Sve je počelo na asfaltu još uvek malo mokrom od kiše, u prolazu iza kluba. Farmerke su joj na kolenima posle imale mokre fleke, a na bluzi je imala fleke od sperme.
Nije joj se ni izlazilo to veče. Nije imala muškarca u svom životu osim njih nekoliko na internetu koji nisu znali ni njeno ime niti su je ikada videli. Imala je drugarice, imala je, na primer, Jelenu koja ju je naterala da petak veče provedu u klubu. „Ako nikada nigde ne izlaziš, nikada nikog nećeš ni upoznati“, insistirala je. I bila vrlo uporna i objašnjavala ko će sve od devojaka večeras ići sa njima, pa je Ana na kraju pristala.
Naravno, Ana je upoznavala muškarce, samo oni nisu upoznavali nju, znala je to i Jelena. „Zašto ne izađeš sa nekim od njih?“ pitala je, govoreći o Aninim ‘likovima sa interneta’, ali to je bilo samo zato što joj Ana nije objašnjavala kako ih je upoznavala, kako im se predstavljala, šta je sa njima pričala. Bilo je razloga što im nikada nije rekla svoje ime, što im nikada nije pokazala svoje lice.
Na kraju je pristala da izađe sa Jelenom i još dve drugarice. Bio je petak i nije više imala snage da je odbija, na kraju krajeva, popiće piće ili dva, možda će malo plesati, zatim će gledati njih tri kako piju sve više, kako se blamiraju, kako slinave po muškarcima i otići će pre nego što je bude bilo sramota od same sebe. To je bio plan.
Ana je završila na još uvek mokrom asfaltu prolaza iza kluba već oko pola sata iza ponoći, na kolenima.
Jelena je imala primedbe na njen izgled kada su krenule: „Mogla si malo lepše da se obučeš, fufo“, rekla je, kritički odmeravajući Aninu bluzicu i farmerke i patike. Naravno, i Jelena i njene dve drugarice su bile jako našminkane i mnogo ženstvenije obučene, ipak je bio petak i potencijalno vrelo veče u klubu. Ana se samo nasmejala i nije ništa rekla.
Plesala je i popila dva kamparija i gledala jednu Jeleninu drugaricu kako se ljubi sa momkom koji je bio barem sedam-osam godina mlađi od njih i koji ju je priterao leđima uz stub, pritiskao svojim telom o beton a rukama bezobrano šarao po njenoj odeći dok su se oko njih znojili plesači. Gledala je kako ga ona malo i odguruje, ali kako on ne odustaje, pa joj i zavlači šaku ispod suknje.
Ana je bila na trećem kampariju, a to je trebalo da bude i poslednji, da bude popijen, da onda mahne Jeleni i drugaricama i ode kući. Bilo je dovoljno za ovaj petak uveče. Još malo će biti na internetu posle, pa će se istuširati i otići u krevet.
Pila je kampari polako, naslonjena na šank i malo vlažna dole jer je mogla da vidi kako mladić prstima grabi svoju partnerku između nogu, a ona nastavlja da samo simbolično protestuje. Ana je bila malo vlažna dole.
Ruka ju je uhvatila za lakat. Jelena se nagla prema njoj i jako vičući, da nadglasa muziku, trudila se da joj predstavi muškarca koji je stajao iza nje.
Ana je pogledala prema njemu. Bio je visok. Bio je crn i imao bradu od tri dana i široka ramena i duge ruke i crnu košulju koja se napinjala na njegovom grudnom košu.
„Pitao me je za tebe“, vikala je Jelena, „valjda je primetio da igraš sama.“
Ana ga je ponovo pogledala. On joj je uzvratio pogled. Nije se nasmešio. Izgledalo je kao da čeka. Izgledalo je… kao da je malo nestrpljiv.
Video ju je kako pleše.
Ili ju je video kako stoji uz šank i pije.
Ili je video da je drugačija. Možda je bilo to.
Možda je video da je drugačije obučena, da drugačije izgleda, da drugačije misli od drugih žena u klubu tog petka uveče.
Pogledala ga je ponovo. Bio je stariji. Od većine ovde u klubu. Stariji i od nje. Delovao je kao da neće još dugo čekati.
„Zove se Boris“, vikala je Jelena u njeno uho.
Boris ju je pogledao još jednom. Onda je odmahnuo glavom i okrenuo se. Onda se odšetao kroz masu ka dnu prostorije.
„Ti si stvarno koza, jebote“, viknula je Jelena razočarano dok je Ana naginjala čašu i slegala ramenima.
Bila je mokra dole. Sada još i više. Možda će naći noćas nekog na internetu pre spavanja. Možda će mu reći da je mokra. Možda će ga pitati šta bi radio sa njenom mokrom, otvorenom pičkicom. Možda i neće.
„Možda je i bolje“, rekla je Jelena, „Ovaj deluje malo suviše opasno za tebe, draga. Ko zna na šta bi to ličilo da gospođica Ana jednom u životu malo rizikuje.“
Bila je mokra dole, trebalo joj je malo duže da se obriše kada je piškila. I prijalo je dok je papirom prelazila preko obrijanog pubisa, pa ga gurala između vlažnih usmina. Navukla je tangicu i zakopčala farmerke i izašla iz toaleta i skoro udarila u Borisova leđa. Zaustavila se spuštajući ruke na njegova ramena.
