovoljno. Nežno. Onda je uzeo meki platneni ubrus i njime pokupio suzice sa njenog obraza
„Jesi. Moja si.“, potvrdio je.
* * *
Bila je strašno mokra do kraja ručka. Bila je strašno mokra, napaljena, jer je do kraja ručka morala da sedi za stolom sa potpuno raširenim butinama, onako kako robinja uvek sedi pred svojim gospodarom. Nije morao ništa da joj naredi, nije baš ništa morao da kaže nakon svega, samo su nastavili da jedu, pričajući o drugim stvarima, a ona je pila vino, jela pastu i kvasila stolicu. Bio joj je rođendan, a gospodar ju je izveo na ručak. Bila je neposlušna i zaboravila da privilegije koje dobija zavise od njenog dobrog vladanja. Sada se sve resetovalo, nije više bila obična devojka na ručku sa svojim starijim ljubavnikom. Sada je bila robinja koja je sedela za stolom sa potpuno raširenim butinama, bez gaćica, jer se barem toga setila na vreme i nije ih obukla kada je krenula da se nađe sa njim, sa rukama postavljenim na sto, paralelno, sa svake strane tanjira po jedna. Nije joj bilo dopušteno da jede sama, sada i to j eznala a da nije morao da joj kaže. Svaki zalogaj joj je on stavljao u usta. Svaki gutljaj vina je dobijala iz njegove ruke. A ljudi u restoranu su gledali.
Nije joj ništa više rekao do kraja ručka na temu o kojoj su pričali. Nije je ukorio, nije pominjao njene prijatelje i proslavu rođendana večeras. Nije ništa više rekao o tome, pričali su o drugim stvarima, a on ju je hranio pred celim restoranom, kao dete.
I kada su izlazili iz restorana, vodio ju je, za ruku, držeći je iznad zgloba, onako kako se vode robinje, a svi su se okrenuli za njima jer mu je ona, ustajući od stola glasno rekla „Hvala Vam na ručku, gospodine.“
* * *
U radnji je bilo dosta ljudi i prodavačice su jurile od jednog do drugog. On je prišao jednoj i obratio joj se a ona je klimnula glavom i odnekud iza pulta donela pripremljenu odeću.
„Hajde“, rekao je, i poveo je ka kabini. „Mislim da sam izabrao dobre veličine, ali moraš da ih probaš za svaki slučaj“.
Ušla je u kabinu. Na pod je prvo spustila kesu sa velikom kutijom u njoj. Ovo joj je pokazao još u restoranu, ovo je, mislila je, bio njen rođendanski poklon.
Bile su to cipele, jako lepe, cipele boje tamnog rubina, visoke, elegantne cipele tankih potpetica i dugih vrhova. Ovo je bio njen rođendanski poklon. Cipele za drolju. Cipele za snimanje porno filmova. Cipele za njegovu robinju.
Ali to je bio samo deo poklona. Cipele je kupio ranije, znao je njen broj. A sada, u radnji, dobila je i ostalo da proba.
Skinula je sa sebe suknju i bluzu, a onda, kada je videla šta je sve prodavačica za nju pripremila, pocrvenela je. I počela da skida i ostalo.
Skinula je grudnjak. Gaćice ionako danas nije nosila, zbog njega. Bilo je proleće, najavio joj je da će uz dolazak toplijeg vremena njoj sve manje biti dopušteno da nosi gaćice.
Pregledala je svoje poklone.
Spremio je za nju korset, bio je od tamnocrvenog i crnog satena, podupirući joj grudi, stežući joj struk čineći da u ogledalu sama sebi izgleda kurvinjski, izazovno.
Spremio je za nju čarape, sa halterima, crne, cele od čipke. I ranije joj je kupovao čarape, ali to su uvek bile samostojeće, crne ili bele, sa šavom ili sa sitnom mrežom. Ove su bile lepše od svih do sada, izazovnije. Navlačila ih je polako, ježeći se od osećaja materijala koji je klizio uz kožu, gledajući u ogledalo kako se postepeno transformiše u drolju kakvu je od nje pravio još od prvog dana. Zakopčala je žabice haltera za korset. Uvukla je jedno pa drugo stopalo u cipele. Čipka je kliznula unutra lako, a njoj se malo zavrtelo u glavi kada je shvatila koliko je sada viša nego inače.
