Ovako ovo nije obicna erotska prica,vise je ljubavna,o jednoj ljubavi,moze se tako reci,tako da ko misli da drka uz ovo slabo ce mu ici sigurno,bolje nek ide na neku drugu pricu,i tako…da pocnem,bio sam sa njom pre tri ipo godine u vezi,bili smo dva meseca,meni je dosadila,i raskinuo sam sa njom…Necu joj pominjati ime ovde…i tako,ona me zvala mesec dana plakala,htela da se pomirimo,meni je bilo svejedno,nije mi padalo na pamet da se mirim sa njom,htela je da se vidjamo svaki dan dok smo bili zajedno,jedva sam cekao samo da nadjem nesto zbog cega cu raskinuti,mrzelo me svaki cas da je vidjam..Ona se tako vezala za mene,ja nikad nisam bio takav,nisam mogao ni umeo ni hteo da se vezem ni za koga.Svaka mi deviojka brzo dosadi….I onda tako vreme je prolazilo,ja ne zivim mnogo daleko od nje,pa sam je cesto vidjao,i polako sam poceo da se zaljubljujem u nju…Pre nekih godinu ipo dana shvatio sam da sam stvarno zaljubljen u nju,,i to sam joj rekao,nije verovala,Mislila je da hocu da je odvucem samo u krevet…inace nismo spavali dok smo bili zajedno,verovatno bi se to desilo da sam ja ostao jos samo par dana sa njom,ali ja nisam…i tako,ubedjivao sam je da je istina,a stvarno mi se to desilo,poludeo sam za njom,dok smo bili zajedno nije mi bila nista posebno,a posle sam malo po malo shvatio da je ona jedno blago,biser medju devojkama,njene okice,plave male bezobraznice,najlepsi osmeh,nacin na koji govori,na koji gleda ljude,kako hoda,kao princeza….nesto se promenilo u meni,neznam poceo sam sve devojke drugacije da gledam,a nju pogotovu…pitao sam je da se vidimo,izvinuo joj se za sve od pre,pristala je,trebalo je da se vidimo u nekoj diskoteci,ja sam dosao sa nekim drugom,narucili smo pice,subota,ludnica,i tako,standardno,ja sam je malo potrazio pogledom i primetio je na drugom kraju diskoteke,igrala je sa drugaricama…malo sam cekao,nije mi bilo bas lako odmah da joj pridjem,bila je mnogo lepa…a i bila je sa nekoliko drugarica pa mi je bilo malo glupo,ali nakanio sam se posle 15-tak minuta…i krenuo sam prema njoj,ali kad sam joj prisao na mozda dva-tri metra ispred nje se odnekud pojavi neki decko,misicav krupan lik,poceo je da je ljubi,a ona mu je stavila ruke oko vrata,i mazila se s njim….tu ispred mene! Nisam mogao da verujem sta mi se desava ispred ociju,sad bi neko rekao pa sta nije smak sveta,kao da je to nesto sad…i ja bih tako rekao verovatno,da je bila neka druga devojka,ali ona…vratio sam se nazad uzeo flasu iz koje sam pio pice i krenuo prema njima,samo da ga udarim,poludeo sam…drug koji je bio samnom video je sta se desava,shvatio je sta cu da uradim,uhvatio me za ruku i izvukao napolje,i smirio malo….Nisam mogao da verujem da mi je to uradila,ali nisam mogao da je mrzim,mozda sam to i zasluzio,i nikada nisam plakao zbog devojke ali desilo se tad….jbg.A stvarno sam se mnogo zaljubio u nju…uzeo sam taksi otisao kuci,nisam ni o cemu mogao da razmisljam celu noc sem o tome…kakva sam budala.I tako rekao sam sebi da nikad ali NIKAD vise nista necu imati sa njom.Vec sutra sam promenio broj,i otisao da zivim dod neke babe,30 km od naseg grada,resio sam tu da ostanem samo da je vise nikad ne mogu da je vidim….Posle toga su se jos neke stvari promenile…Nisam nikad ni verovao neka devojka moze tako da me pogodi da tako nesto uradim.Novi broj sam dao samo ljudima koji su mi potrebni,ljudima iz orkestra,posto sam muzicar inace,nekolicini drugova,drugarici,i tako…a njima svima sam rekao da ga ne daju nikom dok mene ne pitaju….Voleo sam je i dalje,ali sta da se radi,previse sam ja ponosan da bih presao preko toga sto se desilo…I tako posle mozda 3-4 meseca saznao sam da trazi moj broj,da ne da drugovima mira,rekao sam da joj ne daju,ona je trazila i dalje…pitala je sta je samnom,jesam ziv,sta se desava,i