Ćao!
Ja sam Ivan, ili Iva kako me ovde u Beogradu od milja zovu.
Ispričati ću Vam nešto što mi se desilo neposredno pri dolasku u Beograd, i početku mog radnog odnosa.
Puno puta sam se pitao smijem li ovako nešto podeliti sa Vama, pre svega zbog zaštite moje osobne privatnosti, ali i privatnosti još nekih ljudi za koje ne bih volio da snose bilo kakve posljedice, ali opet, ne poznajem nikoga od Vas pa mi je u neku ruku lakše da to ispričam.
Ali, Odlučio sam da promenim samo svoje ime, dok ime glavne junakinje moje priče nisam želeo da promenim, iz razloga jer je stvarno lijepo, i vrijedno je da se pomene.
Radim u jednoj privatnoj firmi kao kompjuterski programer, gde odrađujem svoju početničku platu od 1200 evra.
Samnom je radilo još 5 zaposlenih programera, i nekoliko ljudi koji su honorarčili kako bi stekli svoje radno iskustvo.
Među mojim koleginicama koje su činile sekretarica i računovotkinja, radila je i ona.
Snežana.
Snežana, ili kako smo ju svi mi mlađi zaposlenici od milošte zvali teta Snežana, radila je kao spremačica, iako je po struci bila diplomirani ekonomista, no u nedostatku boljega posla, a ionako je svugde bila kriza pa tako i u našem malom kolektivu, prihvatila se bilo kakvog posla kako bi odplatila kredit za stan.
Teta Sneža je bila sasvim obična žena, bez neslanih šala i upadica, bez provokativnog izazivanja bilo koga od nas zaposlenika.
Oblačila se klasično, a bez kilograma šminke na licu izgledala je baš poput onih otmenih dama, nedodirljivo.
Ja sam običan mlad, vragolast Zagrebački dečko, jer sam iz Zagreba došao u Beograd što bi se reklo:“Trbuhom za kruhom“, u nedostatku posla u ovim kriznim vremenima u Hrvatskoj.
Srpskim jezikom baratam odlično, jer sam se oduvek voleo družiti sa rođenim Beograđanima, a veliku zahvalnost pripisujem mom drugu i kolegi Saši, koji me je i dovukao ovamo i pomogao da se zaposlim.
Svoj šarm i duhovitost, doneo sam od kuće po starom, koji je bio nastavnik fizičkog vaspitanja, i majci koja je bila profesorica Hrvatskoga jezika.
Po izgledu nisam baš neka lepota, ali lično mislim da nisam niti ružan. Visok sam 180, težak 79 kilograma, dakle prosečno razvijen muškarac.
Često sam se znao šaliti sa teta Snežom, ali opet ne u velikoj meri, bojeći se da ne preteram, ili ju čime ne povredim.
Svi smo se na neki način šalili, i atmosfera je bila kod nas uvek vesela, a dobrog raspoloženja nikada nije manjkalo.
Kako sam često znao ostajati u firmi sam, jer nisam nezavršen posao voleo obavljati kod kuće, ostao sam i toga za mene neobično uzbudljivog dana.
Upravo sam završavao jedan modul za fiskalizaciju, kada sam začuo lupanje kanti, metli, četki i ostalog pribora za čišćenje u hodniku.
„Bože pa zar nisam sam?“
„Zar još netko ima ovde?“ zapitao sam se, kada sam čuo kucanje na vratima od prostorije u kojoj sam sedeo zavaljen u stolicu i dobošao po tastaturi.
„Naprijed!“ uzviknuo sam, a u sebi mislio:“Pa ko je sad jebem mu lebarnik“, kada me je trgnuo zvuk otvaranja vrata, a moje oči su automatski pale na nju sa onim priborom za čišćenje u rukama.
„Hej, ja sam Ivo, smetam li? Došla sam da malo obrišem pod, ali ako smetam ti samo reci, a ja ću to posle da uradim“.
