U bolnici za plucne bolesti u istom danu je primljeno dvoje mladih. Ona se zvala prelepim albanskim imenom Pranvere, a on jednostavno srpski – Milan. Oboje su za lekare i svoju rodbinu otpisani… Pranvera je bolovala od tuberkuloze a Milan od raka na plucima.
Kako su im se pogledi sreli – tako su se i zavoleli… Nisu progovarali ni rec, jer se nisu razumeli. Nisu se sluzili ni mimikom ni gestikulacijom. Jednostavno su razgovarali ocima… Uplovili su u bezdane svojih pogleda i razmenjivali misli. Drzeci se za ruke su odlazili u borik i sedeli samo i gledali se…
Ako su vilokosu Pranveru odavno zaboravili – majka Stanija svog sina Milana nije… Nedeljom je dolazila i donosila ponude, kesu cvaraka i povece parce slanine. Cim bi mu majka otisla, mladic i devojka su sa ponudama otrcali u svoj skriveni kutak. Mladic je devojci davao ono sto je imao a devojkka mu je uzvracala svojim usnama. Britvom je odsecao snitu po snitu slanine. Usnama i zubima su zagrizli oba kraja i zvacuci se priblizavali u poljubac.
Nije ih sputavala ni bolest ni vera ni nacija… Socnu slanu masnocu su zvakali i poljupcima hranili jedno, drugo – kao golubovi… Pranvera nije brinula sto je na taj nacin prenosila tuberkulozu Milanu koji je i onako bio na samrti.
Uskoro je majka Stanija morala dolaziti dva puta nedeljno. Na bledom devojcinom licu se polako pojavljivalo rumenilo, koza joj se zatezala i telo vajalo u obrise mlade lepe zene. Milanu je kosa pocela ponovo da raste i dobijao je u tezini i snazi… Vise im usne nisu bile dovoljne da nahrane njihovu ljubav, vec bi zasli dublje u parkic i predavali se igri ruku i tela… U predasima su jedno drugo ucili jezikom svojih naroda. Oboje su ovladali zavidnim fondom reci. Za vreme posete majke Stanije, Pranvera bi pricala a „Nona“ bi joj milovala duge kose.
I sami su bili iznenadjeni kako se ljubav prema slanini i cvarcima vise ocrtavala na stomacicu devojke. Naivni kao sto jesu, pripisivali su to masnoci koju su unosili. Ali u Milana ni traga od stomaka a istim su se zalogajima hranili. Vec su se drugi bolesnici podgurkivali i za njima gestikulacijom pokazivali da je Pranvera u blagoslovenom stanju. Nego majka je bolesna od tuberkuloze i dete ce biti zarazeno. O Milanu nisu brinuli i onako su mu dani odbrojani.
Kada je vec bilo kasno da se preduzme bilo kakva intervencija – vest je preko sestara dosla do lekara.
Pregledali su ih, proveravali laboratorijske nalaze i rendgen snimke – ni traga od bolesti koje su imali…
Pranvera je rodila zdravog i jedrog deckica.
Ljubav prema slanini i cvarcima je pobedila bolest, koja se porazena povukla…
A, verske i nacionalne predrasude su zilavije i otpornije od najgorih bolesti…
Ipak, ljubav… Ljubav rusi sve prepreke…
Autor: kurajberrrr