tako…Jbg nisam bio dovoljno jak,kad sam cuo da place,i da moli ljude koje poznajem za moj broj rekao sam im da joj daju…Zvala me je odmah,pitala sta je samnom,jesam ziv i tako…Sta znam ja sam kao hteo da bude drugacije,da je vise ne vidim,i da ne cujem vise za nju,ali nemogu reci da mi ipak i protiv moje volje nije bilo drago sto se opet cujem sa njom…rekao sam joj da joj to sto mi je uradila nikad nemogu oprostiti,ona je pitala sta…kao nije me videla…a ja znam da jeste,i da mi je to namerno uradila…ona je pricala da nije,kao kako si bas tad naisao,pa to mi je bivsi decko,ja nisam sa njim,onako smo bili to vece….znam da nikad nece priznati da je to namerno uradila,ali ja je volim pa kako god,nemora da prizna,nisam ni ja bas uvek bio andjeo…ali rekao sam joj da posto je bila sa njim to vece moze da nastavi i dalje da bude sa njim,a da na mene moze da zaboravi…ona je nastavila da me zove,rekla je da nije znala da to moze mene tako da povredi,da je mislila da je ja zezam samo ,da me je briga,i tako…ipak nije htela da prizna da je to namerno uradila.Mene je malo proslo to,ona me je zvala svaki dan,ubedjivala da se vidimo,malo pomalo ja sam popustio,vratio stari broj,vratio se u grad….ipak sam rekao sebi da NIKAD ali nikad necu imati nista vise sa njom…I jos nesto mi je rekla,nesto sto me mnogo iznerviralo,kao ja volim fensi tipove,ali bicu ipak sa tobim,iako ne igras fudbal i ne nosis patike od 15 hiljada….e tad sam popizdeo,mislim da je neka druga devojka pomislio bih samo,ma vazi ribo,samo da je tebe odvedem u krevet,ili tako nesto,a voli ti sta hoces posle…Ali sa njom je sve drugacije,skrenuo sam malo sa pamecu otkad sam zavoleo tu devojku,da nisam verovatno nebih pisao ovu pricu,i mozda prica nije nesto,ali je svaka rec istinita,verujte…I tako,bilo mi je krivo,pa sta ti mislis devojko da cu ja tebe da molim da ti budes samnom,ona je tad mislila da cu ja da potrcim sad njoj u zagrljaj,ili sta vec…jbg imam tu osobinu da tesko prelazim preko nekih stvari,i dan danas placam danak tome…I tako lepo sam je nabrziokako se to kaze,ona nije znala sta je snaslo,a stvarno me to uvredilo.Ja sam inace normalan,normalno se oblacim,zaradjujem za sebe dovoljno,verovatno toliko da mogu da budem fensi vise od svih tih njenih fensera,ali ne zelim,nervira me to.Jer su ti njeni fenseri svi isti,obuku se za 500 eura,pola godine skupljaju za neki duks,a u dzepu nemaju 50 dinara…ja smatram da covek moze da ima boljih kvaliteta.A ona je devojka iz bogate kuce ono sto se kaze…heh…njeni drze neke prodavnice po nasem gradu,voze nekoliko dobrih auta,i tako,pa ona valjda ne zeli da bude sa bilo kim…I stvarno bila je uvek u poslednje vreme sa nekim frajerima,fensi momcima,to su inace debili sve,ja stajem na crtu u svemu sa njima svima,ali dobro,kako god….I tako nastavio sam da komuniciram sa njom,da se dopisujemo,ona je htela da budem sa njom,mislila je da cu ja nju da molim,i da napadam,kad je videla da od tog nema nista,pocela je ona mene…ja sam tu i tamo bio sa drugim devojkama,ona sa nekim drugim momcima,pricala mi je o njima,bio sam ljubomoran kao pas….videla je ona to,sigurno jeste,i ona je trazila da joj pricam o nekim mojim devojkama,a bila je ljubomorna htela je da poludi cim joj pomenem neku..zato nisam hteo da joj pricam nikad,mada sam voleo da je vidim ljubomornu,kako je samo slatka bila,ali ipak ne….Poceo sam da joj kupujem poklone,ostavljam pod prozor i tako,skoro svaki dan,kupovao sam joj cokoladice,igrackice,i njene omiljene cigarete,i svasta jos…inace to pre nikad nisam radio ni za jednu devojku.Stvarno mi je stalo do nje,i nije mi bilo zao sto sam to radio,nikad nece biti…trazila je od mene svaki dan da se vidimo,ja sam joj rekao da nemozemo,nek ima ona svoje vezice,nek se muva sa njenim fensi frajercicima,za