On se okrenuo. I odmah ju je prepoznao, videla mu je to u očima. Ona se nasmešila, refleksno, možda i protiv svoje volje. On nije. Okrenuo se i pošao ka šanku.
Ana mu je onda pritrčala. Sada ga nije uhvatila za ramena, već za nadlakticu. Okrenuo se, naglo. Bio je mnogo viši od nje i mirisao na parfem i znoj. Pogledao ju je, ponovo, manje iznenađeno, a više nestrpljivo. Nije ništa rekao.
„Hoćeš da ti platim piće?“, pitala ga je nasmešivši se.
* * *
Možda je uprvo zbog toga sve i išlo tokom kojim je išlo. Možda je trebalo da ga pita „hoćeš li da mi platiš piće?“, baš onako kako bi pitala nekog muškarca koga je upoznala na internetu.
Ali ovde nisu bili na internetu. Bili su u klubu i bio je petak veče i bila je gužva i sve je mirisalo na znoj i na kanabis i na seks i Ana je bila vlažna ispod farmerki, gde je nosila tangicu koju je kupila u Budimpešti i on je bio visok i crn i mirisao je na znoj i na seks, mirisao je i na parfem, ali pre svega na seks, i možda je zaista bio opasan, a možda se i ona ponašala kao koza kad je Jelena pokušala da ih upozna.
Možda je zbog toga sve išlo tokom kojim je išlo.
Možda je zbog toga s njim pričala onako kako nije pričala ni sa jednim muškarcem u svom životu. Možda ju je zbog toga toliko palilo da sa njim priča pomalo kao što je pričala sa muškarcima na internetu. Koji je nikada nisu videli i nisu joj znali ime. Nisu znali ni da li je zaista žensko. Slike prstiju u mokroj pičkici i bradavica koje je stezala između palca i kažiprsta mogla je da skine bilo gde i da im pošalje praveći se da su njene. Niko je od njih nije video.
Ali Boris ju je video. Boris je znao da je ona žensko. Boris je sigurno mogao da je namiriše, kako je mokra, kako je kurvinjski ovlažila, sigurno je mogao da vidi kako joj se bradavice jako krute ispod tamne bluzice. Borisu ovo sigurno nije bio prvi put da upoznaje droljicu u klubu, pomislila je Ana. Delovao je iskusno. Delovao je… opasno. A ona je govorila više nego što je pomislila da ikad može da kaže muškarcu koga tek što je upoznala. Možda je bio i kampari u pitanju. Pila je četvrti.
Ali, ne, nije bio kampari.
Nije zbog kamparija govorila to što je govorila. Nije zbog alkholola bila mokra. Nije zbog pića govorila te bezobrazne stvari koje mu je, kao u šali, rekla i onda se smejala i brzo čašom zaklanjala lice da ne vidi kako je pocrvenela, kad već sigurno može da vidi koliko su joj bradavice ukrućene.
Nije izgledala kurvinjski kao pola devojaka te večeri u klubu, bila je u farmerkama i majici. Ali jeste se osećala kurvinjski. I pričala je sa najboljim frajerom u klubu, koga je odvukla za šank i platila mu piće.
Drkaće pičkicu večeras, jako. Neće joj trebati niko sa interneta, možda samo neki porno klip, možda samo neki kratak klip u kome neki crnac razvaljuje od kurca neku droljicu. Samo to i svršiće, misleći na Borisa, jako.
Ne, nije bio kampari. Nije bio ni kanabis. Odbila je džoint kada joj je ponudio. Ali je pristala da sa njim izađe iz kluba, u prolaz iza, da udahne svež vazduh dok on dune.
I naravno da je onda bilo gotovo.
U pola jedan, u prolazu iza kluba, Ana je prestala da bude kurvica. I postala Borisova kurva.
Nisu se ni poljubili. Nije ništa ni rekao. Samo ju je gledao jako uvlačeći dim džointa, jako ju je gledao. A onda joj je prišao, a ona je uzmakla jedan korak. A on je prišao još bliže, a Ana nije uzmakla. Nije došla čak ovamo da bi uzmicala, pomislila je.
Spustio joj je ruku na rame i potisnuo je na dole.
Nije bio kampari. Nije bio kanabis. BIla je to drolja, drolja je bila ta koja je osetila kako joj srce jako udara, koja je osetila kako gubi dah, koja je osetila kako joj kolena klecaju od njegovog dodira, njegovog mirisa. Drolja je bila ta koja se spustila na kolena tu, pred njim, iza kluba, na mokar asfalt. Nikog nije bilo da vidi Anu na tom mestu. Mogla je da bude bilo šta, bilo ko.
Boris je bacio ostatak džointa. Boris je raskopčao svoje crne farmerke dok se Ana tresla kao prut. Boris je izvadio ogroman, ukrućen kurac i pokazao joj ga, a Ana je zadrhtala pomislivši da nešto tako masivno još nikada nije držala u ruci, kamoli imala u sebi. Mahinalno je posegla da ga uhvati.