„Ma jok bre teta Snežo, samo Vi radite ono za šta Vas plaćaju“ šalio sam se kako bih ju malo odobrovoljio, jer sam znao koliko dnevno provede u sagetom položaju, i koliko krvavo zaradi svoje parče hleba.
„Uh al’ me plaćaju, lako je Vama, vi samo sedite tu i tucate u te kompujtere“ znala je Sneža namerno da izvrne reč kompjuter kako bismo joj se svi slatko nasmejali.
„Oh, al’ gospođi danas ide šala“ rekao sam, a na to će ona:“Dam ja tebi gospođu po turu“. „A ja se baš i ne bi bunija“, upotrebio sam namerno taj dalmatinski izraz kakav sam puno puta čuo od svojih drugova i domaćina na moru gde sam letovao.
U stvari, kada se na taj način šalim, razvučem usne u blagi osmeh, i tada se oseti taj moj šarm koji imam.
„A kako ste znali da sam ovde pa kucate?“ upitao sam, a ona mi je rekla da je videla moj automobil dole parkiran, i tako znala da sam ostao da radim.
„A šta misliš Ivo, da popijemo po jednu kaficu, meni se baš pije“ rekla je, na što sam opet odgovorio:“A ja se opet ne bi bunija“, i razvukao usne u blagi osmeh.
„OK, sad ću ja doneti, a ti makar pospremi ove tvoje črčkarije sa stola“, tako je teta Snežana zvala moje papire kojih je obično bivala hrpa na stolu dok radim.
Sve ovo vreme šaleći se sa teta Snežanom, uistinu nisam pomislio ninašta od ovoga što će mi se dogoditi, niti sada, niti pre toga dok sam razgovarao sa njom, premda je teta Sneža sa svojih 52 godine dobro izgledala, nikada je nisam gledao kao pohodnu drolju željnu muškoga mesa.
O njoj nisam mnogo ni znao, a nisam nikoga od starijih kolega ni pitao, jer ono što me ne zanima mnogo ne pitam.
„Evo kafice!“, trgao me je Snežin glas kada sam završio i poslednji red programskog koda modula za fiskalizaciju i kompajlirao biblioteku.
„Ah, evo i ja sam gotov za danas vrag mu mater“ rekao sam, i ugasio računar, srećan što sam završio posao na vreme, i opravdao poverenje mentora i kolega.
Udobno sam se smestio u svoju stolicu, a Sneži sam privukao koleginu da ne sedi na jednoj manje udobnoj, koja je bila preko puta mene na drugoj strani stola.
„I, kakva je kafica?“
„Kao Vaša duša“ odgovorio sam ni sam ne znam zašto, premda je kafa baš bila predivna i jaka, taman kakvu volim da me razdrma.
„Ma budalo, pitam te stvarno jesam pogodila kafu? Nikada ti nisam ranije kuvala“ upitala je, a ja sam rekao:“Gospođa je pogodila kavu, reka bi Van ja da ne vaja“.
„Ma odi dođavola vraže jedan, ja ga lepo pitam, a on se sprda sa mnom mogu mu baka biti“.
„Ih baka“ lupio sam kao iz topa, „pa niste Vi baš za baku, imate li unučiće?“
„Nemam Ivo, muž mi je poginuo vrlo brzo, posle 5 godina našega braka, tako da se posle toga nisam ni udavala. Ovako mi je najbolje, krpim kraj s krajem, i ovaj stan ako ne odplatim, ostaće državi pa neka rade s njim šta hoće. Niko mi vala ne treba, ovako mi je najbolje“.
„Isukrste!“
Rekao sam, i pitao ju:“Pa teta Snežo, zar nikada posle toga niste nekoga našli da Vam se nađe pri ruci, da Vam pomogne, da Vam donese vreće iz dućana, da Vas poljubi u jutro kada pođete na posao, da se divi skuvanom jelu i uživa u Vašem malom svetu“.
„Eh Ivo, a gde ti živiš pobogu dete?“
„Da sam našla nekog starijeg muškarca, taj bi ostavljao prljave stvari za sobom po kući i gunđao što je jelo preslano, a mlađi bi mi izvlačio i ovo malo crkavice što imam buljeći po ceo dan u televizor, ili bi me hteo za jednu noć, a posle? Šta posle?“
„Nema više ljudskosti moj Ivo, nema poštovanja prema ženi, i šta će mi ko zato“.
