Naravno da nije bilo nikakvog razgovora u policiji, sve je to dobro izmislio kako bi ju samo čim lakše odvukao u krevet. Rada je morala postati njegova nova kuja.
Kada je došla kući, Rada je nakon tuširanja priznala mužu kako postoji mogućnost da im policija zakuca na vrata. Objasnila mu je sve u detalje prešuteći naravno epizodu s gazdom u krevetu. Ljubanu baš nije sve bilo drago. Očekivao je da on i kum uskoro umiješaju svoje prste u gazdin posao, a za to mu je najpotrebnija bila njegova žena i kuma. On je nekada radio u računovodstvu propale gradske tvrtke i jako je dobro znao kako i na koji način je moguće izigravati porezni sustav, a u što je bio uvjeren da gazda čini sa svojim poslovnim carstvom. Samo mu je trebao igrač unutar gazdinog poduzeća kako bi mu dao nekoliko crtica o njegovom poslovanju. A budući da nije među postojećim zaposlenicima našao potencijalnog insajdera, cijelo vrijeme je gurao ideju kako bi njegova Rada trebala se zaposliti kod gazde.
„Čekat ćemo, ako sve prođe u redu, znači da se nije izlajao i nastavt ćeš tamo gdje si stala! Ako bude drugačije, već ćemo nešto smisliti!“ – rekao je Ljuban Radmili koja je sjedila u boravku i gledala nekakvu sapunicu na tv-u. Ona je još bila pod dojmom scene s gazdom, toliko joj se to zgadilo da se mislila još jednom otuširati. I napravila bi to da je bila kod kuće sama.
„Radmila, vidim da si se već sredila što znači da ja moram po klince u vrtić?“ – upitao ju je muž.
„Hajde dragi ja sam baš nešto umorna, hvala ti!“ – odgovorila mu je i ispratila ga oblačeći mu jaknu na izlasku. Čim je izašao, nazvala je Sanju:“Drugo, sutra mi obavezno javi što se događa u hotelu! Znaš ono što smo pričale i sve vezano za to, može?“.
Sutra kasno popodne, kad je noć već prekrila grad, gazda je nazvao Radu. Bio je smrtno ozbiljan i samo joj je preko telefona poručio kako bi bilo dobro da u jutro dođe do njega u hotel. Rada je tek pred jutro zaspala jer od brige joj san nije išao na oči.
Ljuban ju je probudio:“Hajde, ustajanje, zaspala si a moraš kod gazde biti u 9 sati! Hoćeš da i ja idem s tobom?“. „Može, ići ćemo zajedno!“ – odgovorila mu je žena.
Gazda se iznenadio kad ju je vidio s mužem. Nije to tako zamislio, ali kad je već tako, neka se onda znoji pred njim.
Ponudio ih je kavom i ubrzo su krenuli u razgovor o temi zbog koje su došli.
„Nije dobro Radmila, nije dobro! Bit ću iskren, ne samo za tebe, već i za mene!“ – počeo se tobože jadati i nastavio:“Koliko sam shvatio da imaju onaj ugovor oboje bi nas odmah zatvorili! Istina je i to da bi ja dobio nešto manju kaznu, tipa novčanu, ali tebi ne bi ginuo zatvor!“.
„Ali Rada je svoj ugovor uništila, jeste li i vi? Onda ako je tako ne mogu nam ništa!Pih, i to je to!“ – veselo je govorio Ljuban. Radmila ga je oštrim pogledom ošinula po licu znajući da gazda svoj ugovor nije uništio, ali opet, ne znajući svu istinu, u njegovom svjedočenju našla je tračak nade. Mislila je, logički ako meni prijeti opasnost i ako sam ja kriva, onda mora i on biti. Opet u trenutku joj se javio tračak sumnje kako će samo ona najebati.
„Javila mi je moja ptičica iz policije kako im je sljedeći korak pozvati i ispitati nekog od mojih zaposlenika! Samo ne znam koga će? Vjerojatno nekog koga bi mogli dovesti u vezu s vama, sa mnom i hotelom! Jebiga nisam više pametan što napraviti!“ – govorio je gazda skrušenim glasom.
„Gazda, hajmo ovako! Za sada ne znamo tko će biti pozvan, ali vi kao gazda sigurno možete utjecati na sve svoje zaposlenike da, ako budu pozvani, da govore ono što ćemo im mi reći, zar ne?“ – opet se javio Ljuban pogledom tražeći ohrabrenje za svoj prijedlog.
„Da u pravu ste, ali ne zaboravite da je to mač sa dvije oštrice! Jer ako ja sad svima kažem, znate kakvi su ljudi odmah će postavljati dodatna pitanja, kružit će priče itd, a opet ako ih ne upozorim možda će biti kasno!“ – objašnjavao je gazda i nogama dodirivao Radmiline noge ispod stola.
