Bio je juni, neverovatno topao, jedva smo podnosili nastavu i brojali smo dane unatrag do kraja školske godine. Mene je zapalo da dobijem u te prokleto vruće dane i menstruaciju. Nije da je bila neka obilna, ali dovoljna da me nervira, grize, izbaci iz takta. Da stvar bude gora, uvek dobijem bubuljice po licu, za vreme menstruacije. Htela sam da pšobegnem iz škole, da me Dalibor ne vidi takvu živčanu, bubuljičavu, smrdljivu… Već za trećeg časa celo odelenje je smrdilo po znoju. Ako otvorimo prozore spolja je ulazio još topliji vazduh. To nije bio vrhunac nevolja za mene. Baš u vreme menstruacije nešto su kopali pored škole i škola je ostajala i bez vode. Proklela sam 7.mi razred i školu i vrućine i GSB. Kako okreneš sve gore od gorega. Htela sam osvojiti Dalibora, pre kraja školske godine ali sve se urotilo protiv mene. Oni iz osmih razreda su postali nepodnošljivi svojim ludovanjem pred kraj škole. Maltretirali su sve niže razreda, a naročito nas devojčice. Ulazili su nam u WC, penjali se preko ramena ortaku da bulje u WC i ostale sitnice koje život znače kretenima nabreklih jaja i neupotrebljivog mozga. Najveći kreten među njima je bio baš Dalibor. Najviši po rastu, najširi ramenima, najbolji košarkaš škole, pokondireni sin svojih vazda zauzetih roditelja. Imao je svoju sobu, svoje kupatilo i wc, u sobi svoj tv u boji, stereo liniju skuplju od keca, 2 sportska bicikla , trkaći i mtb, kajak i kućnu pomoćnicu od porodice, a izdržavala su ga 2 stranca zvani ćale i keva, koji su se od njega vešto skrivali po službenim putovanjima, sastancima, konferencijama. Htela sam pošto poto da uspostavim vezu, još pre kraja školske godine da mi ne ode iz vidokruga. Počela sam se šminkati, ali nije vredelo, sve je curilo smene od znoja, a vode u školskom WC više nema nego ima. Sva u očaju videh na oglasnoj tabli škole da se danas igraju utakmice u fudbalu i košarci. Naša škola protiv Dositeja Obradovića. Uh jebote, pa videću Dalibora posle škole. Ovo ne sme da se propusti. Mogu bez kute na meni videti Dalibora, odnosno on mene. Već sam počela da smišljam kombinaciju, da ga sačekam na ziceru. Više se ne sećam, kako je završio taj školski dan, kako sam došla kući, ni šta sam jela.
Pustila sam vodu u kadu i razmišljala što i kako da obučem, koja šminka, koji nakit, koji parfem da maznem mami… Bacila sam sve sa sebe i ušla u kadu sva u prebiranju slika kako ću u čemu da izgledam. Uhvatila me panika, pa ja nemam baš neke garderobe za devojke, sve mi kupuje mama, ja samo isprobavam da li mi veličina odgovara. Nosim najdublje gaće u odelenju, sve drugarice imaju puno pliće. Ne smem da izlazim bez grudnjaka, čak ni po ovim pasjim vrućinama. Ne smem ni kratke pantalonice, ni crne hulahopke, već samo one boje kože. Ne smem da čupam obrve. Ne smem ni lak za nokte da koristim. Drhtala sam od nedostatka samopouzdanja, razočaranja, jada. Onda me obuzeo neki bes. Šta vredi da imam 13 godina, kad me mama drži i oblači kao za kaluđericu. Jebem ti život. Sad bi se napila od muke. Ni piti ne smem. Za cigarete bi me prebili. Moj otac pukovnik je retko kad bio kući, a kad je dolazio, bilo je to samo da zagorča život kevi i meni. Moja majka je spontano izgubila dvije trudnoće snjim i onda se operisala. Nije mogla više, a ćale je silom hteo sina, fudbalera, vojnika, padobranca. Zvao nas je ženske, pišulje, rupom u rupi i tako redom. Sve ređe i ređe smo ga viđali kući. Onda sam odlučila nešto da uradim, nešto za mene potpuno ludo i ne bih se usudila da je ćale tad bio kući. Imala sam farmerke, koje su mi bile tesne i kratke. Odseći ću nogavice i napraviti vruće pantalonice. Gore oblačim samo majicu, odnosno grudnjak ću da skinem u parku pored škole, pre nego se pojavim na školskom igralištu. Naravno Nike patike bez čarapa i to je to. Rečeno – učinjeno.