Stvarno nisam znao šta da odgovorim teta Snežani.
Osećao sam se kao da razgovaram s iskrenim prijateljem, ili majkom, a u očima ove žene osećala se zasićenost životom.
Umesto odgovora potapšao sam je po ogoljenoj podlaktici ni sam ne znam zašto, da ju ohrabrim valjda.
„Dobro teta Snežo, jaki ste Vi, dalje svi moramo, jer je to jednostavno tako“.
Razgovarajući tako s njom o najobičnijim životnim stvarima, jer Sneža nije drugačija ni mogla biti do obična žena, popio sam svoju kafu i pogledao na sat.
„Čoveče, već je 8″ rekao sam, a i ona je rekla:“Da, kako vreme ponekad brzo prođe“.
„A ništa, vrime je da se pođe ća“ rekao sam, i razvukao usne u blagi osmeh.
„Joj, samo da mi ne pobegne autobus, već me bole noge, izvini Ivo, ali moraću malo požuriti“.
Uistinu nisam znao ni gde Snežana stanuje, ali sam jedino mogao predpostaviti da je daleko, obzirom da koristi javni prevoz do svoje kuće.
Tada sam joj gledajući ju onako umornu ponudio da je odvezem do odredišta rekavši joj:“Ma teta Sbnežo, nemojte trčati pa ja sam tu autom pobogu. Ja Vas mogu odvesti gde god Vam treba, ne mogu gledati da se tako mučite, pa Vi ste ovde najzaslužniji. Svi mi odradimo svoje i odemo, a Vi kasnije ostanete da čistite ovaj svinjac iza nas“.
„Eh dete moje!“ znala je Sneža često reći kada nešto isprljamo, a sada je to rekla iz zahvalnosti prema nekome ko joj želi pomoći, a nije joj ništa.
Izašli smo iz zgrade, i uputili se prema mom automobilu.
Uz muziku iz sedamdesetih i osamdesetih, koja je svirala na CD playeru u mom automobilu, ćaskali smo o meni, o tome kako sam odlučio doći ovamo čak iz Zagreba, i kako sam se uklopio ovde.
„Aman bre vidite da sam se uklopio čim u prodavnici kupujem leb i mleko, a ne kruh i mlijeko“ rekao sam onako u šali, a Sneža je raspoložena muzikom prasnula u smeh.
„Eh đavole jedan Zagrebački, nego reci ti meni kako to da ne izlaziš uveče s devojkom, već podrediš sve poslu. Nešto si druže puno povučen za svoje godine. Tih si brate, nekako miran, a opet sam đavo je u tebi“.
„Eh teta Snežo, danas ni devojke nisu što su nekada bile. Osećam da još uvek nema prave, i jednostavno je to to“.
„A šta ti znaš o devojkama balavac jedan, nego neće čovek obavezu je li?“
„Ma ne to teta Snežo, danas se devojka traži tako što izvadiš ključeve i mobilni telefon na sto, pa ako je dobra roba, onda je dobra i cura“.
„Eh Ivo, vidi se da si iz fine porodice, ili kak Vi to kažete obitelji ne?“
Malo po malo, tako smo i stigli ispred Snežine zgrade.
„Doviđenja teta Snežo, moram priznati da ste mi ulepšali kraj radnog vremena, a i kafica je bila super. Malo sam se danas šalio, ne zamerite mi molim Vas“.
„Pa zar nećeš gore? Možemo popiti još jednu ako ti se toliko sviđa“.
„Ah evo baš sam Vam je i doneo, pa da je popijem“.
„Ma ajde bre šta ima veze, pa odkud si ti mogao znati da ćeš se danas naći ovde blizu moje kuće“.
Odgojen u strogo patrijarhalnoj Hrvatskoj obitelji, nisam mogao dozvoliti da prvi put ženi uđem u kuću, a ne donesem ni bar 200 grama kafe.