„Ruke sebi“, oštro je komandovao i lupio je po nadlanici. Spustila je ruke na butine.
„Stavi ih na leđa“, rekao je a ona je, vlažeći još više, još strašnije, stavila ruke na leđa. Kako je sada mogla da ga ne posluša?
Kako je mogla da ne posluša kada je prislonio glavić na njene usne i počeo da ga gura unutra, u njena usta?
Samo je zatvorila oči od slasti, osećajući kako joj se utroba grči dok ju je njen miris opijao, a njegov debeli ud joj širio vilice.
Trgla se kada joj je lupio oštar šamar.
„Kurvice, nema zatvaranja očiju, je li jasno?“, pitao je zapovednički.
Klimnula je glavom, a on je izvadio ud iz njenih usta na trenutak.
„Je li jasno?“, ponovio je pitanje.
„jasno…“, prošaputala je a on joj je ponovo lupio šamar. Naravno da je zaboravila. Nikada, nikada nije sa muškarcem ovako pričala, ovako nešto radila. Sem na internetu. Samo na internetu.
„jasno, gospodine“, brzo se ispravila. Ponovo joj je lupio šamar i uhvatio je za bradu. „Tako, kurvice, ne zaboravljaj se“, rekao je.
Vratio joj je kurac u usta i gurnuo ga dublje a ona se zagrcnula. Novi šamar.
„Ni u jednom trenutku nećeš prestati da me gledaš u oči, droljice, jasno?“
Klimnula je a onda, pokušavajući da se izbori sa komadinom mesa u ustima promumlala „jasno, gospodine“.
Sada ga je već gurao duboko, bez milosti a ona je brzo morala da se prilagodi. Masivni glavić joj je ulazio u grlo, gušio je, terao je na povraćanje. Grčila se, pokušavala da se opusti, a muškarac je lagano ali bez stajanja prodirao sve dublje, ne vadeći kurac iz nje ni kada se zagrcnula, ni kada je oko njegove kurčine pokuljala pljuvačka niz njenu bradu, na njenu bluzicu.
Nije stajao sa jebanjem u usta i grlo ni kada je Ana zaplakala. A ni ona… ni ona nije želela da stane. Želela je da on vidi koliko je jaka, koliko može da ga primi u sebe.
I tako iskorišćena, tako ponižena, na kolenima, na mokrom asfaltu, dok ju je jebao u grlo, Ana je osećala da joj se utroba grči, jako, osećala se lepše nego dok se dopisivala sa muškarcima na internetu. Ovo je bilo bolje. Ovo je bila ona, stvarno ona, ne neka kurva koju je izmislila da bi palila drkadžije preko skajpa. Ovo je ona klečala i gledala svog muškarca u oči dok ju je on dahćući jebao sve jače u grlo. Bio je njen. I ona je bila njegova. I gledala ga je, ne odmičući pogled, opuštajući grlo što bolje može, da joj što lepše uđe, gledala ga je, kao što robinja gleda gospodara, gledala ga je kao boga i sve se pretvroila u drhtanje, u užitak, dok ju je velikim udom jebao sve dublje.
No, kada je osetila prvi mlaz sperme u grlu, nagonski se odmakla a njegov kurac je ispao iz usta. Ne, to nije mogla, ne odmah, to nije nikada nikom dopustila.
Naravno, nikada je niko nije ni odveo iza kluba i jebao u usta kao najjeftiniju drolju. Naravno.
Ali ovo je bilo previše, previše.
A Boris joj je lupio šamarčinu, sada jako, iznervirano i uhvatio je za kosu i privukao je sebi i pokušao da joj vrati ud u usta ali ona je čvrsto držala stisnute usne i pokušavala da se otrgne, i dalje na kolenima, i dalje sa rukama na leđima. Bila je njegova kurva, znala je to, ali nije mogla da proguta njegovu spermu, ne, nije mogla. Nikada to nije radila.
Boris ju je psovao i cimao za kosu a njegov kurac je nekontrolisano prosipao seme po Aninom licu i vratu i bluzi. Na kraju ju je iznervirano odgurnuo i još uvek psujući udaljio se prema vratima kluba. Njegova droljica ostala je na kolenima da plače.
* * *
Plakala je i u taksiju, i posle pod tušem i dirala bolno otečene bradavice i gurala prste u poludelu pičkicu i ljubila njegovu spermu na uflekanoj bluzi. I nije bilo dosta kad je svršila. Tuširala se i još joj je trebalo i legla je u krevet i još joj je trebalo. I jebala se prstima, jako, nanosila sebi bol, ponavljala njegovo ime sa licem zarivenim u jastuk. Svršila je opet i ostala da leži tako, samo u majici, bez gaćica, uplakana i zadihana i mrzeći sebe i prezirući sebe, jako. Tako je zaspala.
Ne sutra, nego tek u nedelju tražila je od Jelene njegov telefon. Bio joj je potreban ceo jedan dan da se prezire, da se pita šta je to radila, šta to radi, šta će dalje da radi. Ali na kraju je zvala Jelenu, na kraju je tražila njegov telefon. A Jelena je cvrkutala ohrabrujuće „O, mačko, vidim da si ipak prešla u akciju na kraju! Čestitke! Pričaćeš mi detalje kad se vidimo!“
Ali nisu se videle, bar ne te nedelje. Ni one tamo.
