Red pusaka u vitrini,ispod svake ime.Prva soba do njih-pripravnost.Prostorija u kojoj vojnik moze da se rasani,presabere misli,hteo ili ne da se seti drage osobe iz civilnog zivota,a valja pricvrstiti pertle,namestiti sapku.U kratkom boravku u sobi za pripravnost podeli se i koja rec sa saborcima.Imao sam dobru ekipu.Sastavljeni iz raznih krajeva zemlje.Sa nama je bio Pobro.Inace,kad razmisljam o nadimcima,mislim da se u vojsci sticu najoriginalniji nadimci.Pobro,je nas Beogradjane asociralo na snaznog coveka iz sela koji se obicno bavi poljoprivredom.A za takav posao treba snage,a manje pameti.A nas Pobro je bio slika i prilika svog nadimka.Zato ga je i dobio.Pricao nam je da je sisao iz nekog plemena,kaze da tamo nema televizora.On je bio covek van civilizacionih tokova,malo je pricao,svoja osecanja je ispoljavao na buran nacin.Zbog tih decijih karakteristika bio nam je drag.Bio je snazan,pravi „Pobro“.
Sedeci toga dana u pripravnosti i pripremajuci se za strazu prisao mi je on.Guste,kratke plave kose,rumenog,zdravog lica,ociju krupnih zelenih pokusavao je da uspostavi kontakt sa mnom.
-Golotinju…golotinju,bacio sam.
Golotinja-tako je zvao casopis erotike.
-One zene…one vestice…bacio sam.
Iz ociju mu je sijala neobicna energija.
-Bacio sam…nisan ja za to.
Pognuo je glavu poput decaka.
-Dobro je Pobro.
Ubedjivao sam ga.Rekao sam mu da to nije nista strasno.Izgleda da je on prvi put video golu zenu u erotici,pa se zbog toga preterano uzbudio.Razmisljao sam ko je mogao da mu doturi erotiku.To je za njega previse.Mislim da smo sev svi trudili da mu pomognemo,da lakse prebrodi susrete sa novinama.Ni danas mi nije jasno kako njega nisu oslobodili od vojske.Pored njega je uvek neko morao da mu prica,ali je i on imao srece jer je naisao na ljude kojima je bio drag,i koji su hteli da mu pomognu.Pokusavao je da mi nesto objasni.
-Zakazala mi je sastanak…Moram da se vidim sa njom…
Sada mi je bilo jasno da nije u pitanju samo erotika.
-Na brdu…Na brdu…
Postajalo mi je jasnije.Ona mu je zakazala sastanak na brdu…
Zazvonilo je zvono u pripravnosti.Morali smom na strazu.Pojavio se komandir.Zategli smo se,dograbili puske i krenuli na strazu.Pobro ce na zapad,ja na istok.
Na liniji razgrnicenja smo se sreli.Pobro mi je pokazivao na brdo koje se protezalo istocnim pojasom strelista.Pricao je nejasno i nepovezano.Uspeo sam da razumem da je pre par dana imao susret sa neznankom,i da su se dodirnuli.On od erupcije osecanja nije mogao da mi objasni sta se dogodilo na sastanku,i zbog cega je usledila takva uznemirenost kod njega.Rekao sam mu da cu ici sa njim.Pretpostavljao sam da je sreo zenu.Tako prosto i jasno,ali ne i za njega.On je sreo zenu,koja mu se priblizila mnogo vise od bilo koje zene,vise i od majke.
Pratio sam ga u stopu,tim putem sam prolazio.Posmatrao sam to cudo prirode.Pod njim su grane pucale kao sibice,noc je padala,puska od petnaestak kilograma je na njegovim ledjima izgledala kao igracka.“Mogao bih sresti osobu koju poznajem“razmisljao sam.
Cekali smo je.Dole iz sela cula se graja dece.Cuo se muk krava.Mestani su dovodili stoku sa ispase.Dok smo je cekali skrenuo sam mu paznju da je ovo prekrsaj sto mi radimo.Medjutim,on za to nije hajao.Onda je naisla ona.Lepa,mala,mrsava crnka koju sam upoznao neki dan.Pobro kad je video ispusti pusku i krenu joj u zagrljaj.Mislim da bi istrazivanje sta se dogadjalo izmedju njih u proteklom periodu bilo suvisno,a i neobjasnjivo.Stoga sam samo posmatrao njihov zanos.Ona ga je iskreno ljubila,a on…ja mislim da nije znao gde se nalazi.On,odani vojnik nase zemlje,nije znao gde mu je puska.