„Pričekajte teta Snežo tu ispred zgrade, sad ću ja“ rekao sam.
U obližnjem dućanu kupio sam 500 grama kafe, bocu najskupljeg vina koje sam tamo našao i Milka čokoladu od 300 grama.
Noseći to u ruci, ušli smo u njenu zgradu, a zatim i stan na četvrtom spratu visokospratnice.
Stan je bio prosečno namešten, lep prostor od 36 kvadrata, sa dnevnom i spavaćom sobom, kuhinjom, kupatilom i malim hodnikom.
Iz dnevne sobe, pružao se izlaz na terasu.
Udobno sam se smestio na dvosed u dnevnoj sobi, a Sneža je sela u fotelju preko puta.
Mali stakleni stočić stajao je između nas, a na stočiću bambusov podmetač i jedna vaza sa ružama.
„Volite ruže?“
„Volim ih, no najtužnije mi je to kada sama moram da ih kupim“.
„Eh da sam znao teta Snežana, kupio bih Vam čitav buket“.
„Uh, ja zaboravila da stavim kaficu“.
Dok je Sneža stavljala kafu, pogledao sam oko sebe po sobi.
Soba je bila lepo uređena, a na zidu preko puta mene, stajala je slika Isusa u jaslama, što u Beogradu baš nisam viđao.
Ovo me je za trenutak podsetilo na rodnu kuću moga oca Stjepana u Trakušćanu, gde je Isus i katolička crkva sve i svja, ma da ja nisam bio odgajan kao okoreli vernik.
Snežana je donela kafu, a ja sam prvi put posle radnog vremena iz kutije izvukao jednu cigaretu, i pre nego što sam je zapalio upitao sam Snežanu.
„Smijem?“
„Ma naravno Ivo, evo i ja ću sada da zapalim“.
Sneža je sela u svoju fotelju i zapalila cigaretu.
Zapalio sam i ja svoju.
„Jesi gladan Ivo?“
„Ma kakvi teta Snežana, uopšte nema potrebe da se mučite. Ja da popijem kaficu, pa da krenem polako“.
Oči su mi opet pale na Isuseka, i ja sam se malo podrobnije zagledao u njega.
„Evo sad ću ti ja napraviti sendvič, samo da se presvučem“.
„Hoćeš nešto drugo? Jaje prženo, ili?“
„Ma ne teta Snežo, sednite se Vi, stvarno nisam gladan.“
Otišla je u spavaću sobu, a ja sam opet pogledao u Isusa i setio se očeve kuće, kada su mi dida i baka pričali o Isuseku u dane Svetog Nikole pred Božić.
Odjednom, osetio sam kako se moja ruka nalazi u Snežaninoj, a zatim sam osetio da ju je položila na nešto mekano i glatko.
Skrenuvši pogled sa slike, doživeo sam blagi šok na ono što sam vidio.
Sa moje leve strane, stajala je polu gola Snežana, a moja ruka je počivala na njenoj mekanoj i glatkoj dojci, dok je njena ruka pritiskala moju na mekani obnaženi deo ženskog tela.
„Bože šta je ovo?“
Pomislio sam u sebi, i pokušavši otvoriti usta da bilo šta u čudu izustim, osetio sam Snežanine meke i pune usne na njima.
„Jesam ti lepa Ivane?“ drhtavim glasom je upitala.
„Mogu li se ja bilo kome još dopasti? Mogu li još bar mali trenutak u svom životu biti željena, mogu li ja nekada birati i želeti?“
I doista, gledao sam u njeno još uvek punačko, ali lepo žensko telo, i nisam znao šta da kažem.
Obuhvatio sam je rukama oko struka, i privukao k sebi.
„Možete Snežana, možete se još uvek nekome dopasti. Još uvek ste poželjni i osećajte se tako“.
Sela mi je u krilo.
„Uzmi me Ivane, tvoja sam i želim da te dodirnem, poljubim, osetim.“
„Želim da me čvrsto držiš, da me ljubiš po celom telu, da mi radiš sve ono što nisam osetila čitavo ovo vreme, a što sam sada osetila posle toliko vremena da želim, i to sa tobom“.
