„Volesmo se ja i ona sirotica i siroma’… ja i ona“… Cuje se pesma sa radija u autobusu. Letnje doba je. Zagušljivo, smrdi nafta, a „upalio“ se skaj na sedištima autobusa. Ja idem na selo. U rodno mesto moga oca. Kod striceva. Vojvodina, da odmah kažem i da kažem da ce se ova prica završiti hepi endom za nestrpljive. Nije mi do nicega. Em sam izgubio posao, a em i devojku. Pa i nije neka devojka. Izašli smo par puta. Bio sam fizikalac i onako… mala plata pa i devojaka malo. Zadnje tri su mi drugi skinuli sa noge. Mešaju se mnogi i služe se niskim udarcima. Pece to kad se dogodi. Onda se budi životinja u tebi. Animalno. Kad ti drugi pari devojku onda ti se ispod pupka vrti ringišpil. Ja i Steva, moj frend, smo obilazili kafane. Tu sam ugledao Jasnu. Konobarica. Jedna od dve u toj kafani. Kafana kažem. Nemam auto dobar. Nemam ni neko obrazovanje. Nisam ni neka faca pa da idem u kafice. Zato kafana. Jasna je dobra picka. Sitna, a popaljiva. Jednom sam bio kod Stevana. Pricamo o Jasni. On misli da nju jebe gazda kafane Mile. Uvece razmišljam. Mile nije neki debeli starac. On je mlad i lepuškast. Snalazi se sa ovom kafanom. Ima šofera tu i uvek je puno. Verujem da Mile nije silom uzeo Jasnu. Ima on i imao je žena. Para ima. Ne može takva riba kao Jasna da mu se ne svidi. Pitao je i ona je pristala. Sigurno je povalio u nekom motelu. Jasna je kalkulisala na to da ako mu da… šanse da ostane na poslu su vece. On je i dobar frajer. Spojila lepo i korisno. Nije vezana. Može momka da ima. Samo kad se njemu digne… ona ce tu biti. I krv mi provri. Pomislim da i ja zaigram u ovom kolu. Veza je labava. A možda su to sve moje nocne more. I nekako uz Stevanovu pomoc izveo sam je par puta. Onda se desilo sa poslom… Malo mesto pa se sve procuje. Jasna me ignoriše. Ne odaziva se na svoj mobilni telefon. Kraj. Možda sam pogrešio što joj nisam predložio da spavamo?Devojke sada tako hoce. Sve brzo. Boli me da je sada ima Mile ili neko drugi. Taman takva riba da bude sama. Bar da sam je jednom imao. Ovako neko je ima. Golu je jebe do mile volje. Hvata za njene malecke sike. Kad pomislim da ona sada… stenje… svršava. On, na njoj, uživa. Dobio je bitku. Ja sam zauvek izgubio.
Staje autobus i ja izlazim u selo. Da pobegnem iz grada, brige, sekiracije. Nikom necu za posao govoriti. Ni sam ne znam da me je ovaj autobus iz blata izvukao. Sjatila se rodbina. Strine ne zaklapaju usta. Pitaju me za posao. A ja kao:“Radim, samo sam na godišnjem“. Rucak, vojvodanski. Odlazim da dremnem posle neprospavane noci. Sutradan sam poceo da im pomažem u poslovima. Jak sam ali treba malo vremena da u formu udem. Te štale, te njive, te kokošinjci, te svinjci. Tu ugledam Stanu. Devojka širokih kukova. Bujnih grudi. Plava, a rumena u licu. Tu je oko tridesete. Mada u licu izgleda mlade. Valjda što je plavuša. Stana je sirotica. Radi kod svih u selu. Naravno seljacke poslove. Pomocnica svima. Omiljena svima. Ja jedva cekam jutro da se nadem u poslu ali tamo gde je Stana u blizini. Ona kao u neka stara vremena. Suknja i bela lanena košulja. Maramce na plavoj kosi. Košuljka malko otkopcana, a sevaju njene bele „petice“. Kud ide ja pogled za njom. Sevaju joj listovi kad se sagne. Ne nosi farmerice. Ova guzara ce teško naci broj. Vec smo se upoznali. Radili zajedno neke seljacke poslove. Jednom mi je namignula. Sevnu osmeh i biserni zubi. Zdrava je kao dren. Nisam izdržao. Odem u drveni klozet i izdrkam. Idila. Vatra je planula. Beše letnje vece. Sedim sa strinom Jovankom isped kuce. Svi se nekud razišli. Topla letnja noc. Miriše balega iz štale. Kakva romantika. Strina i ja smo dobri. Da sam joj sin ne bi bila tako otvorena. Tako je bilo i kad sam bio mali. Razgovor preturim na Stanu. Strina melje kafu rucnim mlinom. Prica mi:“Dobra je ona, dobra. Šta ceš… sirotica. Ima jednu manu. Ne zna da kaže necu. Dolazili su momci iz varoši. Povedu je negde. Kolima. Zna se… Omrse se. Ima na njoj mesa. Milo i njoj da noge raširi. Onomad bilo ovako leto. Navadio se Vasa kamiondžija na nju. Celo leto. Naskakao se… vala. Pa onda negde otišao. On mlad još i zgodan. Jednom kera naša laje. Kasno. Po ponoci. On je doveo u naše seno. Ih… naguzila mu se, a on upro kao naš Cvetko. Ko ne bi kad je džabe“. Tako strina mudruje kao onaj patuljak Ljutko.
