Postoji ljubav i postoji opsesija. Ja sam,igrom slučaja, saznao da izmedju njihdve nema neke razlike.Počelo je na“fejsu“. Kontaktirala me devojka za koju se ispostavilo da je ne poznajem od ranije. Kako smo postali“prijatelji“ je misterija. Zašto je pisala baš meni –još više. Elem, obrazovana,radi u banci,tanka,fragilna plavuša malih ali lepih grudi.Lice joj je kao da je juče napunila 18 a ima blizu 30.Gledao sam slike, ona na plaži,ona u Parizu,ona s dečkom,nekimbucmastim,visokim likom. I uvek je srećna, zlatne, umereno preplanule, zdrave kože, plavih očiju .Ne liči na neku našu devojku – kao da je Dankinja i u životu nije upoznala tugu. Isprva, sve je izgledalo kao dopisivanje –znala je da pišem, pitala me u kojim žanrovima sam se okušao.Nisam rekao da pišem i erotiku,naravno.Ali, svremenom, počela je dasmi se poverava. Otkrio sam da ne voli svoj posao, da je nezadvoljna vezom i da često plane bez razloga. I,pitao sam je- okej,počastvovan sam tolikim poverenjem ali, zašto ja od tolikih stranaca? Nije rekla. Meni je prekipelo. Nisam mogao da se igram virtuelnih trikova. Ona je odavde a ne iz Papua Nove Gvineje. Predložio sam da se vidimo.Pristala je, bez oklevanja.
I, eto nas u kafiću. Ista je kao na fotografiji. Ali, mnogo niža nego što sam mislio. Jedva da ima metar i šezdeset. Deluje kao neki devojčurak.Uhapsiće me zbog pedofilije, prođe mi kroz glavu. Ali oči su joj veće,izražajnije, fiksiraju te.Samo je Fej Danavej kao devojka imala taj pogled.
– I- upitao sam je nakon što smo popili kafe i razmenili desetak nesuvislih rečenica-šta ćeš sa mnom, ovde u kafiću?Stariji sam od tebe, siromašan,neotesan, previše pričam i pijem, a ne verujem da sam tvoj tip ni da si pročitala neku moju knjigu?
– Ne, nisam. I ne zanima me.Iskreno,pogledala sam tvoju fotografiju na profilu.Delovao si zanimljivo.Kao neko ko zna.
– Šta to ja znam što drugi ne znaju?
– Da se jebeš.
– Račun,molim.
I, eto nas kod mene, teleportovali smo se u moju dnevnu sobu.Naši jezici se grče i uvijaju, grle, nagoveštavaju seks koji će doći.Gnječim njene male guzove,sisisavam je kao slatku voćku. Ona beži,onako tanana,iz mojih ručerdi,ja je opet grabim.Deo po deo odeće pada na pod.Ostajemo potpuno goli. Ona baci pogled naniže:
-Baš kao što sam i očekivala.
I eto je na podu,igra se sa svojom omiljenom lušom.Dudla ga kao da sutra ne postoji. Seva okicama,gleda me u oči dok se igra s njim,tamnim i žilavim čudom od preko dvadeset santima. Ja sam uviđavan čovek,grabim je za ruku i radimo,bez po muke,stojeću 69. Volim sitne devojke: s njima možeš da izvodiš akrobacije koje ne možeš s lomnim manekenkama.Ja joj jezikom iskusno obrađujem klit dok ona spušta jezičić kurvinski u moje grotlo vulkana. S obzirom da sam ogroman, visok tip,koji se još držiu ranim četrdesetim, to mi nije problem.Njena slatka pitica od trešanja se rasprskava u mojim ustima. Sad je došao red za pravu akciju:bacam je na tepih,opkoračujem i prodirem u cugu,do muda.Moj ud odozgo deluje,moćani debeo, kao da joj rastače guzove na pola.Sudeći po zvucima koje pravi dok mi masira muda,to i jeste slučaj. Izgleda da joj maca,plitka i uzana, nije dobro razrađena.Ima ko će da to uradi, recimo ja.Okida kukovima,nasađuje mi se na karona i svršava s psovkom.Ja je ne štedim –sad smo u pozi „nabijač „– ona je na podu, noge su iznad glave i ja,stojeći, nabijam u njenu drhtavu picu svoje razgoropađeno koplje. Ludi plavojka –traži da joj stavim stopalo na lice,da je pljujem.Umesto toga,pojačavam ritam,roksujem je kao sumanut a potom sipam svoju erupciju po celom tom zlatnom telu,od butina do platinaste kose. Ali, ne ostavljam je na miru-ateriram u njena usta dok se seme sliva po anđeoskom licu.Zahvalno usisava svaku kap.
Ostali smo, Mia i ja, idalje u kontaktu.A kakve smo ludosti pravili zajedno saznaćete uskoro…
Autor: Deboucher
