Pricu napisala Vesna Pocuca Sana:
Zlata je tek prevalila dvadesetu, a vec joj se posrecilo, da bude izabrana za studijsko putovanje po svetu, za obilazak najvecih svemirskih centara… Onaj, u francuskom delu Amazonije, svakako ce joj ostati u najlepsoj uspomeni…
Negde gore jos u Bajkonuru, pridruzio im se Klod, lepi Francuz na privremenom zivotnom lutanju po zemljama Amerike. Zlata je najednom postala boleciva i romanticna; u Kolodovim plavim ocima, aristokratskom nosu i savrsenom telu koje mami na uzdah, kao da je prepoznala jednog od filmskih zavodnika iz vremena koje se nikad vise nece vratiti iz ludih tridesetih dvadesetog veka… Vec na aerodromu u Bajkonuru se pokazao dzentlmenom; sem sto joj je pomogao oko preteskog kofera, nezno ju je pridrzao kad je posrnula jer joj se stikla zaglavila u zljebu vrata na izlazu ka pisti…
I tako, dok su leteli ka jugu, ona je sve manje gledala dole na Karibe i obale okeana, a sve vise u Klodove plave oci… U Gijani su im ponudili na razgledanje jednu od najvecih raketa koje je covek napravio… A unutar, u tzv. „fluorescentnoj kabini“ , neverovatan osecaj-kao da je vec negde daleko u kosmosu, slobodna od Zemlje i svih stega koje vaze na njoj! Kad je sa Klodom usla u tu magicnu odaju, kao prostor nekog pepeljastosivog i vlaznog svetlucavog peska, dobili su ludu zelju da se predaju iznenadnoj culnoj pomami, kojoj nisu znali poreklo!?
Dok su njih dvoje izmenjivali duboke i strasne poljupce, trazeci usput tek toliko plavicastog vazduha da se ne bi ugusili, ostali turisti su napustili raketu-dzina… Nisu ni primetili da njih dvoje nema…
-Mili, ovo je bajka,-saputala je Zlata, jer joj se bajka o zlatnom gradu i lepom princu, evo ostvaruje!
Nije mogla da ceka te ga je divlje i uzurbano razodevala… Njegovo izuzetno telo se bojilo u purpurno-siv prelive kao da je pred njom bio sav misicavi Apolon sazdan od zlata i srebra…
Ljubio ju je svud po golom telu, a ni ona njemu nije ostala duzna… Vlazila je medju zapaljenim bedrima i svakog casa iscekivala da je rasiri i uzme je svojim nabreklim i uvis podignutim penisom… Ali, Francuz ne bi to bio, da ne zna sta jos vise raspaliti mastu i strast, necim novim i neocekivanim!? Lagano joj na ruke navuce pancir rukavice, na oci stavi kosmonautske naocari neobicnog oblika, a dole joj golo telo obmota sa lancima i kaisevima sto su viseli na mehanizmima kabine… I to uistinu oboma doli novu strast, te se jos vise udaljise od realnosti u svet jebozovnog sna i dodirivanja preko, cuda li, ne hladnog vec sasvim toplog metala!
Klod joj opet zaroni glavom dole ispod pupka… Oseti svim bicem da mu je jezik upao u najsladju bespovratnu zamku same svemirske djavolice… Njeni sokici su slani i kao da imaju jebeznog pepela u sebi; kako ih on rastvara na svom jeziku, iz njegovog uda curkaju slicni takvi u Zlatinu saku, koja mu sve brze povlaci gore-dole kozicu sa ogromnog glavica…
Uskoro se ti njegovi istoci slise i na njene usne… Devojka ga celog primi sebi u grlo, osecajuci da dudla sam rasprskavajuci dinamit i da mora paziti dokle sme ici sa tom opasnom igrm! Zeli ga primiti bas celog u sebe… Pred ocima su joj Klodova zategnuta bdra, sve divljija i punija zelje… Kao da joj cita misli, lepi Francuz se
lagano povlaci, presamicuje svoju uspaljenicu preko nekog ovalnog naslona,… i konacno, ceo je u njenoj mackici… Delja je, kao da je drvoseca iz Provanse, a ne prefinjena plava krv i potomak negdasnje grofofske velicine…
Kao da zaista lete kroz neki bajkoviti prostor, oboje ih sustizu ograzmicke putanje… Krajnjim naporom Klod vadi svoj palamar i po pulsirajucem Zlatinom trbuhu prosipa spermu cudnog kosmickog sjaja! Neverovatan je osecaj te svemirske strasti… Kasnije, dok je u dugim samotnim nocima mislila na Kloda, dirajuci se dole po bubici, po ko zna koji put je ponavljala to njihovo zajednicko „putovanje“…