„Oprosti Ivane, ne želim da te iskoristim, ali kada si me dodirnuo po ruci danas u kancelariji, kao da me je struja protresla, a dok sam te iz spavaće sobe gledala zadubljenog u sliku, nešto je u meni jednostavno puklo“.
„Uzmi me, radi sa mnom šta poželiš, evo, predajem ti se cela“.
Ne znam ni kako ni zašto, moje usne su dotakle njene.
Osetio sam dodir njenog jezika, i više se nisam mogao kontrolirati.
Počeo sam je ljubiti po licu, vratu, a zatim sam poljupcima zasipao njena ramena.
Kretao sam se polako prema grudima, zaustavivši se na jednoj bradavici koju sam nežno usisao, a zatim ju grickao i kružio jezikom po sredini i oko nje.
„Ah, toooooooooooo, tako, daaaj“, vikala je teta Snežana, ne kontrolišući ni pokrete, ni glas, a sve brže mešajući na mom krilu.
Rukama me je čvrsto stegnula oko vrata i bila je srećna.
Po prvi put sam u teta Snežaninim očima video žar, žar za muškarcem kojeg nije osetila toliko godina.
„Ljubi mi grudi“ rekla je, „liži mi dojke, liži mi stomak, ljubi me, takooooo mali, daj celu, daj drugu, daaaaaaaj, mmmm“, mumlala je ona.
Ljubio sam joj prvo jednu pa drugu sisu, pokušavajući da stavim celu u usta.
Snežana mi je čvrsto stegnula glavu, doslovno mi trpajući sisu u usta.
Skoro sam se zakašljao od tako bujne Snežanine sisetine u ustima, ali naprosto ta žena me je dovodila do ludila.
Bez da oseti moj već tada nabrekli kurac u sebi, Snežana se izvila u mom krilu, zabacila glavu unatrag, a zatim zaurlala iz svega glasa „aaaaaaaaaaaaaaaaaaa, uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu, svršaaaavaaaaaaaaaaaaaaaaaaaam“.
Zatim je sišla sa moga krila, skinula ono malo odjeće što joj je preostalo, a onda nespretno prstima pokušala da otkopča kajiš na mojim farmericama.
Pošto je nekako uspela uz moju pomoć, Snežana je prešla rukom preko mog već dignutog i spremnog uda, a zatim ga izvukla držeći ga i bojažljivo gledajući u njega.
„Bože, kako je veliki i lep“. Govorila je, a oči su joj stajale na njemu kao ukopane.
„Od kada ovo nisam osetila u sebi Bože mili, joooooooj pa šta sam ja to propustila u životu“.
Potom se je polako spustila na kolena, a zatim utisnula dug poljubac na sredini moga kurca.
Lagano je ispitivački prešla jezikom od korena do glavića, a zatim počela kružiti po rupici što me je užasno uzbudilo.
Nisam je primio za glavu i nabio joj ga celog u usta kao kakav manijak, već sam je pustio da sama sebi odredi način uživanja, jer ako je to neko zaslužžio, onda je to bila teta Snežana nakon toliko vremena provedenog u samoći.
Polako je vrh glavića obuhvatila usnama, a zatim se počela igrati s njim kao sa lizalicom, sisajući ga i ližući u isto vreme.
„MMMMMMM, kako je tvrd Ivane, kako pulsira u teta Snežinim ustima, kako je moćan, kako je veliki, joooooooooj, zašto te nisam ranije upoznala Ivane, pa gde si bio čitavo ovo vreme da u meni ponovo probudiš ženu, da se smejemo, da vodimo ljubav, da ti se cela predam“.
Tako je teta Snežana govorila u transu, a moj nabrekli kurac od 20 cm je polako sve više bivao u Snežinim ustima.
Onda ga je pokušala progutati celoga, ali prejaka želja, a dug period bez seksa učinili su svoje, pa je uspela progutati tek više od pola mog spolovila.