Moraće da hoda pažljivo. Popila je nekoliko čaša vina. I štikle, štikle su bile vrtoglavo visoke. Moraće da hoda pažljivo kada je on izvede na ulicu, kada je obučenu kao drolju iz porno filma izvede na ulicu.
Gaćice su bile čipkaste, takođe, crne, potpuno prozirne, mogla je kroz njih da vidi svoj obrijani pubis, mogla je da vidi da su joj usmine mokre, glatke, sjajne. Bile su malo šire nego što je očekivala, do sada joj je kupovao samo tange.
Ali danas joj je bio rođendan.
Danas je dobila i haljinu, divnu crnu haljinu od čipke, sa rukavima do pola podlaktica, krojenu da prati liniju njenog tela i kratku, jako kratku.
Sezala je jedva do pola butina, njena nova, divna haljina. Bilo joj je jasno da će, kada bude hodala ulicom, svaki korak pokazivati ivicu njenih čarapa i haltere. Njegova drolja, njegova drolja na ulici. Biće njegova, danas, više nego pre.
Danas joj je bio rođendan.
Ušao je u kabinu dok se ona gledala u ogledalo, pijana, pijana od vina kojim ju je napio, pijana od prizora u staklu. Bila je viša nego ikad, bila je vitkija nego ikad, haljina se providila, haljina je otkrivala, sakrivala, nudila i izazivala. Sve se naziralo, a ništa se nije videlo, ne sasvim. Bila je baš ono što je želeo da bude, samo njegova drolja, drolja za kojom će se okretati svi na ulici. Svi.
„Sviđa ti se?“, pitao je jednostavno a ona se okrenula prema njemu. Ovako na štiklama bila je visoka skoro koliko i on.
„Svi će me gledati“, prošaputala je. „Svi na ulici će me gledati.“
„Hoće“, potvrdio je. „Izgledaš kao prava kurva.“
„Izgledam kao kurvetina“, rekla je, a glas joj je drhtao. „Kao napaljena kurvetina.“
„Svi će te gledati“, nasmejao se. „I dobacivaće za tobom, znaš to?“
„Znam“, šapnula je.
„Govoriće ti nepristojne reči. Nazivaće te kurvetinom. Na ulici će ti klnci prilaziti i nuditi ti novac za seks, znaš?“
„Znam“, rekla je još tiše. Gaćice koje još nisu bile ni plaćene su već bile mokre.
„Svi će želeti da te jebu, znaš? Svi.“
„Znam“, potvrdila je, „ali samo ćeš me ti jebati. Samo ti.“
„Svi će želeti da te jebu, lepoto“, ponovio je. „I tvoji prijatelji. I frajeri tvojih drugarica. Znaš?“
Pogledala ga je, ne shvatajući za trenutak.
„Ovako ćeš biti obučena večeras, razumeš?“, pitao je pažljivo, verovatno svestan pometnje u njenoj glavi.
„A ti…“, rekla je.
„A ja neću večeras biti sa tobom. To smo već utvrdili. Jesmo li?“
Pognula je glavu.
„Da… gospodine… utvrdili smo.“
„Dobro“, rekao je i provukao joj ruku kroz kosu. Bila je puštena da slobodno pada preko njenih ramena, na čipku. „ali to što nisam tu ne znači da smeš da zaboraviš čija si. Hoćeš li?“
Brzo je odmahnula glavom.
„Nikada ne zaboravljam čija sam… Gospodine… ako samo na trenutak zaboravim… gospodine… moliću vas da me kaznite prvom prilikom…“
Nasmešio se na ove njene reči. Oboje su se sećali pretnodnog vikenda i kaiša u njegovim rukama. I njenih molbi. Da je udara. Da je udara jako. Da je ne štedi. Oboje su se sećali kako je sva drhtala i kako je mokra bila posle bičevanja.
