Uhvatio se za kurac dok je telefonirao i tad je čuo tišinu. Pozivala ga je danimatelefonom i ćutala. Sve do tog trena. Zvao se Nebojša, a ona se zvala onako kako se tad predstavila: “ Uh, mm, hh, mm“: tako je u odnosu na postojeća slova zvučao glas. Inače, bio je sasvim drkčiji. Ali, nemogućno ga je napisati. Nema slova za te glasove. To je, recimo kao kad neko odobrava nešto i pri tom ne govori na usta nego na nos. Ili kad, recimo, čujete šta vam uzvraća krmača dok joj dajete da jede. Jeste: groktanje, ali nežno, ljudsko i nesumnjivo žensko.
U toj tišini, uz taj svoj grozno neupotrebljiv kurac koga je gledao u ogledalu i uz te njene znake iz tišine, Nebojša je osetio kako joj se pička vlaži i širi, mada se dogodio zvuk puštanja vode u neki klozet s one strane telefonske žice. Oooooooooooo, pa ti živiš negde! Ti zaista postojiš draga moja: „mma, hh, a“; evo: utvrdio sam šta značiš: značiš pristajanje, značiš: AHA!
– Ej, znam da moraš da ćutiš, jer takva ti je uloga, ali samo bih hteo da mi kažeš kolika ti je pizdurina i da li mi vidiš kurčinu, molim te k’o sestru, molim te k’o majku, nek ti bude! Kolika je?
– Aha!, kaže! – aha, s tačkom. Nema nastavka (svršio bih na njega), nema: Ahaaaaaaaaa! Već me i ta misao na AAAAAAAAAAAA! napali i krenem da ga drkam, drkam i gledam se u ogledalu (drkam već sam na sebe) i objašnjavam joj kako izgledam, kako ona izgleda, pokušavajući da joj izvučem iz usta u telefon bar jedno slovo (koje postoji u azbuci) to: AHA je samo prevod, kad će ona meni jednu veliku, totalnu, apsolutnu ćutnju. Ućutim i ja. Drkuckam. Ali, spada mi. Možda je otišla, otišla u klozet jer se malopre oslobodio – klozet koji je slobodan – neko je došao na njeno telefonsko mesto, to je muškarac, a može biti da ni jedno, ni drugo, ni treće (tj. moje rezonovanje) nije tačno: ne samo da je verovatno da ta koja dahće u mojoj slušalici (premeštam je iz leve u desnu ruku u zavisnosti od zamora prilikom masturbacije); ne samo da ta i nema pičku, već će i moj kurac, kad je ugleda, biti razočaran! Skrušiće se! Pašće u nesvest! Posle nikakve obloge, milovanja, lapanja i ostali švedi neće vredeti u pogledu vraćanja u prvobitno stanje! Otkrivao sam ga.
Pitam je:
– Molim te, volim te (objašnjavam joj pritom, kako mi izgleda žila koju masiram) molim te, samo mi reci: diraš li se; imaš li se?
– Aha, aha, (ovo je u prevodu na slova), – aha, aha!
– A hoćeš li ovog mog: tako je masivan, tako je blesav u ogledalu. I tako mu se povraća: med i suze mu idu na moje oči dok se zamišljam sa tobom! Kolika ti je, bre, pička?
– Aha, aha!
U jebo te, a imaš li ti ulaz u nju? Znaš šta, da se nađemo! Da se nađemo na ćošku. U kafani. Onoj preko puta Radio Beograda. Ja neću ništa! Volim svoju Emu. Ništa! Samo dođi. Da te vidim u ogledalu gde mi je kurac?
Ćuti. Sve ove reči ne postoje. Stvarno, stvarno b bilo veličanstveno da ugledam kako izgledaju ta slova koja prvi put čujem u životu. Mm, hh, ha, aha, aha, sa sasvim drugačijim zvučenjem.
– Aha, aha!
To je izgovorila toliko potvrdno, mila moja Ema (očigledno sve ti se ličnije obraćam), da mi iz glave izlete zrak. Odlete u onog mene u ogledalu. Tamo se srete, sa čudnim tipom koji gaji visoko čelo i bore na njemu. A kad prestane da kuca ovo što čitaš, uvideće pesnicu na slepoočnici i susret sa svojim pogledom. U tom susretu je što ti pišem. Izgleda da se ti i ja, mila moja, sve više sajamo kod drkam na ovo drugo čudo.
Utom se dogodi ono što je bilo logično: iz slušalice izbi munja koja me opali usred mozga. Bila je to munja iz njene rastvorene pičke. Dotakli smo se.
Posle smo se dogovorili da s enađemo za sat ili dva ili tri. Seo sam u kafanu pored Radio Beograda i čekao. Donosili su mi vlahovce, osećao sam se kao ono: AHA, prožima, prožima sa mnom i kako postaje dečije. Posle sam osećao kako je to dečije: AHA, sve više dečije, a onda da više nije dečije. Ušlo je u prethodni oblik. Taj oblik je bio kao oblik blizanaca. Muškog i ženskog. Bili smo spojeni. Tucali smo se pre nego što su nas rastavili. A sad bi da se tucamo pre nego što se spojimo za stalno.