Koscatim dupencetom je obigravala oko Pobrinog struka.Ruke je dizala iznad njihovih glava,ruke su joj bile mrsave,ali su se uvijale pod ritmom.Ritam je bio njihova ljubav.Mislim da me nije ni primetila.
-Idemo u selo!
Uzviknula je i dograbila Pobru za ruku.
Sisli smo u selo.Prolazeci kroz njenu ulicu,iz kuca zaculi smo pesmu.Objasnila nam je da je seoska slava.Dosli smo do njene kuce.Ljubazni domacin,njen otac nas je smestio za sto.Pobro je navalio na pecenje.Pice je bilo izvrsno,rashladjeno do mere,hrana u izobilju.Pokusao sam Pobru da pitam kako se zove devojka koja nas je dovela,ali to je bilo bezuspesno.Neke starije osobe su pocele ispred nas da igraju.To je bilo potpuno nepovezano kolo.Bilo je dvadesetak zvanica.Za kraj izneli su sitne kojace i strudlu sa makom.Onda je crnka sela ispred nas.
-Vojnici kako ste?
Rasirila je osmeh i prelepi zubi su zablistali.Htedoh nesto da kazem,ali ona je nastavljala.
-Znam ja dosta vojnika…
Slatko se nasmejala i nastavila dalje
-Kako vam se svidja igranka?
Klimalim smo glavama.Nastvila je da prica,posmatrao sam njene usne kako se sinhronizovano pokrecu.Bila je jako mirna dok je pricala,samo ponekad bi skrenula pogledom prema nekolicini koji igraju.Ali ubrzo mi bi ponovo bili u njenom fokusu.Nije mi vise bilo interesantno sta prica.Samo sam je posmatrao,a ona nije prestajala.Pozvala nas je da ustanemo i upoznamo se sa njenim rodjacima.Primetio sa da je Pobri to tesko palo,ali je ipak ustao.Dok nas je upoznavala njena cipkasta kratka suknja prekrivala je malu zadnjicu.Stekao sam utisak da je cipka visila po zadnjici.Ipak joj je suknja bila prevelika.Svaki pokret joj je bio propracem zatezanjem misica na nogama.Zaista je bila izvajana.Pobro nije skidao pogleda,a ni ja.Crna kosa joj je prekrivala lice ispod kojeg bih nas sa vremena ne vreme pogledala.Oci su joj bile pune zivota,vesele…Zanimljive su bile stikle koje je nosila.Bile su joj za broj velike.Najlonske carape boje koze su se ispresavijale po butinama.
Morali smo da krenemo.“Samo da nadjem mesto gde sam ostavio puske“Razmisljao sam.Krenuli smo.Nasa crnka je bila neraspolozena zbog naseg odlaska.
Popeli smo se na brdo.Trazeci puske primetio sa njih dvoje zagrljene.Pobro je bio dobro zatreskan u nju,a ni ona nije kontrolisala osecanja.Primetio sam njega kako je stiska za dupe.Mislim da je u toj ljubavi postojalo nesto iskreno,oni su tada razgovarali,ali na zalost nisam cuo tok tih razgovora.Mislim da se Pobro hvatao za grudi dok joj je nesto objasnjavao,a ona je spustala glavu.Drago mi je bilo zbog njih.Krajnje vreme je bilo da krenemo,stoga pozurih Pobru i uspeh da pitam lepoticu za ime.
-Pa rekla sam ti!
Bio je odgovor.
Boze,kakav je to rastanak bio.Imao sam utisak da se poznaju bar deset godina.U glasu sam joj cuo onaj jecaj koje zene imaju samo u posebnim prilikama.On se otrgao od nje kao da ga je neka sila povukla ovamo.Kretajuci se kroz sumu na njemu sam osetio njen miris. Ponovo je postao uznemiren,uzurbano smo se kretali prema polozajima.Tada je iznad nas zasvetlela kugla poput sunca.Odjednom kao da je bio dan.Pogledao je prema nebu i rekao
-Ozenicu je
Trazili su nas.