„Dobro“, rekao je, „znači sviđaju ti se tvoji pokloni?“
„Mnogo“, prošaputala je, obuzeta nekom vrelinom, „Hvala ti.“
„Slobodno možeš da mi se zahvališ i na lepši način“, rekao je mirno.
Nagnula se ka njemu da ga poljubi, impulsivno, željno. Uostalom, ovo je trebalo da bude deo njene nagrade, njenog poklona za rođendan, zar ne. Nikada se nisu ljubili u javnosti, a ovde, iako su bili u kabini u prodavnici, je bilo dobro mesto kao i svako drugo.
Ali on se odmakao nekoliko centimetara unatrag.
„Ne, ne tako, lepoto.“
Pogledala ga je, zbunjeno.
„Zar se droljica tako zahvaljuje gospodaru za svoje poklone? Zar se tako pokazuje zahvalnost što je od nje na njen rođendan napravio pravu porno-kurvicu?“
„ja… izvinite, gospodine“, promucala je, nesigurna šta od nje očekuje.
„Spusti se na kolena“, rekao je nežno a njeno lice buknu u sekundi.
„Ovde?“, jedva je prošaputala.
„Molim?“, čula ga je kako joj odgovara pitanjem i znala da je opet pogrešila.
„Da, gospodine“, brzo je prošaputala i spustila se na kolena.
„Bila si jako drska u restoranu“, govorio je dok su na svega nekoliko koraka od njih mušterije razgovarale sa prodavačicama, ulazile u druge kabine, probale svoju odeću. „Ali ja sam ti to oprostio jer ti je rođendan, lepoto. Pokaži mi sada da razumeš.“
Ako neko samo pogleda u našem pravcu, pomislila je, videće. Zavesa koja je zaklanjala pogled u kabinu nije išla do samog poda. Videće me kako klečim. Videće kako on stoji ispred mene.
„Razumem… gospodine“, rekla je, toliko mokra dole, kao da se upiškila.
On ju je uhvatio za kosu i povukao joj glavu na potrebnu visinu. Ona mu je raskopčala pantalone, iako su joj ruke drhtale a prsti otkazivali poslušnost. Ona mu je izvukla kurac napolje. Ona ga je prinela svojim usnama.
„Ruke na leđa“, komandovao je mirno kada je glavić ušao u njena usta.
Držao ju je za kosu, dok je klečala sa rukama na leđima, obučena kao drolja, usred radnje, usred velikog grada, usred dana, držao ju je za kosu i jebao u usta a svuda oko njih su bili glasovi drugih ljudi i zvonjava telefona i šuštanje materijala i otvaranje vrata…
Jebao ju je u usta, lagano, bez žurbe, sa uživanjem, klizio nabreklim udom sve dublje u nju. Znao je da joj još uvek nije lako da ga primi do kraja, u grlo, ali je uvek uživao u njenom trudu, uvek joj govorio da se seti čija je, uvek je podsticao da ga proguta dublje, zadrži duže. Sada nije morao ništa da govori, trudila se da ga primi što više može, što bolje može, baš da ništa ne bi govorio, da niko ništa ne bi čuo, da niko u punoj radnji ne bi znao kakva kurva je danas, na svoj rođendan bila.
Jebao ju je u usta lagano, ali bez milosti, ulazeći do kraja, terajući joj suze na oči, terajući je da se zagrcne, pa izlazio iz nje i puštao sokove da joj cure niz bradu, da joj padaju po čipkastoj haljini koja još nije ni izašla iz radnje a već je bila umazana kurvinom pljuvačkom. Vraćao ga je unutra dok je droljica poslušno klečala na podu, sa rukama na leđima, kao da je vezana, jebao je još dublje dok se ona trudila da ga zadovolji, pijana od vina, luda od napaljenosti, crvena od stida i napora.
Svršio je uz grleni uzdah, vadeći nabrekli kurac naglo iz njenih usta, drkajući po njenom licu. Refleksno je zažmurila kada je vruće seme počelo da pada po njenoj koži, osećala kako je zaliva preko očnih kapaka i obraza, preko nosa i usana, osećala kako joj nekoliko mlazeva završava u kosi.
Onda ga je očistila, naravno, poslušno, kao i uvek, dok je on disao šumno ali sve sporije, milujući je po kosi, govoreći joj da je dobra kurvica, dobra mala robinja.
