U vojsci su, pre 30-tak godina, ponekad izlazili u susret oženjenim muškarcima na taj način što su im omogućavali da služe vojni rok u mestu u kojem su živeli. Tako je bilo i u Ljubljani, gde sam kao stara kuka odbrojavao poslednja dva meseca. Sa komandirom čete sam već odavno bio na jebi si mater, tako da sam mogao da izađem kad god sam hteo, birao sam klopu, uzimao uvek nove gradske košulje … Imao sam i dobrog druga Bosanca, (isto je bio avgustovska klasa), kojeg je kapetan isto gotivio kao i mene. Sve u svemu, sa ove distance gledano nije nam bilo loše, ali smo tada želeli samo da što pre uđemo u civilno odelo…
Vreme nam je često bivalo prekraćeno dešavanjima sa mladom vojskom – gušterima. Tu je bilo nezrelih klipana, tatinih sinova, pametnjakovića i svakojakih drugih vrsta koje su se manje ili više uklapale u kruti vojnički šablon ponašanja. Bosancu i meni je posebno bio interesantan Slovenac koji je sa 27 godina, nakon završenog mašinskog fakulteta i skorašnje ženidbe ipak morao da dođe u vojsku, srećom u kasarnu koja nije bila daleko od njegove kuće. E sad, bio nam je interesantan jer smo jednom prilikom videli njegovu ženu kada mu je na kratko došla u posetu i nešto donela. Imala je tada oko 25 godina, dakle bila je dobrih 7 godina starija od nas.
– Vide li je, Amire? – upitah ja Bosanca?
On je i dalje blenuo u njenu veselu, razigranu guzu kojom je pozdravljala kasarnu u odlasku.
– Au, Rajko, ja se sa nje ne bih skidao ni dan ni noć! – odgovori Amir, pogodivši istu moju misao.
U tom trenutku smo se osećali kao lavovi koji se spremaju da raskidaju plen. Bilo je samo pitanje kako…
Amir i ja smo počeli da se muvamo oko Janeza, izvlačeći ga sa požarstava više puta. Ćata je bio naš čovek, tako da nam je činio sve što je trebalo, a zauzvrat je dobijao nekoliko šećernih tabli eurokrema. Mnogo je voleo slatko. Često smo sedeli zajedno tokom obroka, tako da smo Amir i ja krenuli da čačkamo Janeza izdaleka, koji nam se nesvesno sve više otvarao. Bio je zahvalan što smo ga izvlačili sa poslova koje je radila druga mlada vojska.
– Pa dobro, Janez, kako izdržavaš jutarnju gimnastiku? – upita Amir?
– Malo sam se ojeo, ali trpim? – požali se Janez.
– Sigurno ti je lakše da radiš gimnastiku sa ženom! – našalih se ja.
– Baš si vickast! – zacrvene se Janez.
– A je li bolan, čime se tvoja žena bavi? – onako će Amir.
– Moja Klara je krojačica! – bezazleno će Janez.
– E, pa ja i Amir smo kupili neke malo šire pantalone za skidanje iz vojske, pa smo se baš pitali ko bi mogao da nam ih malo suzi! – sinu meni u trenutku kao munja.
– Ali ne verujem da ona to zna! – naivno će Amir da doda, shvatajući na koju stranu priča ide.
– Ma zna ona, samo kad joj ja kažem neće biti nikakvih problema! – upeca se Janez i ne sluteći šta se valja iza brda….
A bila je tu još jedna provokativna stvar. Janez je bio nekako suvonjav, jedino mu se stomačić isticao. Na kolektivnom kupanju mogao se primetiti njegov skvrčeni kurčić, izgubljen u peni šampona. Amir je imao podužu alatku sa povećim glavićem, a moj kurac je bio malo kraći od njegovog ali podeblji.
– Rajko, kad ti je ono rekao Janez da nas vodi na prvu probu?- upita Amir.
– Sad u subotu. Kapetan mi je doneo dva para širih pantalona. Sve sam mu rekao uz dve čašice ljute. Primetio je kako se vrzmamo oko Janeza i naslutio je o čemu se radi. Rekao mi je u poverenju da se i njemu diže kurac na Janezovu ženu.
U subotu nas je Janez odveo svojoj kući. Klara nas je lepo dočekala. Imala je male, ali čvrste grudi, uzak struk i lepo izvajano dupe. Butine su joj bile malo jače, tako da je imala onu simpatičnu rupicu na farmerkama blizu guze, kroz koju mogao provući mali prst.
– Janez, idi se ti presvuci i gledaj televiziju, dok ja ovim momcima uzmem meru. Rajko, Amire, hajdemo u drugu sobu. Tamo mi je krojački pribor. Skinite te vojničke pantalone da premerimo šta treba. – prilično ležerno predloži Klara.
