Zamolila me je da je odvezem do Beograda – rekla je da ima sudar sa nekim novim deckom. Telefonom mi je, malopre ispricala kako je lep, obrazovan i uljudan. Mislim da je na nešto višem položaju. Zadovoljna je, samo ne uspeva da prodre do njegovog dubljeg, ljudskijeg lika. Kao – stalno pazi na satnicu, obaveze, cuva se pogovaranja i ima strogo definisan kodeks ponašanja. Ali upošteno – fin momak.
Sa njom sam vec neko vreme imao telesnu vezu. Nije bila ni najbolja, a ni najgora od žena koje su posecivale moj krevet. Nešto drugo je tu bilo po sredi. Mogao sam kraj nje da se šepurim kao macor, izvijam hrbat i kostrešim dlaku, šibam repom i predem, da obigravam oko ljudskih nogu taruci se o nogavice do u besvest, dok se ne umorim i ne proteglim kao da sam dvostruko veci, pa da legnem na osuncani deo betonskog trema i zadremam. Tog dana je bilo užasno vruce. Potpuno sam spustio naspramne prozore na autu i ukljucio ventilator, pa je hujalo i strujalo, ali nije bilo hladnije. Ona je ušla u sandalama na tri kaiša, u mini suknji toliko kratkoj da se, dok je sedala podigla i otkrila fin komad guze. Nešto teži pamucni materijal bež boje tacno je sledio liniju njenih butina i guzova, propadajuci izmedu njih. Ispod raskopcanog blejzera od istog materijala u stilu safari košulje nosila je nešto što nije ni bogatiji grudnjak, ni oskudniji korset. Mlad zategnut stomak podrhtavao je jace no uobicajeno. Jak miris, koga promaja nije odnosila, rashladio je vazduh. -Vozi da stignem! Ako zakasnim ugasila sam. Ne mogu da verujem da sam ja našla tipa iz Beograda. Beograd je ludnica. Mrzim ga! – pritom je razbacivala stvari iz tašne onako kako se plevi žito, a sigurno nije znala šta traži. Bilo je rano popodne i ja sam bio slomljen nakon radnog dana. Po ovom vremenu, rade bih zaspao u sobi sa spuštenim roletnama. Kada sam umoran i kada je vreme takvo, ja cutim i izbegavam razgovor, a time i mogucu svadu. Krenuo sam i pritom bacio pogled na njen stomak. Pulsirao je kao meh veštackih pluca, a sa njim i onaj mali zategnuti deo haljinice u krilu. Instiktivno sam rukom dodirnuo i razmakao njene butine, a potom skliznuo dublje i uverio se da ne nosi gacice. Na ovoj toploti to je bilo opravdano. Nisam ni ocekivao drugo, a nije mi zasmetalo što ce to i bilmez primetiti. U stvari, želeo sam da nade dobrog coveka. Iskreno! Uhvatila me nežno za ruku, tako da nisam bio siguran da li je to stop za napredovanje ili za povlacenje. U svakom slucaju i ta ruka uskoro mi je zatrebala u saobracaju.
Dosta naglo se okrenula u sedištu ka meni, pa sam je pogledao. Njeno lice nije bilo ništa manje do objektivno prelepo. Prirodna lepota dopunjena je prodornim, odlucnim i pametnim pogledom ispod strogih akademskih naocara uskog srebrnog rama. Celo lice, inace zategnuto snažno zacešljanom i u pundu vezanom plavom kosom, navlaš je zamagljeno diskretnim senzualnim izrazom i to onim prirodnim, a ne podešenim. Njena spontana senzualnost uticala je na to da je izgledalo kao da se cela ona nudi muškarcima, a nije uvek bivalo tako, pa su posledice osetili mnogi. Mislim da je ipak njoj samoj bilo najteže, obzirom da jednostavno nije bilo onog ko nije razumeo da to što nude te socno zadebljale usne sa, kao vojnicima naredanim belim zubima iza njih, nude baš njemu. Pretpostavljam i da je ta devojka bila tragicno svesna svojih cari i vrednosti i da je stoga nevoljno prihvatala da ih daje onim muškarcima koji su se za nju interesovali. Sa svim obrazovanjem koje je posedovala, izgledom i siromašnim roditeljima, za nju zaista nije bilo muškarca po meri. Takode pretpostavljam da je mene prihvatila zato što intuitivno njenoj senzualnosti nisam prišao podešeno, nego takode prirodno. i to tek pošto je