Sedeo sam u kafani, mutno veče, kelner me pita, neki hoće za sto, ženske prolaze, ženske bi da sednu za sto, kelner pita zašto ih odbijam: i one su gosti a i mačke, ribe, kučke, gledam, tražim aha, aha – nema je. Digao ruke, nema AHA, dupli vlahovac sa ledom, ja volim EMU, AHA, je odraz mog blesavog kurca u ogledalu i pesnice na slepoočnici; AHA je odraz moje pičke, a i sto je sad slobodan za sve – klozet koji je slobodan i sto koji je slobodan – a ja volim Emu kroz prozor koroz koji odlazi sumoran svet, vidim se u njemu jer sam u njemu.
Puštam dve devojčice da sednu. Laprdaju. Posmatram se u ogledalu prozora. U ogledalu sam tu, u prozoru prolazim. S one strane je to izlog u kome sam. Kad dođem kući, izdrkaću. Zamisliću AHA. Onakva je kakvu je hoću. Zato nije došla.
Idem, šapućem kelneru da bih da platim, i tad s edogodi AHA. Kad sam krenuo da odem iz izloga koji je prozor koji je ogledalo, uhvati me ženskica uz mene za penis bonus pax in domus. Zahvti me naglo za nikakvu kitu. I steže je. Da uspostavi odnos sa njim. Obuhvati i nju i muda. Drži ih čvrsto i ne mrda. Strah. Čeka. Mir. Kita joj odgovori. Trznu se. Prope se. Nije se uplašila. Mi jesmo. Veoma. Očekivala je. Ja nisam. Rastvori joj šaku. Pogledah u vlasnicu. Laprdala je sa drugaricom preko puta. Nije mi pridavala važnost. Raskopčah šlic. Ona se uvuče do mesa. Gnjavi ga, a on se opire i koprca. Uzela ga je kad je on pobedio. NJihov sklad. Dođe do mene, o Ema, da ni ja nemam relaciju prema tom pričljivom stvoru koje tamo daleko peva pesmice čiji ritam ne osećam. Trojstvo: AHA se uobličila u daleko biće koje je sastavni deo jednog dela mene.
Proveravam se: govorim im kao: ne šljive me ni za suvu šljivu. Ne postojim. Sve što sam ja, osim kurca mi, koji je s njom u zagrljaju, višak je. Pružim joj još jedan deo sebe koji je ruka. Prodirem joj pod suknju. Dolazim do pičke. Jao! Ona nema gaće! Zbun. Kovrdžav. Vlažna pičkica. Dodirujem, Analiziram sopstveni dodir. Ne podrhtavam. Zavlačim se unutra, o Bože, moj prst je jebe, a ja nemam jebanje! Lice mi se ogleda u prozoru, a njeno je u zabalavljenim pričama s ženskicom od preko puta. Usne su joj kao donje. Ravnopravni smo. Krv i podmaz. Naši delovi se tucaju bez nas, ako se izuzme da se dešava to što se dešava: nepoznata maloletnica zgrabila me za kurac pod stolnjakom u sred kafane, trlja ga i orgazmira mi na prstu, pošto sam otkrio da je, naročito za njega pripremala pičkicu i ćarlijavu haljinu ispod koje je gola, preosetljiva i širom otvorenog ulaza u njanu ličnost.
Kad je osetila da ću da izbacim seme i oplodim kafanu našeg sustrea, kad je dokučila da je to kraj našeg susreta; da je svršavanje našeg susreta još jedno prosipanje energije u svet, kad je to osetila, pronađe mi sredinu između dva zapeta jaja i u njoj započe da iskopava moju pičku. Radila je vešto i sistematično. Promaljao se ulaz u mene. Stvori mi pičku. Iznad nje je rastao moj kurac. Dok sam je zamišljao bili smo blizanci koji su se tucali pre nego što su se rastali i koji će se tucati da se spoje za stalno, a sad smo se razdvojili u dva para blizanaca. Bio sam muško i žensko. Ona je bila žensko i muško. Vratili smo se u pređašnje stanje jer, uspeo sam da izvučem i njen ud iz njenih donjih usana. Stvorih joj kurac. Zavlačio sam joj ga u pičku sve dok nije dospeo do materice. Rodiće sasvim svoje dete. A, nadam se, toplo se nadam da će ga i meni napraviti jednom kad se budemo sreli tamo gde su nas razdvojili. Tamo, gde je izgledalo da ćemo od uvek do uvek biti zajedno. Gde nema te kafane, tog vlahovca, tih ljudi što tmaraju i sudaraju se zamišljajući da je to slučajno; gde nema tog boga koji će nas rastaviti u dva tela da bi se posle tražila.
Orgazmirao sam joj na prstu iz moje pičke i svršavao u šaku iz mog kurca. Onda mi ga uturi u mene: tucao sam se. Ona steže svojim vaginalnim kanalom svoj ud u sebi gde je istovremeno svršila i orgazmirala. AHA je izgubilo smisao, slova nije ni imalo. Nije ga više bilo. Tad dođe do nas, o , Ema, da smo nepotrebni jedno drugom, da nam nestaju obeležja i oblici i da svako od nas postaje po jedan uspaljeni Bog.
Autor: mraliester