Za čas nas dvojica ostadosmo u vojničkim boksericama. A obojica smo odabrali one kod kojih se šlic na najmanji pokret otvarao i oslobađao zver. Klara se sagla da uzme meru oko mojih butina i pritežući bokserice oko noge blago mi je otvorila šlic. Kada je krajičkom oka videla moj debeli prokrvljeni, ali još ne pridignuti kurac, samo je progutala knedlu i pozvala Amira da i njemu isto uradi. Videlo se da je postala veoma uzbuđena. Ruke su joj treperile, a lice se zacrvenilo. Nije mogla, dok je merila a da ne primeti Amirov dugački polupridignuti kurac.
– Jesi li završila, Klara? – upita Janez iz druge sobe.
– Jesam, evo dolazimo! – zbunjeno odgovori Klara
Sedeli smo još pola sata kod Klare i Janeza, a zatim smo otišli u grad ostavljajući golupčiće. Klara nam je zakazala ponovni sastanak iduće subote. Na rastanku smo se sa njom Amir i ja zagrlili, osećajući da joj dodir i te kako prija.
Klari Janez nije bio prvi muškarac. Imala je staru ljubav, Darka, sa kojim je mnogo toga planirala u životu. On je bio puno bolji ljubavnik od Janeza. Narodski rečeno, znao je, s vremena na vreme, da je onako osrednje pojebe i ostavi u zadovoljstvu do sledećeg puta. Jednom je samo otišao i ostavio poruku da se više neće njoj vraćati. Za Janeza se udala iz čistog interesa. Seks sa njim je više bila dečja igra nego strast. Pošto je bila razočarana u Darka, nije se mnogo žalila niti je puno očekivala od Janeza…
Čim smo napustili stan, Janez se usredsredio na Klarine bradavice, koje su već bile iz nekog, njemu nepoznatog razloga u uzbuđenom stanju. Klara ga je pustila da se poigrava sa njom, da joj skine gaćice, da je lupka po guzi i da joj utera mali pimpek koji nije pošteno ni osetila. Pošto je svršio za 2 minuta, Janez je poljubio Klaru i otišao po svoj omiljenu frutelu od narandže. Klara je otišla da se otušira sve vreme razmišljajući o dva velika mlada vojnička kurca koja joj nisu izlazila iz glave. Znala je da Janez nije dobio od kapetana slobodno sledeće subote i da nema ništa protiv što ćemo Amir i ja doći sami po pantalone. Njeno uzbuđenje nije moglo da smiri ni naizmenično tuširanje hladnom i toplom vodom…
– Jesi video kako je kurva zinula kad je videla kurčinu?!- upitah Amira.
– He, he, mogao joj je vrabac uleteti u usta! – nasmeja se Amir, izlazeći iz Janezove zgrade.
– Moj je dotakla rukom dok je merila obim butine i čini mi se da je mogla da mi izmeri puls koliko joj je dugo ruka ostala uz njega! – dodade Amir i dalje se cereći.
Obojica smo znali da će sledeća subota biti poseban dan. Znala je to Klara, znao je to i kapetan. Jedino Janez nije znao šta će se dešavati dok on bude kvasio drnčem cev svog “škorpiona” i čistio drugo naoružanje…
Te subote Klara je ispekla pile, kupila belo vino i napravila princes-krofne. Pantalone su odavno bile gotove. Obula je nove lakovane cipelice sa visokom štiklom bež boje i crne najlon čarape preko glatko izbrijanih nogu. Suknjica je bila iste boje kao i cipelice, uska, nešto iznad kolena. Savršeno joj je stajala (njen ručni rad). Tanak kaiš oko struka isticao je njen torzo pri najmanjem pokretu. Obukla je beli, čipkasti brus ispod uske, roze košuljice, čijih su nekoliko gornjih dugmića bili otkopčani. Kada je pogledala sebe u ogledalu, shvatla je da mora samo da popravi ruž na usnama i da sredi malo trepavice iznad plavih očiju. Kratka crvena frizura je bila ok…
U 3 i 15 se oglasilo zvono na vratima Janezovog stana.
– Bok vojsko, upadajte!- obradova se Klara zagrlivši Amira i mene, te zaključavši vrata za nama.
– Ćao, Klara! Nešto lepo ovde miriše! Rekao bih da si spremila nešto sa karijem! – primetih ja.
– Aman Klara, izgledaš kao prava bomba! Vojska bi poludela kada bi se ujutro tako pojavila na smotri! – reče Amir.
– Sedite za sto, da nešto ubacite u kljun. Znam ja kakva je vojnička kuhinja!- pređe Klara preko Amirove opaske, svesna istinitosti njegovih reči.
– Skinite uniforme da se ne zamažete. Ionako ćete kasnije probati pantalone.- predloži nevešto Klara.
