Stefani i ja smo zbunjeno ogledale oko sebe po penthaus apartmanu hotela. Obe smo po prvi put bile u hotelu sa 5 zvezdica, a ovo čudo od luksuza nismo nikad videle. Ovakve znojne i zgužvane od jebačine još smo se jadnije osećale u toj raskoši. Noge su nam klecale delom od neverice, delom što smo obe bile pijane već pre podne, a najviše jer smo pre manje od sat vremena obe bile po prvi put jebene i to propisno, da ti se koža naježi kad se samo setiš, kako nas je Dule obe rasturio.
-Ja ću sad da poručim ručak u sobi za nas troje, a vas dve ćete za to vreme da se lepo okupate i namirišete. Imate sve u kupatilu. Sutra ujutro ću da vam kupim pravu garderobu za ribe, nećete samnom da nosite više ove krpice za sitnu dečicu, reče Dule. Mi smo ga samo gledale sa nevericom bez reči. Nismo mislile ni na što, ni da smo obe pobegle iz škole, pred sam kraj godine, ni na naše roditelje, šta će da bude kad se vratimo kući, ama baš ništa, kao kad nestane programa i signala a tv na prazno zuji. Tako su zujale naše glave. Sve je nešto krčalo u nama. Dule nas je odveo u kupatilo kakvo pre nismo ni na tv videle. On je pustio vodu, a nas dve smo se skinule do gola, mada ni reči nije rekao. Prosto smo osećale da mora tako da bude i smerno smo ga sledile. Ja sam prva ušla na jedan kraj kade, prepuštajući drugi kraj njoj i posmatrala sam Stefani. Krasno razvijena plavuša, prelepog lica i kose, a još lepšeg tela. Imala je divne grudi, koje su izluđivale svkoga, ko ih je gledao, moje obe sise bile su manje od njene jedne. Struk i bokovi su joj bili savršeno izvajani, a kod mene se tek naslućivali. Dupe joj je biloprava razorna bomba, a moje tek počelo da se ocrtava na horizontu. Imala je tek 13 godina i par meseci, a delovala kao da je barem 15-16, ako ne i 17. Ja sam dva meseca mlađa od nje. Da sam muško, zaljubila bih se u nju. Ništa lepše od Stefani poželeti se ne može. Telom i licem je boginja seksa. Kad ju gledaš dok hoda, samo se diviš i to je sve, curi ti slina iz otvorenih usta na nju. Ko da mene primeti pored nje? Tad mi je nešto zazvonilo u glavi. Kako to da je Dule mene razdevičio, tj. jebao u ribu, a nju u šupak. Ostavio ju je devicom. Zašto nju tako lepu i razvijenu, a ne mene, koja se jedva razlikujem od dečaka? Stefani ima mnogo šire bokove, njoj bi lakše i bolje smestio kurčinu, nego meni uskoj. Nisam htela ništa da joj rečem, samo sam ju promatrala sa divljenjem. Ona je uhvatila moj pogled, nasmešila se i uhvatila me za ruku. Rukovale smo se nemo i gledale jedna drugu. Voda je polako rasla i naša tela su nestajala pod penom. Tad je Stefani zatvorila vodu, ne puštajući moju ruku iz svoje. Dalje smo se nemo gledale bez pokreta. Toplina vode nas je vraćala u život i počele su prve misli da se mešaju sa osećanjima. Tad sam shvatila da se svo vreme bojim. Verovatno i Stefani i zato me drži za ruku. Povukla sam ju sebi i zagrlila, što je ona jedva dočekala i uzvratila zagrljaj. Osetila sam da se trese i drhti i čula kako jepočela da plače. Nisam višemogla da se suzdržim i ja sam počela plakati kao godina. Ridale smo žestopko i grlile se nežno. Stiskale smo se sve jaće i jače jedna uz drugu. Godio mi je njen topao dah na mom vratu. Nikad ne bih pomislila da se Stefi boji, jer ona uvek može sve, zna sve, hoće sve, uvek situaciju drži pod svojom kontrolom. Nisam ju nikad videla bespomoćnu. Uvek odličan učenik, najbolja na fizičkom,super peva, najlepša u odelenju i celoj školi. Moj idol, moja Stefani je plakala bespomoćno u zagrljaju bespomoćne mene. Mene koja se mučila za bednu trojku ili kojim slučajem četvorku, mene koja nije umela ni kozlić da preskoči, mene koja nema ni sisa ni dupeta po meri muškarca, mene koja nema ni sestre ni brata, a od skoro ni oca, ako ćemo pravo. Prvi put u mom životu neko je mene