tome došlo vreme. Kao da se opustila na mome strpljenju, i da joj je ono veoma prijalo. Ja sam opet morao da pronadem vrlo specijalnu devojku. U mnogim pitanjima ona za mene to jednostavno nije bila. Sve u svemu, osecao sam se kao da mi je ogromna premija skliznula iz ruku silom sudbine, ali nisam bio ozlojeden. Naprotiv, paralelno sa seksom, postojalo je medu nama prijateljstvo neobicnog, ortackog intenziteta, u kome smo u pronalaženju drugih veza jedno drugome pomagali, bez trunke ljubomore. Ruku je odmah spustila na šlic mojih pantalona. Ovlaš je pritisnula i stegla u pesnicu ono što je zgrabila. Vozilo se sporo, zbog gužve. To što je uradila, cinila je i ranije i ja bih se uvek pomalo stresao. Nastavio sam da vozim kao da se ništa ne dogada. Medutim, ona je otkopšala šlic mojih pantalona i uvukla celu šaku unutra, bez pardona i milosti, cupajuci mi dlacice. Trgao sam se ponovo, a taj momenat ona je iskoristila i izvukla moju kitu koja je vec bila kompletna. Sve mi se to svidelo, ali sam nastavio da vozim, i do kraja sam vozio kao da se ništa ne dogada. Neko vreme ga je potezala gore dole, stiskala u pesnici desne ruke, a potom se neosetno i mazno spustila u moje krilo. Na tren sam osetio miris njene kose, a vec u sledecem trenu vrelo dahtanje u blizini kite. Samo ga je okupala ogromnom kolicinom vodice koja navire u ustima pred dobar zalogaj, i on se polako rashladivao, cime mi je u svesti još više skretao pažnju na svoje prisustvo. Vozaci koji su mi dolazili u susret mogli su da me vide kako vozim sa zadovoljnim izrazom lica.
Zatim ga je nemilosrdno polako usisavala, stežuci ga usnama i omotavajuci jezikom. Na onom pregibu bivala je još žešca, i ocigledno ju je zabavljalo da po nekoliko puta to klizanje ponovi samo po njemu. Rukom je stezala moja jaja i sam koren kite. Povremeno bi njeni prsti stigli duboko medu moje guzove, izazivajuci sasvim histericnu zajednicku reakciju. Vec smo ušli u Beograd. Puno ljudi hodalo je gradom, prelazilo ulice. Video sam cele gomile pešaka na prelazima kako zure u moj auto i pokušavao da im uzvratim prisebnim pogledom. Ja sam se vec kretao u ritmu a niz vrat mi je curio znoj. Ona je pomamljeno kretala glavom gore – dole, ritmicno stiskala moja jaja i mumlajuci ispuštala vriske. Džon Bonžovi drao se da ce zaspati tek kad umre. Ništa se više nije moglo zaustaviti, a sve zajedno nije se moglo raditi. Moj auto, u gomili drugih kola polako se penjao Takovskom. Nabedeni tipovi u metalik kolicima su otvorenih usta i izvijajuci se posmatrali i mene i nju, dok bi susednom trakom prolazili kraj nas.
Na jednom semaforu bio sam prvi i tako stojeci, gledao se sa zatecenom grupom pešaka, koji takode nisu mogli da produ. Neka devojka uhvatila je moj pogled i ja ga više nisam mogao izbeci. Ljudi su bili tupo zbunjeni. Drugih reakcija nije bilo. Izraz mog lica neosetno je postao drsko bezobrazan i otvoreno zadovoljan. Više mi nije smetala stidljivost, obzir, niti išta drugo što je moglo da me spreci da svršim tu, na sred ulice, dok se ceo auto njihao gore – dole. I svršio sam prelazeci Bulevar. Ona je gutala sve do cega bi došla, još ga jednako stežuci i isisavajuci i poslednju kap. Kad sam se zaustavio na njenom odredištu u Admirala Geprata, samo se uspravila, nasmejala i malo kažiprstom, malo palcem, pokupila ostatke iz uglova usana i sa brade, a zatim, gledajuci me veselo u oci, polizala prste. -Sad si mnogo sladi i lepši!. Cao!- Malo se uljudila, poljubila me u obraz, strpala žvaku i iskocila iz kola. Video sam bilmeza kako je ceka desetak metara niže, dok mu je prilazila na nacin na koji bi leptiric na povetarcu merkao cvet. Do kuce sam se vratio vozeci nasmejan i prav kao sveca, ne ispuštajuci volan iz ruku.