Prvi sledeći put kada ju je Jelena videla, bilo je to sedam nedelja kasnije, u kafiću u koji su Boris i Ana ušli u subotu uveče. Njemu se pilo pre nego što će je jebati. Ona se nije ni pitala, ona je njega sledila kud god je on želeo.
Videla je koliko je Jelena iznenađena kada ju je odmerila pogledom. Nisu pričale telefonom više od tri puta za ovih sedam nedelja. I nije joj ništa pričala o Borisu. Ništa što je radila sa Borisom nije mogla da priča Jeleni. Nikome. A svakako ne Jeleni.
Ali Jelena je sada sama mogla da vidi.
Ana više nije nosila farmerke i patike.
Ana je sada izgledala kao da je izašla iz porno filma. Ana je sada svako veče koje je provodila sa Borisom izgledala kao da je izašla iz porno filma. Cipele sa platformama i visokim potpeticama, onakve kakve nose žene u porno filmovima, a u kakvima nikada ranije nije znala da hoda. Crne čarape porubljene čipkom, koja bi virila ispod kratkih suknji. Minići toliko kratki da bi joj se videla guza dok korača.
Nije nosila gaćice, to joj je bilo zabranjeno ne samo kada je bila sa njim, više nije nosila gaćice uopšte.
Sa njim nije smela da nosi ni grudnjak. Želeo je da se kroz poluprovidne, čipkaste ili najlonske bluze, majice i topove vide njene grudi, da se za njima na ulici okreću zbog toga, da majke sa decom zapanjeno, u neverici vrte glavom i nazivaju je pogrdnim imenima.
Nosila je jaku šminku, mnogo jače od onog „prirodnog izgleda“ za koji je uvek mislila da je njeno tajno oružje kod muškaraca. Borisa nije bilo briga za prirodan izgled. Boris je želeo drolju pored sebe, drolju kojoj su muškarci dobacivali na ulici kada bi bila sama (ponekad i kada je bila sa njim), a žene joj upućivale poglede sažaljenja.
Prošli su pored Jeleninog stola. Boris je nije ni primetio. Ana joj se nije javila. Samo je pognula glavu kada je susrela Jelenin pogled i produžila za svojim muškarcem. Sela je u separe koji je Boris odabrao. Pila je piće koje je Boris naručio. Osećala je na sebi poglede svih muškaraca u kafeu.
Jelena joj je prišla, kasnije, kada je Boris otišao u toalet, očigledno je čekala da se on skloni. Ali Ana nije mogla da priča. Grlo joj se steglo kada ju je Jelena pitala šta se s njom događa. Čula joj je u glasu sve. I nevericu, i čuđenje i osudu.
Čula je i malo zavisti.
I nije ništa mogla da joj odgovori. Samo je okrenula glavu na drugu stranu, čekajući da se njena drugarica okrene i ode. Zauvek.
Boris se vratio, kucajući poruku u telefon. Bio je bolje raspoložen, našmrkan i bolje raspoložen. Nisu se videli četiri dana.
Nije je jebao četiri dana.
Drolja nije bila navikla na tolike pauze.
Možda je bio sa nekom drugom. Možda… možda je zato bio dobro raspoložen.
Možda.
Nije mogla da ga pita, nije smela da ga pita zašto se nije javljao četiri dana. Nije mogla, nije smela. Nije bilo njeno da pita, na kraju. Večeras će dobiti. Dobiće kurac večeras. To je bilo jedino važno.
Borisu nije trebala devojka. Nije ga interesovalo da sa njom ide u bioskope, na izložbe, na večere, u muzeje.
To joj je rekao još na prvom razgovoru, kada ga je zvala telefonom.
„Ti si svesna da mi ne treba devojka?“, pitao je, a ona je plakala držeći ruku preko usta da ne bi preko telefona čuo šta joj rade njegove reči.
Izvinila mu se, naravno da jeste, za ono što je učinila. Objašnjavala je da nikada nije gutala spermu, nikome. I izvinjavala se.
Ali Boris nije želeo da sluša njena izvinjenja. „Postoji samo jedan način da se izviniš“, rekao je. I ona je pitala koji je to.
Sat kasnije, bila je nedelja uveče, sat kasnije bila je vezana u njegovom stanu, bila je prebačena preko troseda i vezana, ležeći na stomaku, sa zlogobovima ruku povučenh jako unazad vezanim za njene nožne članke. Bilo je neudobno i plašila se i jako se stidela dok ju je Boris čvrsto držao za kosu i jako jebao u usta.
Ovog puta je to trajalo mnogo duže nego pre dva dana iza kluba. Ovog puta je i povraćala jer ju je jebao duboko, jako, gurajući joj bez milosti ogroman kurac sve do korena u usta. Sa njegovim velikim mudima prislonjenim uz bradu, sa njegovim rukama koje su je stezale sa kosu i držale pribijenu uz njega, mogla je samo da plače, da se bori za vazduh, da se bori protiv povraćanja. I da izgubi, naravno.