trebao. Počela sam da ju mazim rukom po leđima, a ona je smesta počela da miluje mene. Plakale smo i milovale se uzjamano. Stisle smo se jedna uz drugu, ja sam osećala njene lepe grudi na mojim breskvicama. Trljale smo jedna drugoj obraz i plakale. Ne znam koliko je vremena prošlo tako, verovatno večnost. Dule je ušao u kupatilo, ljubeći nas, razdvojio jednu od druge, zatim je brzim i veštim potezima okupao jednu pa drugu. Izvadio nas van, obrisao i rekao: „nemoj da se mirišite parfemima sad, nanjušiće vas vaši kući. Samo sapun i to je to“. Uhvatio nas gole pod ruke i uveo dnevni boravak apartmana. Ručak je bio već serviran i stajala su dva papira pored. Sele smo potpune nage da ručamo. Bio nam je to prvi u životu ručak bez odeće, a usledeće ih bezbroj i ručaka i večera i doručaka bez ičega na sebi. Dok smo jele Karađorđevu, Dule nam je pokazao papire i rekao: „Nazvao sam jednog mog ortaka lekara i on vam je napisao lekarsko za dva dana. Sutra ujutro dolazim po vas dve, ima mnogo toga da obavimo. Posle ručka vas vozim kući gde sam vas ostavio, tu ću sutra ujutro da vas pokupim. Za vaše kući, vi idete u školu i zatoće te da nosite torbe, kao da je sve normalno.“ Nismo mu ništa odgovorile, samo smo ga gledale žvačući šniclu. Dule je prvi završio s ručkom i doneo nam našu robu i školske torbe. Pregledao je našu robu, da nema slučajno tragova krvi ili sperme i zadovoljno spustio na fotelju. Stefani je završila ručak i ustala. Dule ju je zagrlio, ljubio posvuda i milovao i govorio joj na uvo: Lepotice ti si moja Milena. Baš je bila slatka i mila, moja drugarica Stefani. Bila je toliki drugar, da se nisam nikad osetila loše pored nje. Sad sam tek shvatila koliko ju cenim i volim. Sad sam joj oprostila sva zadirkivanja i sve sam joj oprostila. Zavolela sam Stefani. Nisam bila ljubomorna što ju Dule mazi i miluje i ljubi, zaslužila je to, pravo je zaslužila, neka. Samo sam ih gledala jedući otvorenih usta i mljackajući. Milovao joj je celo telo, prekrasne sise, savršenu bulju, kakvu ja mogu samo da sanjam. Onda ju je položio na kauč i počeo da liže i ljubi po ribi. Ona je uzdisala i sve brže disala. Valjda se ponadala, da će sad da ju razdeviči, ali nije. Kad je ona počela da stenje i da se trese od zadovoljstva, ustao je hladno i okrenuo se prema meni. Uzeo me i ponovio skoro sve isto, što je uradio sa Stefani, ali meni je tek na kratko olizao ribu i prešao je već na šupak. Lizao ga je dugo, ljubio, opet lizao i sisao, gurao mi jezik pa prst, pa opet jezik u šupak i taman kad sam pomislila sad će da mi kurac uvali, ustao je i odrešito rekao da se obučem. Htela sam da ga ošamarim dva puta, jednom za Stefani, jednom za mene. Trebala sam, ali nisam. Obukla sam se nemo gledajući već obučenu Stefani . Ćutke smo se spustili liftom u garažu hotela i krenuli kolim a prema našem kvartu. Dule je po pravilu govorio samo kratko, a štedeo je svaku reč, ako bi progovorio. Nikad se nije raspitivao ili dogovarao. Rekao bi, naredio i to bi bilo to. O sebi nikad ništa nije rekao. Nas ništa nije pitao, ako nije bilo potrebno za sledeću akciju. Vratio nas je na isto mesto, gde je mene ostavio juče, pored autobuske ispred supermarketa. Samo nas je pogladio po kosi bez reči, na rastanku. Nas dve smo nastavile prema našoj zgradi. Nismo ništa pričale. U polumraku smo sačekale lift i ušle.
Stefani me zagrlila i opet zaplakala. -Ajde meni, rekoh joj u poluplaču. Uvukle smo se kao lopovi u moj stan, mada smo znale da nema nikoga. Ušle smo kao dve strankinje u rođeni stan. Nešto se promenulo u nama dvema, kao sa nismo isti likovi. Ušunjale smo se u moju sobu i bez reči legle na krevet. Opet smo se zagrlile plačući i tako zaspale, obučene. Spavale smo , a nismo ni sanjale šta nosi dan, šta nosi noć, a kamoli sutrašnji petak.
Autor: Dioniz