Spermu joj je sa lica obrisao svojom maramicom, pažljivo, da ne poremeti ono malo šminke koja se tu zadržala posle jebanja u usta.
Pomogao joj je da ustane i izašla je iz kabine za njim, nesigurna na nogama, zajapurena, vrela u licu od stida. Dok je plaćao i uz osmeh molio prodavačicu da zapakuje njenu staru odeću i obuću, ona je stajala iza njega, svesna da je svi u radnji gledaju, svesna da su joj oči vlažne, obrazi crveni.
I kada su izašli na ulicu bila je svesna da miriše na njegovu spermu, bila je svesna da joj je kosa ulepljena njegovim semenom, bila je svesna da ju je obeležio, da će svi znati da je njegova drolja koju je upotrebio za svoje zadovoljstvo.
I da je svi gledaju, baš kao što je on želeo. Hodala je uz njega, pažljivo gazeći na previsokim štiklama, mokra od stida što izgleda kao najprljavija kurva na svetu, mokra od ponosa što je njegova i što to svi vide, što to svi mogu da namirišu.
Ljubili su se, na ulici, pre nego što ju je smestio u taksi, ljubili su se prvi put u javnosti. Sada kada je od nje zvanično napravio svoju drolju, kada je svoju drolju prvi put izveo pred ceo grad da bude viđena, sada je mogla da ga ljubi pred svima. Ljubili su se pre nego što ju je smestio u taksi i poželeo joj da provede lepo veče sa prijateljima. Prošaputala je da želi njega, da želi veče sa njim, da želi veče samo sa njim, ni sa kim drugim.
„Znam, lepoto“, rekao je, „znam. Ali ja ne želim da moja robinja zbog mene ostane bez svih prijatelja. Biće ti lepo večeras. Ali ne zaboravi čija si.“
„Nikada“, prošaputala je i ponovo ga poljubila. Palilo ju je što svi gledaju, i prolaznici i putnici u tramvajima i taksisti na stanici, palilo ju je što gledaju kako se jako, strasno ljubi sa svojim gospodarem, kako drolja sva u crnoj čipki, na vrtoglavo visokim štiklama gubi dah dok joj gospodar sisa jezik i spušta ruke niz leđa, niz guzu, pod haljinu, dok joj dodiruje butine, čipku, kožu. Palilo ju je što miriše na njega, što oseća sasušenu spermu na svojoj koži, u svojoj kosi.
Ušla je u taksi još više pijana. A on joj je u ruke stavio još jedan paket, najmanji od svih, umotan u sjajni ružičasti papir.
„Šta je ovo?“, pitala je a on je rekao da će videti, da ga otvori tek kod kuće. Obećala je da hoće, naravno.
* * *
Rođendan je bio sladak, naravno, prijatelji su joj bili fini i pristojni i sedeljka je bila prijatna. Sve njene drugarice, sve devojke njenih drugova su zadivljeno komentarisale njen izgled, i kako joj divno stoji haljina i kako su čarape lepe i kako su cipele fantastične ali da je u njima sigurno teško hodati. Momci su klimali glavama i kradomice bacali poglede u njenom smeru kada su mislili da njihove cure ne vide, jedan od drugova je potpuno bezuspešno krio svoje uzbuđenje, posebno što je deo večeri sedela pored njega. Bio je crven u licu, oznojen i sa ostalima je komunicirao samo kratkim, nepovezanim rečenicama.
Nije oprala kosu za večeras. Nije joj ništa rekao za kosu, ništa nije naredio, ali ona je sama tako odlučila. Istuširala se, skinula ostatke šminke sa lica, namazala se kremama, pažljivo se našminkala, jače, da bude u skladu sa odećom koju joj je kupio, spremila se za goste večeras, ali kosu je samo raščešljala, teško razdvajajući pramenove ulepljene njegovim semenom. Nije htela da je opere, htela je da se oseti onako kako se osećala ranije tog dana. Iako neće biti uz nju to veče, htela je da ga oseti.