Povraćala je i gušila se i još plakala, a on je kurac čistio trljajući ga o njeno lice i kosu.
Onda ju je odvezao i okrenuo na leđa i ponovo joj vezao ruke za noge, samo sada joj raširivši butine jako, vezujući joj podlaktice za potkolenice, tako da ne može da ih skupi.
Onda je uzeo kaiš i nemilosrdno, ne obazirući se na njene vriske i molbe, išibao je po grudima. Radio je to bez milosti, brutalno, ali precizno, gađajući vrhom kaša njene ukrućene bradavice, očigledno uživajući u njenoj agoniji.
Kada su joj dojke bile skroz išarane tragovima kaiša, kada je bila potpuno promukla od vrištanja prešao je na unutrašnjost butina, na prepone. Bičevanje pičke ga je očigledno jako palilo jer je jednom rukom drkao svoj veliki kurac dok joj je spuštao nemilosrdne udarce po ribici.
A ona je sada kroz bol počela da oseća neizdrživu, zapanjujuću vrelinu. Kroz suze, je videla koliko joj je koža crvena, činilo joj se da gori.
I kada je bacio kaiš i ugurao debeli kurac između njenih oteklih, bolnih usmina, Ana je svršila.
Zahvaljivala mu se kasnije, kada ju je odvezao, kada je klečala i drkala mu i lizala taj ud koji joj je doneo toliko zadovoljstva. Zahvaljivala se i ljubila ruku kojom ju je šibao, ljubila mu stopala, nožne prste, govorila mu da ga obožava. Nije progutala njegovu spermu, ni večeras.
Umesto toga klečala je pred njim dok ju je prskao po licu, po kosi, gledala ga je u oči dok joj je slobodnom rukom lupao šamare, izbacujući mlaz semena posle svakog udarca.
Naravno, posle je sve bilo drugačije. Posle je droljica uz puno stida molila gospodara da je nauči da guta spermu jer želi da mu služi, da ga zadovolji najbolje što ume.
I naučio ju je.
* * *
Vikend su proveli u vikendici njegovog prijatelja. Muškarci su igrali karte i pili. Ana, jedina žena među njima, ceo prvi dan provela je obučena samo u providnu čipkastu haljinu, noseći visoke kurvinjske štikle i donoseći muškarcima piće, hranu, čisteći za njima. Borisovi prijatelji su smeli da je hvataju za dupe, objasnio joj je on na početku prvog dana, smeli su da je uhvate za guzu ili uštinu za dojku, jer ispod haljine nije imala ni grudnjak ni gaćice, i ona nije smela da se protivi. Jebanje, drkanje i pušenje su bili zabranjeni, ali za ostalo je droljica morala da im bude na raspolaganju. Jedan prigovor od bilo kog od njegovih prijatelja značio je pet udaraca kaišem po dojkama, objasnio joj je Boris. Ana je rekla da razume.
Sutradan je dobila dvadeset udaraca po dojkama i vrištala od bola. Jer oni su naravno hteli više, jedan od njih ju je terao da ide sa njim u kupatilo, da ga posmatra dok piški, a onda je kurac skrenuo ka njoj i jedva se izmakla da je ne pomokri po licu, dobivši samo nekoliko kapi po ruci i ramenu. Kada se požalila Borisu on je samo rekao „pet udaraca“. Kada se pobunila zbog toga rekao je „deset udaraca“ a svi muškarci su se smejali.
Otišli su ujutro, posle cele noći jedenja roštilja i pijenja piva i igranja karata. Boris je legao da spava. Ana ga je pitala da li sme nešto da pojede, jer celog dana ništa nije stavila u usta. On je samo odgovorio „ne“, i naredio joj da legne na leđa. Lisicama joj je vezao ruke za krevet, možda znajući da je pijan i da bi mu bilo mnogo teže da se bakće sa konopcem, i onda legao pored nje i zaspao.
I ona je zaspala, mnogo kasnije, slušajući ga kako diše. U glavi joj se vrtelo od gladi, od stida, od straha. I piškilo joj se. Celog dana joj nije dopustio da išta jede pa je pila vodu da nečim ispuni želudac i sada joj se jako piškilo. Boris je spavao. Bila je vezana lisicama za krevet. Znala je da ne sme da ga probudi.
Znala je da ne sme.
Borila se skoro sat i po sa bolom, sa pritiskom, sa stidom i strahom i na kraju se upiškila, stenjući dovoljno glasno, činilo joj se, da se gospodar probudi. Ali nije, on je i dalje spavao dok je njegova drolja piškila u krevet i po haljini koju joj nije skinuo. Da nije bila vezana lisicama, da je mogla samo jednu ruku da oslobodi, da se samo jednom dotakne po pičkici, svršila bi, tako mokra od pišaćke, tako ošamućena od gladi.
Ali nije. Zaspala je, mokra, gladna, postiđena i uplašena.
Probudio ju je kurac koji je prodirao na nju, probudio ju je bol velikog kurca koji ulazi u suvu pičku.
