Pre nego sto krenem o Slobodanki Bobi Hadzi trte mrte moram da vam napomenem da se radnja ove price dogadja nekih godinu I po dana od kada se Ana udala. I dalje beda I nemastina, redovi za ulje, secer, cigarete itd.
U svoj toj gunguli meni je bilo super. Imala sam svega, a cak I organizovala prodaju deficitarne robe u mom komsiluku preko Ane I njenog muza. Naravno, dobavljac je bio Ivan koji je koristio jos mnogo ljudi da krcme robu.
Sto se glavnog posla tice tu je doslo do izvesnih promena. Ivan je preselio lokal malo van centra grada. Prosto je kupio celu jednu malu stambenu zgradu od dva lokala u prizemlju koja je spojio u jedan veliki, a svih sest stanova su bili namenjeni samo jednoj svrsi. Kurvanju.
Posto sam stekla jos vise njegovog poverenja imala sam vecu slobodu pa cak I predlagala neke “ postene zene “ koje su htele da u tom opstem siromastvu zarade da prehrane porodice. Ipak, bilo je I onih koji su tu htele da zarade da bi se luksuzirale. Bilo je tu raznih tipova zena. Raspustenice, udovice, zaposlene u zdravstvu, skolstvu, drzavnim firmama I ostalim firmama dabome . Najlakse im je bilo da dodju kod mene kuci I da size. Plakale su, molile su da ih ubacim kod Ivana da zarade za ovo ili ono. Prosto su me opterecivale, ali su mi donosile I dodatni prihod jer mi je Ivan davao nesto love kad god bih mu dovela neku dobru picku.
Skoro da nijednu nije vratio. Pricao je kako svaka roba ima svoga kupca pa ce I najruznija I najlepsa dobiti bas onog koga treba da dobiju. “ Samo neka rasire noge, a ja cu im vec naci nekoga da ih jebe.” – pricao je cesto. N aravno, nisu sve radile za iste pare.
Neke od njih su radile malo, neke malo vise, a medju svima njima se istakla uciteljica Boba.
Da sad malo nju opisem. Boba je bila zena u kasnim tridesetim sa preko 15 godina radnog staza u jednoj od najvecih beogradskih skola. Za svoje godine je izgledala fantasticno .Da nisam znala koliko ima godina pogresila bih bar za 7-8 godina.
U celini gledano Boba je bila jako negovana zena. Kosa ofarbana u plavo okruzivala je lepo lice sa punim usnama I sivim ocima koje je rado isticala sminkom, ali njen glavni adut u zivotu su bile sise. Ako pogledate moj avatar videcete kakve je sise otprilike imala Boba. Ona je bila ponosna na njih. Uvek je bila u uskim kosuljicama ili dzempercicima koji su isticali njene grudi. Ni ostatak tela nije bio los. Mali seksi stomacic, ispod koga je imala oble kukove I guzove koji bi se perfektno njihali kada bi hodala nataknuta na visoke stikle na svojim odlicno izvajanim nogama.
Sad kad sam vam opisao njen izgled red je I da vam opisem njenu narav, a narav joj je BLAGO receno bila odvratna. U celoj skoli niste mogli pronaci ni jednu jedinu osobu, ni medju kolegama, ni medju ucenicima, koja bi za nju rekla da je Boba nesto drugo sem karakondzule. Neko je odvalio taj naziv jos na pocetku karijere I ostao joj je do kraja.
Sikanirala je sve redom. Kolege jer su jadni, bedni I pateticni, a ucenike jer je glumila stogocumedju ucenicima u svom razredu, ali I prema ucenicima cele smene kada ona radi na odmorima, pre I posle skole. Ako bi nekog videla da pusiili radi bilo sta drugo zabranjeno, odmah bi javljala roditeljima I od njih iskamcivala neku pogodnost za sebe. Uzimala je I pare, ali cesto I usluge od roditelja koji su radili na nekim mestima koja su njoj trebala.
Kolale su razne price zasto je ona takva kakva je. Neko je tvrdio da je to zbog muza pijandure koji ju je stalno tukao, neko da je u mladosti silovana pa mrzi ceo svet, neko da je jednostavno pohlepna, a neko da je niko nikad nije dobro izjebao.
Sto se jebanja tice niko je nikad nije video u sumnjivom drustvu pa su neki mislili da je cak I lezbejka.
Svi su znali ko je ona I koliko bahata I odvratna moze da bude pa su se uglavnom sklanjali I ispunjavali joj da tako nazovemo hirove. Takav nacin ponasanja joj je doneo lagodan zivot. Bar se tako spolja gledano videlo.
E tada su nastupile sankcije I propast drustva. Boba se tri-cetri godine dobro drzala.
Zivela je I dalje na visokoj nozi pa su se svi pitali odakle. Onda je doslo do promene. Prestala je da kupuje nove krpice, da izlazi u restorane I ogorceni ljudi su poceli da joj se podsmevaju sto je nju strasno pogadjalo. Toliko da je jednog dana u pratnji jedne svoje komsinice koju sam uvela u posao prosla kroz moja vrata.
Autor: Mira Sankerica