Ostala sam da sedim još nekih pola sata pošto je otišao. Mislim , samo sam ležala na krevetu , ništa nisam radila. Stalno sam mislila na Milana i kako Ana ima sudar sa njim i sve. Takva me je nervoza spopala od toga da sam gotovo poludela. Rekla sam vam već koliko je taj skot Milan bio opsednud seksom.
Iznenada , Goran je upao u sobu preko terase , naravno. Prvi put u idijotskom životu bilo mi je istinski drago što ga vidim. Skrenuo mi je misli na drugu stranu. Muvao se po sobi sve negde do večere , pričajući o svim curama sa kojima je spavao u Novom Sadu. , cedeći usput ogromnu bubuljicu na bradi. Nije se čak ni poslužio maramicom. U svakom slučaju , nikad ga nisam videla da je upotrebljava.
Nije mi se dopadao način na koji je izgovarao sva svoja iskustva sa ženama. Nisam bila ravnodušna na činjenicu da smo mi za sve muškarce lutke , koje služe za njihovo seksualno zadovoljenje . Izgledao mi je neodoljivo i šarmantno. Verovatno , da mi je danas ovo iskustvo , ne bih silazila sa njega naredna tri sata…
Mogla bih se kladiti u hiljadu dinara da su njegove priče , ipak plod mašte , ali nije sve onako uvek kako se čini. Kod unutarnjih borba koje žena vodi sa samom sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi vise nego igde pravilo: ne predaj se nikad, iako postoji neka treća. A pre svega, sto kazu ne vezi tugu za srce!Biti uvredjena nepravdom dragog manja je kazna nego biti u bedi, a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan josnije: umreti. Ali i kad je žena uvredjena nepravdom, tesko je bolestana, pa i na samrti, ali ne treba, tek tada ne treba da ga pustiš. Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu i malodusnost. Izdrzati trenutak, a vec iduceg casa žena je ili na putu da prezdravi ili da umre. A smrt je najveci i najsigurniji osvetinik. Tako je govorio Andric , a da ne bi umrla žena u meni rešenje je bilo prevara.(cest lajt motiv)
Teško je bilo uzdrmati ga. Bio je suviše umišljen. Opet vino, opet razgovor, vrela rok-muzika u početku, a zatim tisina. Ja sam suvereno vladala situacijom. Lice mi nije pokazivalo nikakvu emocija, jedino mir i razumevanje. Opet sam dete koje je dotrčalo tati sa krvavim kolenom. Odjednom ON znači više od izgrebanog kolena! Mala povreda na glatkoj koži života.
Otisla sam u spavaću sobu i vratila se odevena u kaftan s prorezom do struka, i sa još više mošusnog mirisa. Gornji deo kaftana se rastvorio kad sam sela do njega na kauč. Gledao je moje grudi i želeo da ih dotake. Osećala sam se kao da ljubim svoj odraz u ogledalu, glatke muske usne, neznatno pretanke, sveže, bezopasne. Da li moje srce udara i pička mi kaplje zato što me opija osećaj kršenja tabua? Zato što me ON seksualno uzbuđuje? Ko bi to mogao znati? Moj decko je psihoanalitičar frojdovskog tipa koji vrlo oštro osuđuje seksualne vragolije. To je sasvim sigurno jedan od uzroka moga ushićenja. Ubio bi me da zna.
Ležim i pokušavam misliti i pokušavam ništa ne misliti, pokušavam odgoditi donošenje suda, a ujedno prosuđujem kao luda, pokušavam opravdati, a ujedno ne osećam ni najmanje potrebe za opravdanjem… svi me ti osećaji u isti mah zapljuskuju. U međuvremenu on mi nežno gricka klitoris, svojim savršenim, u porculanske krune obučenim zubima, uvlačeći mi i izvlačeći iz pičke jedan od svojih manikiranih prstiju i milujući mi drugom rukom bradavice na dojkama.
Želim te. Želim te. Bilo šta samo ne: volim te. Jer ovo je gotovo previše lepo da bi mogla biti ljubav. Previše slatko i previše ugodno za nešto tako ozbiljno i sumorno kao što je ljubav. Čitava mi se usta rastopila, njegov mi je jezik ukusniji nego što je majčina dojka dojenčetu. (I nemoj mi sada nabacivati nikakve psihijatrijske interpretacije, samo, ja bih rado žrtvovala čitav svoj život za to da mogu da nastavim sa njim ovako da se ljubim, i baš me zanima kako ćeš to proanalizirati?) U međuvremenu, on je dograbio moju stražnjicu i držao je obema rukama…
Zar nije to ono zbog čega pišem? Da budem voljena? Ne znam više. Više ne znam ni kako se zovem.Izgubljena u vremenu i prostoru lepbdela sam u nekom kosmickom svetu , koji nije imao slicnosti sa nasim svetom. Jedino stvar koja je povezivala ta dva sveta jeste covekova pohota za ljubavlju , a ona mozda postoji samo kao obris svetlosti , koja trazi izlaz u mraku…”A ja te želim ljubiti koliko god budem mogla, a onda ću te ostaviti“.Sve se na kraju svodi na to. Navodno je upozorenje najbolja priprema. Ali ko bi ga čuo? Jedino što sam čula bilo je udaranje mog srca .Na kraju , ipak dojemo na vec vidjeno i do kraja koji smo znali da nas ocekuje.