„Hajde droljo!“, čula je glas sekundu pre nego što ju je šamar naterao da se naglo rasani, „vreme je da naučiš.“
Širio ju je jako, bolno svojim udom, upirući iz sve snage, cepajući je sve jače svakim pokretom. Ana je stenjala od bola a njena stenjanja njega su još više podsticala da se zariva u nju. Režao je, iznerviran što je suva, što je tesna, bio je besan što sve smrdi na mokraću, jebao ju je grubo, kao kamen tvrdim kurcem, vadio ga iz nje, pljuvao u šaku, mazao glavić pljuvačkom pa ga vraćao unutra.
Na kraju je odustao, podigao se pa joj kleknuo preko grudi. Uhvatio ju je za kosu i ugurao joj kurac duboko u usta. Tako vezanu lisicama, uplakanu i ošamućenu jebao je što je dublje mogao sve dok nije svršio, bez vađenja. Sperma joj je kuljala u grlo a Ana je gutala, sada potpuno slomljena, gotovo obeznanjena od gladi i bola.
Kasnije je morala da promeni posteljinu, da oriba dušek, da pospremi kuću koju su u haosu ostavili Borisovi prijatelji. To je radila potpuno gola, dok je on šetao po šumi. Kada je sve završila, dopustio joj je da se istušira a onda je morala da stoji na sred sobe, samo na štiklama, sa prstima ukrštenim na potiljku dok je on objašnjavao da će morati da ga moli za svaki udarac kaišem po dojkama.
Izbrojala je svih deset, moleći ga za svaki, susprežući vriske bola koji su bili sve teži za zadržavanje. A onda je on rekao da ponovo krene od jedan.
Bez pogovora je brojala ponovo ali sada je vrištala posle svakog udarca, sada joj se telo trzalo. Nije pala na kolena, iako joj se posle svakog pada kaiša na njenu kožu činilo da će se srušiti, da ne može više da izdrži. Nije ni spustila ruke, ali je vrištala i plakala i preklinjala ga pogledom.
Posle još deset udaraca spustio je kaiš i pogledao je upitno. Jecala je od bola, celo telo joj se treslo a grudi su bile vrele kao da gore.
„Kako se kaže?“, pitao je nestrpljivo, a ona nije mogla da dođe do reči, nije mogla da se smiri. „Kako se kaže?“, ponovio je, sada pretećim tonom, a ona se naterala da procedi jedno bolno „hvala Vam, Gospodine“, i dalje stojeći ponosito na visokim štiklama, i dalje sa rukama iza glave. Znala je da je dodatnih deset udaraca došlo jer se upiškila. Znala je da je nije ni kaznio zato što je bila suva kada je prodro u nju. Znala je da joj je dovoljna kazna što nije imala orgazam. I što joj ga ni sada neće dati.
Imala je njegovu spermu u sebi, prvi put tada. I bila mu je zahvalna.
* * *
Borisu nije trebala devojka i ona mu to nije bila.
Borisu je trebala kurvica čije su sve rupice uvek na raspolaganju njihovom vlasniku a kada je Ana priznala da je bila devica na guzi, proveo je noć – bio je radni dan, ali ljudi kao što je Boris ionako ne rade poslove sa određenim radnim vremenom – jebući je, ovog puta nežnije nego što ju je bio navikao. Nije je vezao, samo ju je nameštao u razne poze i jako, duboko jebao, šireći joj pičkicu svojim lepim, velikim udom i kada god je osetio da njegovoj droljici dolazi da svrši, izvadio bi ga i onda je ljubio. A Ana mu je uzvraćala i stezala ga jako rukama i grebala noktima od napaljenosti i uživanja. Retko je bilo to da nije bila vezana kada ju je Boris uzimao a dopadalo joj se da može da ga stegne, da ga oseti na taj način. I retko su se ljubili, ali noćas je bilo tako lepo, da je shvatila da ga voli, da ga voli jače nego što ga se plaši.
Tako ju je imao više od sat i po, dovodeći je nekoliko puta do ruba orgazma, svaki put izlazeći iz nje pre nego što je mogla da doživi vrhunac. Onda bi je ljubio, igrao se njenim dojkama, pa sipao lubrikant po svom udu i njenim usminama, pa opet ulazio u nju. Bila je stalno na ivici svršavanja, svaki pokret joj je donosio ogromno zadovoljstvo, svaki prodor u nju joj donosio jak grč u utrobi.
A onda ju je namestio na leđa tako da se jako raširi, da kolenima skoro dotakne svoja ramena i onda je osetila njegov glavić na svom anusu.
Bila je van sebe od svega što joj je radio te večeri. I bila je sva klizava dole, od sokova, od lubrikanta, od znoja. A on je ulazio tako polako, tako nežno u nju, da je osećala kako se otvara, lagano, bez bola. Bio je tako pažljiv, tako obziran, gledao ju je u oči tako strpljivo, bez reči, da je osećala kako se u njega zaljubljuje, potpuno, bez ostatka, osećala da je ovo što sada radi sa njom nešto što će je obeležiti kao njegovu, zauvek. I nikom drugom u tom trenutku nije ni želela da pripada. I plašila se jer je sada postajala njegova. Ne više svoja, postajala je samo njegova. A muškarac joj je nežno, polako gurao svoj veliki kurac sve dublje u anus, pazeći da je ne povredi, ulazeći tako sporo i izluđujuće da je osećala svaku žilicu, svaku nabreklu venu i svršila je, hvatajući vazduh otvorenim ustima, svršila je bez doticanja klitorisa, bez stiskanja bradavica, samo osećajući kako je lagano, moćno cepa, kako je jako otvara, kako poslednju rupicu uzima za sebe.