I osećala ga je, osećala ga je na sebi dok je sedela sa gostima. I osećala ga je u sebi, dok je prekrštenih nogu razgovarala sa drugaricama, pijući još vina.
Pila je vino jer je želela da je on tu večeras, jer je vino pomagalo da bolje odglumi dobro raspoloženje.
A osećala ga je u sebi, duboko u sebi.
Poslednji poklon koga je dobila bio je u lepoj kutiji postavljenoj somotom. Kada ga je raspakovala kod kuće tog dana gotovo se rasplakala jer ga je toliko jako želela.
Poslednji poklon je sada bio u njoj, jer kada mu je poslala poruku da mu se zahvali on je odgovorio jednostavno „stavićeš ga večeras u sebe,lepoto.“
Često je tako govorio. Njegova naređenja su retko bila u formi odsečne, preteće komande, on je verovatno bio svestan da će njegova robinja svaku njegovu želju ispuniti, i zato je najčešće njegovo naređenje zvučalo kao već gotova, podrazumevana stvar.
Naravno da ga je stavila. Lepi, srebrnasti umetak za anus, sa lažnim rubinom na kraju je dobro namazala kremom pre nego što ga je stavila u sebe a zatim navukla svoje nove, prozirne čipkaste gaćice.
Naravno da ga je osećala, duboko u sebi, kako je cepa, dok je pričala sa drugaricama i pila vino. Naravno da je osećala kako su joj usmine otekle, kako joj je stomak tvrd, kako su joj gaćice natopljene, dok su muškarci u sobi svi blenuli u njene noge, u njen struk, u njen vrat, kosu, u nju, u nju koja nikada nije izgledala izazovnije, nikada razvratnije.
Bolelo ju je dok je sedela, pa je ustajala, premeštala se po sobi, razgovarala po malo sa svakim. To je i pomagalo da ne primete da je neraspoložena, da je uprkos svom izgledu kojim ih je tako iznenadila pomalo zlovoljna. Bolela ju je guza. Bolelo ju je što nije tu , sa njom, večeras. Što ona nije sa njim. Bilo gde. Bilo gde.
Onda joj je stigla poruka.
Od njega.
Proverava me, pomislila je, proverava je li mi poklon i dalje u guzi.
Ali u poruci je samo pisalo „Ulazna vrata“.
Skočila je sa stolice i promrljala drugaricama da mora da se javi mami. Žurno, onako visoka na svojim novim štiklama, pojurila je ka vratima. Otvorila ih je, jedva uspevajući da okrene ključ.
Došao je, pomislila je. Došao je!
Pred noge joj je pala koverta, mala, svetloplava, namirisana. Njegovim parfemom, naravno.
Podigla ju je sa zemlje, otvorila. Unutra je bila samo fotografija, odštampana na kolor štampaču, bez ikakvih reči.
Bilo je slikano uz pomoć blica, naravno, i zato joj je trebalo nekoliko trenutka duže da shvati u šta gleda. Hodnik, mračan, i stepenište i metalna rešetka. Znala je šta gleda.
Podrum, to je bio podrum njene zgrade.
* * *
Spustila se dole, u potpunom mraku, jer sve sijalice u hodniku neko je odavno bio razbio a kućni savet se verovatno i duže od toga nije sastao. Osvetljavala je sebi svaki stepenik telefonom, oprezno stupajući na svojim visokim potpeticama.
U dnu stepeništa, ispred rešetke, stajao je on.
Ništa nije rekao. Ni ona se nije usuđivala da išta kaže. Samo ju je uhvatio i privukao sebi. Nisu se ljubili, ne sada.
Snažnim pokretom ju je okrenuo od sebe, a ona se refleksno uhvatila za rešetku. Osetila je kako joj zadiže haljinu, osetila je kako rukom prelazi preko čipke njenih gaćica, kako ih hvata i snažno povlači na dole. Naježila se kada je čula kako raskopčava svoje pantalone.
Ušao je u nju tako jako da je morala da vrisne, najprigušenije što je mogla, ali noćni hodnici zgrade odjekivali su kao pećina. Jebao ju je, duboko, snažno, lako jer je bila mokra, celog dana je bila mokra i jer je bila visoka skoro kao on. Ulazio joj je jako, praveći vlažan, gladak zvuk svaki put, jako se zarivao,udarajući joj obrijanim testisima o guzu, izvlačio se sve do kraja, pa opet zarivao duboko unutra jer je bila otvorena, željna, celog dana željna njega.