„Da u pravu ste gazda! U pravu ste nažalost!“ – javio se Ljuban. Rada je ispijala kavu i šutke buljila u stol.
„Gazda, što mislite koga bi mogli zvati? Jel vam uopće netko pada na pamet?“ – upitao je muž. „Ne znam, stvarno ne znam, ali da je situacija jebena to je sigurno! Meni se ne ide u zatvor niti mi se plaćaju koje kakve kazne!“ – odgovorio je gazda.
„Rado možda ti znaš, ti pola gazdinih radnica znaš od prije kroz posao! Što ti misliš?“ – opet ju je upitao muž. „Ne znam, možda Sanju, nju bi možda pozvali na razgovor!“ – odgovorila je Radmila. „Zašto baš nju?“ – upitao je gazda.
„Evo gazda ja ću vam iskreno reći! Sanja je naša komšinica i dobra Radina prijateljica možda zbog toga jer su svaki dan zajedno! A da znate i ovo Rada je sredila sanji posao kod vas!“ – objasnio je naivno Ljuban.
„Da eto vidite gdje bi mogla biti poveznica! Ima li Rado još netko takav?“ – upitao je gazda ironično.
„Kao prvo ja Sanji nisam namjestila posao! a kao drugo kakve veze ima što smo nas dvije prijateljice!?“ – pravdala se Rada.
„Tebi nikad ništa nije sumnjivo, a baš iz takvih stvari se dogodi najgore, kad se najmanje nadaš! I nemoj sad pričati drugu priču! Meni si se pohvalila kako si upravo ti Sanji sredila posao!“ – uporan je bio muž.
„Ja ću vas sada pozdraviti, imam druge obveze! Čujemo se ako što bude, vi mene ili ću ja vas nazvati, ok?“ – pozdravio se gazda i otišao. Njih dvoje još su jedno vrijeme raspravljali o svemu, čak je došlo i do povisujućih tonova da bi na kraju se i posvađali. Ipak otišli su kući.
„Ljubane, gazda je! Gdje si jel ti smetam? Super, ovako sjedi u auto i izvezi se izvan grada! Budi na onom ugibalištu, kroz pola sata doći će jedan moj frend i nešto će ti dati! Nemoj me ništa pitati samo to napravi, važno je u vezi onoga jutros!“ – upućivao ga je gazda koji je bio u svom automobilu parkiran nedaleko od Ljubanove kuće. Kad se uvjerio da ga je Ljuban poslušao i kad je krenuo sa svojim autom, nazvao je Radu:“Halo gdje si Radmila?“. Ona mu je odgovorila da se upravo vraća iz vrtića s djecom.
„Ok doći ću kod tebe za 5 minuta, važno je i hitno!“ – rekao je gazda i uskoro vidio kako Rada užurbanim korakom hoda prema kući.
Ušao je u kuću i tobože se pravio ozbiljan:“Dobio sam nove informacije! Meni ne prijeti nikakva opasnost,ali ti si gotova! Zašto bih i ja s tobom u zatvor? Ja ću njima fino dati onaj ugovor pa da se ti snalazi!“ – s podsmijehom je rekao.
„Ne možeš biti takvo đubre, tražio i ja sam ti dala! Šta sad hoćeš pederu?“- rekla je i počela plakati skupljajući klince po sobi.
„Hoću da se skineš gola, potpuno gola i da šetaš po kući!“ – rekao je. 2Stvarno si bolestan idiote jedan! Zar ne vidiš da su mi klinci ovdje? Da mi muž može doći svaki trenutak, fuj bezobrazniče!“ – sva očajna mu je rekla.
„Klinci su ionako premali da bi išta skužili! Ne seri, skidaj se ili sad idem u policiju!“ – rekao je gladeći se po kurcu preko hlača. „Daj mi prvo ugovor da ga poderem!“ – rekla je.
Gazda joj je izvadio papir i pokazao ga:“Evo ga tu je ali nakon jebačine!“ – prišao joj je i počeo ju drapati po sisama. 2Čekaj da zaključam kuću!“ – rekla mu je i užurbano krenula prema vratima. Prišla mu je i počeli su se žvaliti. Ona je to radila bez ikakve volje, a onda se i skinula gola. Hodala je tako gola po kući, umirivala klince i pokušavala ih zaigrati u njihovoj sobi. On je cijelo vrijeme išao za njom i promatrao ju, divio joj se i njezinoj figuri.
Uhvatio ju je u hodniku i spustio ju na koljena kako bi mu pušila. U stvari to nije bilo pušenje već ju je jebao u usta. Gurao joj je mrcinu do grla, zakašljavala se kao da će povratiti. On je samo uživao.
Prekinuo ih je dječji plač.
Autor: tycoon