Dok sam čekala smrdljivi GSP autobus, na stanici se zaustaviše crna otmena kola i gospodin zrelih godina izađe iz njih i upita za put do moje škole. Pa to je moja škola, baš idem na utakmicu, izleti mi nepromišljeno. I ja, uzvrati on. Hajde budi dobra pa mi pokaži put, povesti ću te. Vrlo rado, odgovorih. Kako sam samo bila sretna da ne moram biti sardina na određeno vreme u autobusu. Kola su mu bila bruka dobra, neviđena. Pojma nisam imala koja su. Otvorio mi je desna vrata i pomogao da stavim pojas. Kad je ušao sleva, gurno je ključ i pustio muziku, odnosno uključio CD. Depeche Mode je bio. Sledila sam se, od kud njemu original Depeš Moud pod ovim jebenim sanckijama. Od kud mu ovakva kola, od kud mu za gorivo i pare za gorivo. Pa koliko guta ta mašina? Samo sam bledo gledala u neverici. Još nije upalio motor, već je podešavao klimu i pitao me snažnim ali ljubaznim glasom, kako meni odgovara. Pojma nisam imala šta da mu kažem, jer sam po prvi put sedela u kolima s CDom i klimom, kožnim sedištima, volanom od orahova drveta i trista čuda. Nikako da skontam gde mu je menjač. Na ponovljeno pitanje da li mi klima odgovara, rekoh mu superiška. On se osmehnuo i okrenuo ka volanu, startovao motor i besčujno krenuo napred. Bacala sam pogleda na njega , na volan i spazih neku glavu i sred volana. On je to shvatio i reče mi samo: Jaguar. Uuu jebote Jaguar, pa ko to još ima jaguar u ovim sankcijama. Sledila sam se. Gde sad, upita me. Pravo do trećeg semafora, pa levo, rekoh mu. Nije ništa odgovorio, nastavio je da vozi levom rukom i stisnuo neko dugme, našto odskoči nešto za što do sad nisam imala pojma da je poklopac ugrađenog frižidera i on izvadi ledeni Bacardi Breezer. Jeste da sam ga videla u filmovima, ali nikad uživo, a kamoli pila. Izvoli, otvarač ti je u vratima, reče mi. U neverici sam uzela flašu i bespomoćno pogledala u vrata. Stvarno bio je otvarač. Ne znam kako sam otvorila, ali uspelo mi je. Jedva sam dočekala da probam i bilo mi je bruka lepo. Čudo nedoživljeno. Neverovatan osećaj. Neka ugoda je prostrujala mojim ustima, zatim celim telom. Počela sam se opuštati i smirenije gledati oko sebe pa njega. Tek sad sam primetela da ima minđušu u desnom uvu, kako nose gusari, ali nešto manju. Na desnoj ruci neka čuka od žutoga, kao i prsten s nekim belim kamenom, biće da je dijamant. Njegovo lice je bilo opušteno, glas smiren, pokreti precizni i odlučni. Aaaa jebote, pa ko je ovaj? Neki krimos, plaćeni ubica? Sve sam htela da znam, a nisam se ništa usudila da pitam. Jebem ti radoznalost, kad ništa ne smeš da pitaš. A i da sam pitala, mogao je da mi reče bilo šta, kako da proverim? Mašta je počela da radi, ali ništa što sam smislila mi nije bilo pouzdano, ko bi on mogao da bude ili čime se bavi. Zaboravila sam školu, utakmicu, Dalibora, vrućina je nestala, prestala sam znojiti se zbog klime u kolima. U nervozi sam počela da pevušim uz Depeš Moud. On je okrenuo glavu i nasmešio mi se, zatim pohvalio da imam lep glas i dobar sluh. Njegov kompliment mi je legao kao kec na desetku posle serije s lošeg na gore. Moja napetost je nestajala, zabacila sam lakat na vrata kola, prebacila nogu preko noge i rekoh mu ovo je treći semafor, sad levo pa pravo sve do novbog bloka, iza je raskrsnica odakle je pravo do moje škole i dalje za Košutnjak. Shvatio sam, reče on i upita