* * *
Boris je slao poruke nekome celo veče a Ana se pitala kada će završiti sa pićem, kada će je konačno pogledati, kada će je povesti sa sobom. Kada će ona ponovo ustati iz separea, kada će sve glave u kafiću okrenuti za sobom, kada će za njim krenuti prema taksiju, kada će je odvesti u svoj stan, da je veže, da je ponizi, da je kazni, da je rasturi. Želela je to više od svega drugog. Ni na šta drugo i nije mislila večeras. Samo na to da je četiri dana nije imao. Da četiri dana nije koristio rupice svoje drolje. Gde je bio? Sa kim? Da li je on mogao četiri dana bez seksa?
Da li je imao neku drugu?
Koga briga? Koga briga da li ima drugu, upitala se u mislima, dok je on i dalje kucao poruku. Jebaće te večeras, kurvice, rekla je sebi, dobićeš njegov kurac i možda nešto i više. Šta bi još htela? Šta bi još htela kurvo? Prljava kurvo.
Borisova kurva, tako je o sebi sada mislila. On ju je posedovao. On je upravljao njom. Sada joj se činilo tako daleko ono pre nepuna dva meseca kada nije htela da proguta njegovu spermu. Kada se usudila da se izmakne, da izbaci njegov kurac iz usta.
Borisova kurva sada nije više bežala od sperme, sada ga je molila da joj da spermu, da je napuni, da je njome ponizi, nagradi.
Borisova kurva, Borisova mala analna devica kojoj je tako nežno, tako pažljivo uzeo nevinost na guzi.
Tada je bio radni dan. A dva dana kasnije bio je vikend a Ana je toliko vrištala u njegovom stanu da je morao da pušta glasnu muziku dok ju je uzimao.
Jer više nije bio nežan, više nije bio pažljiv. Više nije bila devica, njegova Ana, više nije bila nevina na guzi i sada je njen gospodar mogao da je jebe onako kako voli, grubo, bez nežnosti, bez obzira.
Sada je Ana bila vezana, skoro celog vikenda. A Boris ju je jebao u usta, u pičku, Boris joj je sve veće i veće predmete gurao u anus, šireći je bolno, okrutno, sa sadističkim zadovoljstvom u svakom pogledu, svakom pokretu.
Ana je u guzi prvo imala flašicu od parfema, pa debelu sveću, pa velik krastavac na koji je Boris navukao kondom. Ana je vrištala od bola dok ju je jebao, Boris, dok ju je jebao u pičkicu a guza joj se cepala od sve širih predmeta koje je u nju stavljao.
Ana je svršavala, bolno, postiđujuće, utroba joj je bila bolna i tvrda od napunjene guze, klitoris i usmine otekli, puni krvi, pička raširena, otvorena, sposobna da njegov kurac prima lako, sve do kraja, da joj udari glavićem o grlić materice, da joj da orgazme bola i poniženja.
Na kraju drugog dana, bila je mokra od znoja, išibana po dojkama, usmina crvenih, oteklih, raširenih, sa štipaljkama zakačenim za bradavice, za klitoris, za kožu na butinama, bila je vezana sa rukama na leđima i konopcem oko vrata, a Boris više nije ni mogao da ga podigne. Toliko je puta i sam svršio tog vikenda. Ali Boris je klečao između njenih butina, crvenih od šibanja kaišem, mazao prste lubrikantom i gurao ih, jedan po jedan, u nju. Molila ga je da stane, jeste, bila je van sebe, molila ga je da stane, ali samo u svojoj glavi. Nikakve reči nije izgovarala, Ana. Samo je stenjala, jako, bolno, dok je on gurao tri, pa četiri prsta u njen anus. Samo je vrištala, promuklo, jako, kada je osetila da ulazi i palac, kada je osetila da gura jako, bez milosti, da joj ulazi, da joj ulazi njegova šaka. Stegao je konopac oko njenog vrata, jako ga stegao drugom rukom i onda je prstima udarao po štipaljki zakačenoj za klitoris.
Nije se onesvestila, ne sasvim, ali orgazam jeste došao u momentu kada više ništa nije videla pred očima, sem crnine. I ništa nije čula sem svog srca, kako udara, kao ludo, jer Ana nije disala, stisnutog dušnika, jebana šakom u guzu, nije disala svršavajući.
* * *
Boris je odložio telefon na sto i pogledao je prvi put posle, činilo joj se, pola sata.
„Hoćeš još nešto da popiješ?“, upitao je a Ana se začudila. On nije ovako razgovarao sa njom, nikada. On je određivao koliko će ona piti, on je određivao kako će se oblačiti, kada će dolaziti kod njega, gde će ga čekati, šta će jesti ako su u restoranu. On je nikada nije pitao.
Nikada je nije pitao ovakve stvari.
Rekla je da neće.