Bolelo ju je, sve ju je bolelo, i kako je jako prodirao i kako joj je guza bila napunjena, i kako su joj se bradavice preko korseta i haljine trljale o rešetku ispred nje, i kako je morala da stoji na štiklama, i kako ju je uhvatio za kosu i povukao unatrag da joj pokaže čija je.
Najviše je zabolelo kada je izvukao umetak iz guze, jednim pokretom, izvukao ga i bacio ga na pod, kada je pljunuo u svoju šaku i utrljao joj pljuvačku u otvoreni anus prstima. Kada je kao kamen tvrdi glavić snažno, nemilosrdno ugurao unutra.
Ali od bola joj se utroba još jače grčila, još jače, još lepše, još bolje. Prvi put, bilo je prvi put ovako. Na njen rođendan. U podrumu, u zgradi koja je odjekivala od njenih prigušenih stenjanja i njegovog režanja. U potpunom mraku. Jebao ju je i držao uz sebe, čvrsto, jebao ju je obučenu kao kurvu i šaputao joj na uho ono što je želela da čuje, večeras, na svoj rođendan.
* * *
Naravno da nije došao sa njom u stan. Nije ni bilo bitno više. Ljubili su se ispred vrata od stana, nekoliko minuta, a iznutra se čula muzika i smeh. Njeni gosti dobro su se zabavljali i bez slavljenice, izgleda ne primećujući da je nema punih dvadeset minuta. A njen gospodar… njen gospodar ju je ljubio ispred vrata stana, tiho, ali strastveno, ljubio je i šaputao joj da lepo provede ostatak večeri. A ona je mu je rekla da je najbolji deo večeri prošao, da je njen rođendan još samo pola sata, ali da se za nju završio onda kada je njen gospodar svoju kurvu napunio spermom. „Hvala ti“, rekla je. „Hvala ti. Hvala ti.“
Sedela je sa gostima još dobrih dva sata, osećajući kako joj sperma curi iz guze i natapa gaćice i haljinu. Osećala se kao najveća kurva na svetu. Osećala se kao princeza. Bio je njen rođendan, još samo malo. A on je došao. On je došao.
* * *
Kada su svi otišli, kada je sklonila stvari sa stola i provetrila sobu od duvanskog dima, kada se istuširala i legla u krevet, zvala ga je telefonom. Znala je da ne spava, jer on nikada nije zaspao a da joj nije poslao poruku za laku noć. No, večeras nije želela samo poruku, želela je da mu čuje glas, da mu kaže nešto.
A on se odmah javio i pitao je kako se provela, i čula ga je kako se smeje dok mu je govorila da se oseća kao pijana, da joj je celo telo kao od testa. Pustio je muziku kod sebe i mogla je da čuje Stravinskog kako pozdravlja proleće.
„Bilo ti je lepo?“, pitao je a ona nije ni znala na šta misli, na veče sa gostima, ili na dan sa njim, dan kada je postala još više njegova, rođendan sa njim.
„Najlepše“, rekla je.
„Šta ako zaspiš ovako sa telefonom na uhu?“, pitao je,smejući se tiho.
„I to će biti najlepše“, rekla je. „Ti i Stravinski ste jedina dva muškarca sa kojima želim da spavam od sada pa do kraja života.“
Šaputali su još neko vreme a njoj je bilo sve prijatnije na krevetu, sa tihom muzikom i njegovim glasom i granica između budnog stanja i snova više nije bila sasvim jasna pa je lako ponavljala one reči koje je od njega čula ranije te noći, ispred podrumske rešetke, dok je prodirao u nju i snažno je stezao.
„Volim te“, govorila je tiho u telefon, zatvorenih očiju, lebdeći iznad kreveta, gola, potpuno gola, bez šminke, njegova, gola, opuštena, slaba, zadovoljna, jaka, srećna. „Volim te.“
Autor: Fenris