Ja i dalje salecem Stanu. Parim oci kad ugledam njen dekolte. I jednom je uhvatim nasamo. Sedimo i pijemo neki sok. Ja doneo iz radnje. Hladan. Nedaleko pase stricev pastuh. Malo pre pomenuti Cvetko. Opustio golem kurac. Stana to vidi. Vidim i ja. Lepo ga tako videti. Kao iz slika one Olje Ivanjicki. Stana se zarumenila. Sagla glavu. Pitam je:“Gde vi ovde vodite ljubav“?“Pa u kolima“, njen odgovor. Gledam je. Radi sve poslove i nije baš doterana kao gradske cure. Ali je dooobra picka, kunem se. „Kako to“? „Što se cudiš?Kad mogu u gradovima devojke sa frajerom u kolima, što ne bi i mi“. Kaže ona ozbiljno. Pipam je preko košulje. Zaboravih Jasnu, pizda joj materina. Šta sam uopšte imao od te devojke? Jad. Pitam je šta sluša od muzike? „Volim puno Seku Aleksic“. Kaže ona. Mislim se u sebi:“O paa, tu smo. Lice njih dve. Po grudima mislim“. Ona dodade:“I Gocu Tržan volim isto da slušam, Grua… Da ne kažeš da sam seljanka i slušam seljacku muziku. Mislim ti si iz varoši“… Kažem joj: „Obe ste plave i sisate“… Zavucem ruku i uhvatim je za dojku. Ona vrisne. Previja se od smeha. „Aaa, mangupe jedan… to hoceš“. Ja je uzjašem i ljubim je. Ona se sve kao otima. Zastanem da dodem do daha. Ona kaže: „Vidi ti njega, ko bi rekao“?!“Ma šta ko bi rekao“?!Nastavim da je ljubim i stiskam njene mesnate dojke. Zavucem ruku medu noge… Prespavali smo noc napolju. Zagrljeni. Zora se beli. Mazimo se i polako budimo iz sna. Skocila je na noge. Pruža mi ruku. „Hajde samnom, uzmi me kao Cvetko što uzima svoje „devojke“. Gledala sam ga kako to radi“… Ustanem, a ona me uzme za ruku i uvede u štalu. Previla se preko jasli, spustila gace do kolena i zadigla suknju. Sevnula joj je bela guza. Digao mi se u sekundi. Jaoj, koji prizor! Znaju ti momci šta su imali. Debeli listovi i butine. Jedri guzovi. Široki kukovi. Neverovatno. Skidam farmerice i zajašem je kao da nisam sto godina… Hihoce od zadovoljstva. Punim je. Okrece glavu i daje mi usne. Francuski poljubac. Mala je sa momcima zanat izucila. Jašemo konje pored Tise. Stanemo pored jedne šume. Vece pada. Cuje se rika jelena. Stana cucla, skinula gacice i piški. Gleda me izazovno. Kao macka. Vadim ga i ja. Puštam vodu. Pred njom da me gleda. Labrcnemo neke konzerve i pod mali šator. Izletnicki. Konji su vezani za drvo. I jelen je prestao. „Našao je svoju devojcicu konacno“. Guguce mi Stana umilno. „Sad je sigurno prca zguza“. Kažem ja brutalno. Smeje se slatko ona. Onda se penjem na nju. Kako je ovo slatko. Baš slatko. Za ovo treba živeti. Koji osecaj je kad imaš ženku ispod sebe. Toplu, nežnu i milu. Jebeš posao u gradu. Gradski život. Jebeš gazdu moje firme…
Koristimo svaku priliku da se pojebemo. Jebeš Jasnu. Ma kud mi ta beštija stalno na pamet pada? I na kolima sam na Stani, pa u senu, pa na tavanu. Kao macke. Natežem je, uh. Ništa lepše nego uhvatiti njene velike sisetine. Kako je to meko. Pa njeni guzovi. Jake joj i zategnute butine. Guzeška. Voli da je ližem dole. Kaže da mnogi momci nisu to hteli. Samo da joj što pre zavuku i istresu kitu. Gotovo svakom momku je u kolima prvo pušila. Prirodna plavuša, plava i dole. Samo pazi ti nje i ona dole frizira devojcicu. Progres nema šta. Jebem je na bunaru. Uhvatila se za ogradu, a ja otpozadi. Uprem. „Jaooj… oh… Jovice!Jovice!Jooovice“. Utišava ona, a prevrnula okice. Okolo krave pasu. Upekla nebeska zvezda. Pere sise iznad lavora. One se tresu. Ona ih nasapunila. Pa polako vodom skida sapunicu. Lepo je to videti. Ja je saletim. Raskopcam pantalone. Uvalim joj kurac medu sise. Jebem je u sise. Ona se smeje. Skvasila je deo kose. Tarem kurac o njene mokre dojke. Sve sporije. Sladak bol. Zastaje mi dah. Praznim se medu njenim sisama. U sobi smo goli. Na dunji da joj mekše bude. Razvalila obe noge, a ja medu njima. Kako je ovo lepo. Jebeš i Gocu Tržan. Ovo je sad samo moje. Moja pobeda. Moja sloboda. Moja radost. Moja ljubav. Moje blago. Moj život.
Uskoro se ženim sa Stanom. Ostacu na selu i raditi. Deo ocevine je tu. Ako se ukaže nekad prilika da se u grad vratim?Otom potom. Lepo mi je ovde… uz moju Stanojku. Pricam sa strinom Jovankom:“Ma neka ti je sa srecom. Budi oprezan. Šta žena sve može da ti uradi?Hm. Svaki lonac nade sebi poklopac“. Mislim se:“Ma strina jezik pregrizla“. Kad si zdrav bice uvek posla i kad ti se kurac diže bice žena, samo da smo živi i zdravi. Stevan ce biti moj kum. Poreklom je Crnogorac. Zove Stanu – Caaka. Nazdravljamo. Pijemo hladnu rakiju. Dudara. Vojvodanska rakija od ploda drveta zvanog dud. Baš kao i Caka. Dudara.