Sisajući ga tako neko vreme, mumlala je teta Snežana, a što, nisam mogao razumeti.
Zatim se je polako podigla na noge, i poput nevaljale devojčice ponovo mi je sela u krilo, ovaj put nameštajući moj nabrekli kurac na ulaz u njenu već vlažnu pičku.
„Daj mi ga Ivane, to mi treba, hoću da opet budem žena, jebi me, hoću da jašem na tvom kurcu, takooo, toooooo mali, daaaaj, aaaaaaaaaah, ahhhhhhhh, uuuuuu, mmmmmmmmmm, daj ga tvojoj Sneži, takooooo, uhhh kako je veliki, jooooooooooooj kako mi para utrobu“.
Buncala je Snežana, a ja sam osetio da će svršiti, pa sam ju dodatno rajcao rečima:
„Hajde teta Snežo, svršite, hajdemo zajedno, ahh, toooooooo, kako ste dobri teta Snežana, joooj da sam Vas ranije upoznao, jooooooooooooj uvek ću da budem Vaš, samo Vaš, daaaa, hajdemo zajedno“.
Pitao sam ju smem li u nutra, na što mi je ona samo kroz nalet orgazma odgovorila:
„Puni, daaaaaaaj, hoću sve, daj mi samo, ne boooooj se, tako, još maaaalo, svršavaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaam, aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaah!“
Kada smo svršili oboje, Snežana me je samo čvršće stegla rukama oko vrata, a kroz njene grudi osetio sam srce kako joj divljački udara.
„Ivane, molim te oprosti, ali nisam mogla da izdržim. Oprosti mi, i molim te nikome niti reči o ovome. Ovo se je spontano desilo između nas, jednostavno nisam se mogla kontrolisati“.
Njen glas sam prekinuo tako što sam joj utisnuo dugi poljubac u usta, a zatim rekao:
„Teta Snežana, neka se desilo, nije mi žao, i nikada Vas neću mrziti zbog ovoga. Niste Vi drolja zato što ste se nakon toliko vremena podali jednom muškarcu, ali moja droljica Bogme jeste. Nije mi žao teta Snežana, i voleo bih da se ovo makar još jedamput dogodi i nikada više ne mora, ali voleo bih da Vas još jedamput osetim, da osetim Vašu glatku kožu, Vaše punačke ruke, miris tela, ma jednostavno sve što je vaše“.
„I ja bih tebe Ivo, volela bih da osetim makar još jednom tvoje čvrste mišice, tvoju kožu, da me uzmeš kao ženu, i da budeš moj. Moj muškarac. Ostani, molim te nemoj večeras da ideš. Ostani ovde, pokloni mi ovu noć. Valjda sam zaslužila bar to malo od života“.
Poljubila me je nežno u usta, a zatim se ispravila na noge, krenuvši da nam napravi nešto za jelo.
Gledajući je kako se njiše lagano dok hoda prema kuhinji, moj verni drug me je izdao, i opet se počeo dizati.
Ustao sam, i prišao joj od ostraga.
Poljubio sam je nežno u vrat, i kroz šapat joj rekao na uho:
„Hvala Vam teta Snežana na svemu što ste mi večeras dali“.
Naravno, rekla mi je da nemam potrebe da ju zovem teta i persiram joj, premda sam imao 30 godina, ali rekao sam joj da u mojim očima i mislima želim da zadržim sliku one otmene gospođe koja je čistila moj sto, često znala otići da nam kupi doručak, koju smo poštovali i cenili svi u firmi bez obzira što je njeno radno sredstvo bio pribor za čišćenje:metla, četka i krpa.
To veče smo imali odnos još nekoliko puta, a i dan danas ja moju tetu Snežanu odvezem kući, i puno puta ostanem kod nje celu večer.
Još uvek radimo u istoj firmi, ali za našu tajnu nikada niko nije saznao.
Nadam se da će naš odnos ostati ovakav još dugo vremena, a verujem da bi neka i od Vas dama koje možda ovo čitate rado bila u ulozi moje teta Snežane.
Autor: darkic