me, koliko mi je godina. Pre dve nedelje sam napunila 13, uzvratila sam s ponosom. Lepo, lepo reče on bez daljnjeg komentara. Opet sam pila Breezer i zaista mi je legao neviđeno. -Vidim da ti se sviđa, samo pij, imam još u frižideru. -Hvala, ali neugodno mi je. –Ne mari lepotice, samo izvoli. Nema ništa bolje po ovoj vrućini. Nisam nikad do tad pila alkohol a i nisam imala pojma koliko mogu da popijem. Bilo mi je lepo i uzela sam i drugu flašu. Nju sam još brže popila od prve, jer je nestalo treme. On me samo gledao sa diskretnim osmehom. Došli smo do novog bloka i krenuli desno prema mojoj školi. Više nije bilo skretanja, a put je dalje vodio prema Košutnjaku. On mi se obrati: Paklena je vrućina, ponesi još flašu dve na utkamicu. Ne znam što mi je bilo, ali sam više nego rado prihvatila neviđenom brzinom. Hvala, hvala, baš ste ljubazni gospodine. U redu je, ja tebi treba da zahvalim što mi pokazuješ put. Zamili koliko bi me stajalo, da sam morao da platim taxi, da vozi ispred mene. Ubedio me je i nisam ništa sumnjala. Čak sam se osećala važnom. Onda je počelo da me grize među nogama. Osećala sam da je menstruacija postala jača nego ikada od sad, a ja nosim najmanje moguće, malo deblje od flastera. Auuuuuuu kurac… pa nemam rezervne uloške. Uvek meni mora da se nešto takvo desi. Nisam ponela tašnu. Mislila sam kako da smuvam Dalibora. Ko još da misli na tašnu, uloške i ostalo. Stigli smo i do školskog igrališta koje je okruživao park i nastavljala se šuma prema Košutnjaku. On je kružio neko vreme, dok nije našao mesto gde se vide kola i sa igrališta. Izašao je van, otvorio vrata, skinuo pojas sa mene i pružio ruku da izađem iz kola. Tad sam mu gledala pravo u lice i bili je lepo. Pravo lepo. Dopao mi se, onako lep, elegantno obučen, smiren, ljubazan, susretljiv…. sve ono što nikad nisam doživela od oca, a još manje od ovih muških kretene iz škole. Sve mentol do mentola. Uh jebote, da mi je to ćale, pomislila sam. On me je i dalje držao za ruku i pitao kad počinje utakmica. Pojma nemam , zaboravila sam videćemo kad počne. Ima ih više. Na koju idete gospodine? Idem na košarkašku, sin mi igra, gostuje ovde. Pa i ja idem na košarkašku. Možemo zajedno, predloži on. Nisam znala šta da mu odgovorim, krenula sam zbog Dalibora. Koji će mi on. Umesto odgovora okretala sam se oko sebe i spazila Dalibora na jednoj klupi, kako sedi s onom tulavom kozom Milenom ili sisarom kako ju je cela škola zvala. Nisam ju nikad volela ni njeno razbacivanje sisama oko škole ali ovog monenta sam počela da ju mrzim, baš onako pravo iskreno mrzim. Jebota pa ona je već svakome pokazivala svoje sise oko škole, zar nije mogla Dalibora da preskoči. Po nju su dolazili i stariji momci na motorima, sa kolima. Šta joj ovo treba? Čemu i ta recka na njenom trofejnom cepteru? Da nije samo meni iz inata? Onda me je zapeklo među nogama od menstruacije. Pucala sam od muke i proklinjala sebe što sam koristila najmanje moguće uloške. Do sad nije bilo potrebe za većim.. Nisam znala više kud da se okrenem, št da radim. Sve mi je zujalo u glavi od nedoumica, ali jedno znam, da sam imala utoku pobila bi ih oboje. Dalibor zna da je svima pokazivala sise i sve ostalo. Ona je imala momaka na pretek. Čemu ova pokazna vežba sisare Milene? Vaše piće, reče mi gospodin, kojemu još nisam ni ime znala, a ni on moje. Dva