Imao je drugu. Sada je bila sigurna. Plakalo joj se i nije mogla ni piće koje je imala da popije do kraja.
Zašto, pomislila je, zar mu ja više nisam dobra, pomislila je.
Šta sam učinila?
Borisu je zvonio telefon i posle kratkog razgovora ustao je od stola.
„Hajde“, rekao joj je.
* * *
Došli su u stan koji nije prepoznala. Nije bio njegov, niti neki od stanova njegovih prijatelja u kojima ju je ponekad jebao a oni ponekad i gledali.
U ovom stanu je bilo nekoliko muškaraca, svi mlađi od Borisa. Neki mlađi i od nje.
Svi su čekali njih, činilo se, jer nisu radili ništa kada su oni ušli.
Ne njih. Ne njih shvatila je, kada je videla novac pobacan na stolu.
Čekali su nju.
* * *
Ana je plakala dok su je jebali, ali bez grčeva, bez zvuka. Samo suze su kuljale iz nje, ali to oni ionako nisu mgli da primete. Lice joj je bilo mokro od pljuvačke, crveno od šamara, suze su bile samo dodatna komponenta u haosu razmazane maskare i rumenila.
Kurvina odeća bila je iscepana sa njenog tela. Kurvine noge i ruke vezane za okvir kreveta. Kurva je bila na raspolaganju svakom od šest muškaraca, kako žele, koliko žele. Platili su, unapred, da je jebu u svaku rupicu koju žele, da je pljuju i šamaraju tako vezanu. Da je vređaju i prskaju spermom. Da svršavaju koliko god hoće, gde god hoće po kurvi. U usta, po licu, po sisama crvenim od šamaranja, u pičku, ako su bili romantični. U guzu.
Sperma se cedila iz njenih rupica, sušila na licu, u kosi. Oprali su je mokrom krpom pa je opet jebali.
A Boris je sve to snimao, celo veče, držeći kameru, usmeravajući je tako da se vidi ona, ali ne i lica njenih jebača. Oni nisu plaćali da bi bili porno glumci. Plaćali su da bezbrižno jebu kurvu onako kako nisu mogli svoje devojke i žene.
Ana je plakala i stenjala. I plakala, bez glasa. I stenjala.
I svršavala. Svršila je dva puta pre nego što su joj pička i guza postali suviše bolni da bi ponovo mogla da se uzbudi, pa onda još jednom jer joj je jedan od muškaraca, neobjašnjivo, jezikom milovao klitoris, mokar od sokova drugih muškaraca, otekao, bolan, ali dovoljno osetljiv da ponovo svrši. Možda ne bi ni jednom svršila da Boris nije bio u sobi. Možda ne bi.
Ana je ostala vezana, umazan i utrnula na krevetu i nakon što su se muškarci obukli, nakon što su prepričavajući šta su joj sve radili, i dalje uzbuđeni, veseli, kao školarci, zajedno izašli.
Ana je ostala vezana, da gleda Borisa kako ćutke pregleda snimke na monitoru kamere. Gledala ga je kako šalje još neke poruke telefonom. Gledala ga je kako zamišljeno broji novac. Gledala ga je kako nekoliko puta okreće glavu ka njoj a onda skreće pogled pre nego što im se oči susretnu.
„Imam“, rekao je u telefon nakon što je ovaj zazvonio a Boris se javio posle kraće od jedne sekunde. „Dobro. Dobro.“, dodao je. „Dobro.“
Onda je opet zaćutao. I nije je pogledao, ni jednom.
„A ti?“, prošaputala je ona na kraju promuklo.
Onda ju je pogledao, iznenađeno.
„A ti?“, ponovila je, sada malo glasnije, pročistivši grlo. „Ti nećeš?“
Boris je ćutao. Podigao je ruku i protrljao oči prstima. Nije ništa rekao. Pogledao je na sat.
Ana je nastavila da plače, tiho. Zbog njega ovog puta. Zbog sebe se isplakala u nedeljama pre ovog dana.
Sada je plakala zbog njega, jer je znala da on neće plakati pred njom.
„Borise…“, prošaputala je.
A on se okrenuo i izašao iz stana.
„…u redu je.“, dovršila je rečenicu tiho, govoreći sada praznoj sobi.
Isprobala je veze, povukavši jednu pa drugu ruku. Konopci su bili čvrsto vezani, ali znala je da će moći da izvuče ruke iz njih.
Ali ne još, sada je samo želela da leži jedno vreme.
„Borise“, rekla je onda, ponovo se obraćajući praznoj sobi. „Nisi mi još uzeo sve.“ Onda je dodala malo glasnije. „Nisi mi još uzeo ništa, Borise. Ja imam više nego što ti znaš, Borise. Ja imam još.“
Bila je iscrpena. Od uzbuđenja od bola, od straha, od svršavanja. Sklopila je oči i opustila mišiće. Gotovo da nije ni osećala udove, još uvek vezane.
„Ja imam još, Borise. Imam sebe. A ti…“, otvorila je oči, gledajući beli plafon iznad sebe, beli zid preko puta. „ti me više nemaš. Ti nemaš ništa, Borise.“
Bilo joj ga je žao u tom trenutku.
Autor: Fenris