Naravno, nije morala dva puta da kaže. Obojica smo ostali u podkošulji i boksericama za tili čas. Bili smo mišićavi, bez grama sala.
Domaćica je često ustajala, dvoreći čas Amira čas mene. Širila je prijatan miris parfema oko sebe koji smo obojica osećali. Vrckala je oko stola onako spontano. Butine su joj se dodirivale uz prijatno šuštanje dok se pomerala od jednog do drugog.
A onda sam, pošto sam se dobro najeo i popio dve čaše vina zapitao:
– Dobro Klara, reci nam iskreno, ti si rasna žena, kako provodiš noći bez muškarca? Nama vojnicima nije lako bez žena. Neki kažu da je ženama lakše.
– Pa, tak tak. Moj Janez taman dođe meni kad meni treba. – neubedljivo će Klara.
– De mi uspi još malo vina, lepotice! Posle ovako dobrog ručka mora dobro da se zalije! – reče Amir, pomerajući čašu bliže sebi, tako da je Klara morala dobro da se sagne i ispruži da bi dopunila čašu.
– Evo Amire, pijte koliko želite!- odgovori Klara dosipajući vino Amiru. Bacivši pogled preko stola prema Amirovim boksericama, ugledala je ogroman nadrkan kurac koji je uspravno stajao usmeren prema Klarinim ustima. Od takvog prizora Klara zamalo ispusti flašu, ali pogled nikako nije mogla da odvoji od Amirovog kurca.
– Ajde kurvo, stavi ga u usta. Možda nećeš imati drugu priliku. Dobro si znala šta te danas čeka. – naredi Amir.
– Joj kako je veliki!- prošaputa Klara, rušeći tanjir i pribor preko stola, dok je Amir otpijao gutljaj vina i drugom rukom hvatao Klaru za kosu pomažući joj da se upozna sa “gospodinom”.
Ja sam mirno jeo princes-krofnu, konstatujući da kurva nije obukla gaćice ispod suknje. Primetio sam da me čeka uska, obrijana pičkica i verovatno nikad jebani čmar. Kada sam završio sa jelom, priđoh s guza Klari i dva puta je ošamarih dobro po guzovima koji su ustreptali.
– Ti nisi dobra devojčica. – rekoh, plasirajući debeli kruti kurac na vlažni pičič Janezove zakonite supruge.
Kada sam progurao glavić, osetio sam prvi put Klarine drhtaje tela i čuo je kako pojačava mumlanje sa punim ustima Amirovog kurca. A kada sam progurao sa značajnim naporom celu kurčinu, osetio sam novi nalet talasa u Klarinom telu. Onda počeh pravo da je jebem. Stegao sam njeno meko dupe tako da su mi njeni guzovi provirivali između snažnih prstiju i cepao sam je sve brže i brže.
– Ajde bolan Amire, pusti je da nešto kaže, može biti da ne voli ovo. – namignuh, našta Amir izvadi kurac iz Klarinih usta.
– Oh, oh, oh,… daj, daj, daj, … još, još, još, … – vriskala je Klara, ne znajući za sebe. Doživela je višestruke orgazme i bila je spremna da izdrži sve što joj budemo radili.
Onda sam zavukao šaku u dno posude sa piletinom, sakupljajući ulje. Zatim sam krenuo da razmazujem isto po Klarinom čmaru, gurajući prvo jedan, a onda i drugi prst opuštajući i šireći rupu za Amira.
– Jaoj, nikad ga nisam primila u guzu. Nemoj, Rajko, molim te da me boli! – unezvereno reče Klara.
– Vidi to sa Amirom, meni ćeč sada da pušiš kurac, kurvo, a on će da ti razvaljuje čmar. Dobro mu ga popuši i izmeri koliko će da ti uđe. – odgovorih, još malo uljeći Klarinu guzu.
Kada smo se zamenili, Klarine oči su počele da se šire i da ispadaju od prodiranja Amirove kurčine u njenu nevinu guzu i od mog debelog kurca u njenim krajnicima. Klarino telo je postalo objekat koji se prilagodio za pola sata vojničkim kurčinama. Ubrzavajući ritam, Amir i ja smo skoro istovremeno izvadili kurčeve iz Janezove supruge i isprskali je po ustima, sisama, guzi, cipelicama, …, gustom spermom. Ostavili smo je na stolu, razguženu, otvorenih rupa koje još neko vreme nisu mogle da se vrate u normalno stanje. Disala je duboko i dalje u reci zadovoljstva koje nikada ranije nije osetila.
Mi smo uzeli pantalone i poneli frutelu od narandže za Janeza…
Uzgred, kasnije je svraćao do Klare i kapetan, ali ne znam da li koga zanima šta je tada bilo? …
