Taksi , u koji sam uletela , bio je prava olupina. Osecalo se u njemu kao da je tamo neko do malocas obavljao nuzdu. Vecito nalecem na takve taksije , kad god nekud nocu krecem sama. Da bude jos gore , sve je bilo stravicno i pusto , iako je bila subota vece. Tu i tamo , mogao si da vidis kako neki momak i devojka prelaze ulicu , drzeci se oko struka , i sve , ili grupe likova opakok izgleda u drustvu svojih konkubina , kako se svi u glas smeju kao hijene necemu za sta bi mogao da se kladis kako uopste nije smesno. Beograd je grozan kad se neko smeje na ulici kasno u noc. Cuje se kilometrima naokolo. Tada se osecam tako usamljeno i samo sam vise izdeprimirana , valjda zbog cinjenice da me je svaki muskarac ostavljao zbog devojaka koje nisu umele da nista urade u zivotu osim da sire noge svaku vecer.
Stalno me je vukla pomisao da se vratim kuci i potrazim utehu u vibratoru. (jedini prijatelj koji ne zeli da dominira , vec samo pokusava da te opusti) Ali posle nekog vremena u voznji , taksista i ja smo najzad prozborili koju. Zvao se Stefan. Izgledao je mnogo dobro , sve u svemu ,pomislila sam da on zna nesto vise o zenama….
«Ej , Slatkisu» rece mi. «Prolazimo pored reke , pa bih voleo da moju omiljenu novinarku povedem na pice?»
«Nemam obicaj da se setam sama u nepoznatom drustvu , ali prihvatam samo kratku kafu sa puno slaga»
«Dobro , nemojte se ljutiti , moram da vam cestitam»
Samo mi nezno zavali jezik duboku u usta i nasloni ruke na straznjicu.
«Nikada ovo nisam radila na kolima , ali dok cekas princa na konju , dodje ti «mangup» i ispuni sve tvoje fantazije.»
Ova moja recenica samo probudi pritajnog tigra.Nije nam trebalo dugo da se prepustimo uzivanju. Legao je na oboreno sediste svoga auta , a ja sam , cas lagano , cas kao pomahnjitala zver , jahala u sigurnom sedlu. Ono sto ga je jos vise palilo jesu moji uzdasi , koji su kako smo isli sve dublje u pricu bili sve glasniji , imala sam utisak da me cuje pola Beograda.
«Kako ovo sve pali» prosaputa.
Posle nekih petnestak minuta , cinilo mi se kao da smo tek negde na pocetku. Uzeo me je u narucje i nosio ka reci. Usli smo u ledenu vodu i nastavili strasno da se ljubimo.(Ovo mi je bilo prvo nocno kupanje covek nema pojma kako je to dobro dok to ne proba) Izletela sam napolje pokusavajuci da pobegnem iz kandzi tigta koje nisu imali nameru da se zaustave. Zavrsili smo u negom grmlju , i jos neko vreme nezno isprobali sve poze koje volim , sve dok rosa nije pocela da se hvatati po nasim uzavrelim telima.Znacilo je da je ovoj ludoj voznji dosao kraj.
Pobegla sam kuci pognute glave , kao da se sramim svih onih ljudi koji su uzivali gledajuci moj delirijum , uz soljicu hladnog caja od kojeg me spopada muka shvatam da sam sumaniti kreten , koji dopusta svakom dobro pijanisti da pise etidu o samo jednoj noci.
Ne kajem se.Kajanje je dvolicno osecanje. Priznajem on je skroman tip i fenomenalan pijanista. Da li ima jos takvih?
NADAM SE DA CE ME PRONACI…..
Autor: Marija Antoaneta