Breezera su mi razvezala jezik. Hvala vam gospodine, kojemu ne znam ni ime. Lepo od vas. On me pogledao u oči, polako je lice pretvarao u osmeh i laganim glasom je rekao: Reći ću ti, ali pod dva uslova. -Koja dva? –Prvi je da i ti meni kažeš svoje a drugi je da mi odgovoriš zašto ti smetaju ono dvoje zagrljenih na klupi? Čemu toliko besa u tebi? Poludila sam, pa on me je pročitao kao bukvar. Ništa nisam uspela da sakrijem. –Jelena mi je ime. Ono dvoje su mi momak i njegova vaspitačica drpanja. On se samo ljubazno i vedro nasmijao i odgovorio: Znam da lažeš Jelena, ali ja ću uvek da te zovem Jelena. Neka tako ostane. Ti ili mi veruj da se zovem Dule ili odi u kola pa mi preturaj po dokumentima. Ostala sam zapanjena njegovim odgovorom i nisam se usudila ništa da rećem niti da reagujem. To znači lepotice, da vi više nemate razloga za utakmicu ili…. Nemam, odbrusim mu silovito. Žao mi je Jelana, ali ja sam došao gledati sina i ostaću. Ako mogu da učinim bilo što za tebe, reci mi bez ustručavanja. Pobij ovo dvoje da i meni jednom bude lepo u životu. On je na toprasnuo u smeh, nije mogao da se uzdrži. Ja sam se zacrvenila i postidila a i uplašila svoje izjave. On je video što se samnom dešava, prišao mi i zagrlio me oko ruku i privinio uz sebe. Držao me tako neko vreme, pojma nemam koliko, onda mi smirenim glasom rekao. Hajde da sednemo u kola i opustimo se, ne mora da se pržimo na suncu. Uhhh samo sam rekla. On je to shvatio kao da, otvorio vrata kola i posadio me na sedište. Zatim je i sam došao s druge strane,uključio klimu i uzeo mi kesu s 2 Breezera i vratio ih natrag u frižider, izvadio novi ledeni, otvorio ga i ponudio me. Pila sam neverovatnom brzinom. Bes me je toliko uzdrmao, da sam u prvom potezu popila pola flaše. Dule mi je na to rekao: Daj barem duboko udahni, da se stiša bes. Neće moći Dule, nisam besna samo zbog Dalibora, već imam i ženskih problema. Nisam ponela rezervne uloške, a sad mi trebaju pod svaku cenu. Na to je Dule okrenuo ključ., startovao kola i rekao idemo do prve prodavnice gde možemo da kupimo. Ali ja nemam ni prebite pare, kako da kupim, a ne umem da kradem. Ne mari, samo se opusti i pij. Ije tvoja briga. Nakon par minuta smo videli prodavnicu i uspeli smo da kupimo uloške. Ja sam lagano teturala. Mislila sam da je to od vrućine. Dule me uhvatio za ruku i uveo u kola. Jelena idemo do nekog kafiće gde ćeš moći u WC da promeniš. Ja nikad nisam bila u kafiću, sramim se da idem. Bolje neki park, sve je zeleno i lako ću u grmu da promenim. On je krenuo kola, prošao malo dalje od moje škole i zašao dublje u park, gde nema šetača. Došao je da me izvede iz kola, ali treći Breezer je radio svoje. Teturala sam i držala se za njega. On me opet privukao sebi, zagrlio i počeo milovati po kosi. Jelena, nemoj da ideš u park da menjaš. Sedi u kolima i promeni, ja neću da ulazim u kola dok menjaš. Zatim me je doslovno uneo u kola i posadio na sedište. Zatvorio je vrata i okrenuo se leđima. Nesvesna da sam potpuno pijana pokušavala sam da samo otkopčavanjem pantalona i šlica promenim uložak, ali nije mi zbog dubokih gaća uspevalo nikako. Besnela sam. Oduprla sam se na noge i poslednjom snagom u sebi uspela da svučem i podrezane farmerke i gaće sa sebe sve do kolena. Zatim sam klonula na sedište i ostala nesvesna sebe, ni u snu ni u javi…..
Autor: Dioniz