mene ce se naci poneka devojcica,a ja cu tako da joj kupujem poklone,i uradicu za nju sve sto treba,i uvek cu je nositi u srcu,samo nju…Znam da to ne zvuci bas muski,ali priznajem osvoila me nekako,pao sam,zavoleo je,jace je bilo od mene,i tako…stvarno sam poceo da je gledam kao osobu,ne samo kao objekat kao pre,i znam da nije bila bas savrsena,ali ipak sam je voleo vise nego sto sam mogao da volim ikoga na svetu…jbg tako je valjda kad se zaljubis…Napadala me je svaki dan da se vidimo,i znam da niko nece shvatiti zasto ne predjem preko svega,uzmem je,da je ja pazim, cuvam,mazim je ljubim svaki dan,i tako,ali imam neki razlog verujte koji cak ni ovde nisam napisao…jbg!!! I tako,nisam spavao nocima zbog nje,ljubio svako vece njenu sliku,razmisljao danima o njoj,o njenim okicama,usnama,i o svacemu jos 🙂 molio boga u sebi da bude srecna samo,da je cuva,da ne pati zbog nekih debila,posto znam da se brzo zaljubi u svakog decka,i da se veze tako,posle pati kad je neko ostavi…Govorio sam joj tako ponekad da je princeza,da je najbolja na svetu,sto stvarno i mislim…da je srecan svaki decko koji je ima,da je ona nesto najlepse sto postoji,najneznije i najumiljatije stvorenje…i jbg mnogo sam se napatio zbog nje.Slomila me je na kraju,danima je htela da se vidimo,ja sam pristao,i sta znam dogovorili se da se nadjemo tamo gde smo se uvek vidjali…malo je zakasnila…ali sam je cekao znao sam da ce doci…Eh kad sam je video,bila je lepa kao andjeo,prisla mi je polako,gledala me u oci,i smesila se,bas kao pre kad smo se vidjali…zar je moguce da nisam znao sta sam imao…stvarno je bila najlepsa na svetu,ja sam se bojao da ne napravim neku glupost da se ne izblamiram,posto hoce mene ti baksuzi….a ona je bila stvarno najlepsa na svetu za mene,ja sam kao nesto pricao,zagrlio sam je malo,a stvarno mislim da sam izgledao ko debil,da me gledao neko sa strane….hvala bogu nisam mogao da vidim sam sebe.Sav sam se izgubio,nikad nisam imao vecu tremu…Ona me gledala,u oci,kao da je samo cekala da je poljubim,ja sam je samo zagrlio i malo je prvo mazio po kosi,uzeo je za rukice i drzao,i kao pricao nesto…neznam ni sam sta,samo sam gledao kako je lepa…stajali smo mozda dvadesetak minuta,ona je rekla da mora da ide,krenula je da me poljubi kao za rastanak,u usta…a ja sam se malo izmakao i poljubio je u obraz i otisao…i sta znam mislio sam da sad misli da sam debil,da nece vise da progovori samnom,kao prvo izgubio sam se sav kao nikad na obicnom sastanku…a i nisam je smuvao,a sto puta mi je u zadnje vreme dala do znanja da mogu da je imam kad hocu,a ja sam sebi rekao da je nikad necu muvati…i kao vrhunac pokusala je da me poljubi na kraju,ja nisam hteo,ostavio sam je tako…ali nije me ostavila,rekla mi je posle da imam najsladju zbunjenu facu na svetu,i tako jos nesto…bilo joj je krivo sto se nismo smuvali…bilo je i meni krivo,e napatio sam se stvarno zbog te devojke,ali nije mi zao…ona nikada nece shvatiti zasto ja necu da je muvam,videla je da je volim najvise na svetu,nece niko shvatiti..ima tu nesto sto samo ja znam,nesto zbog cega mi je sudbina tako sjebala u vezi nje,i zbog cega je meni krivo najvise na svetu…Posle toga sam se video jos jednom sa njom,nije trebalo da se vidimo,slucajno sam je sreo,mislio sam da je kod kuce,tako mi je rekla,slagala me je…stao sam sa njom bilo je glupo da prodjem tek tako pored nje,morao sam tad da je zagrlim,kako je bila nezna sva,kao andjeo neki,pitao sam je zasto me laze,zar nije kuci,nije nista rekla,samo se jace pribila uz mene,sagnula je glavu,i pocela da drhti…ja sam mislio da ce da pocne da place…Rekao sam joj nema veze,dobro,nije bitno idi sad kuci hajde,ona se jedva odvojila od mene.Nisam se naljutio na nju,nisam mogao,kako to da uradim kad je takva…zeleo sam je kao nijednu devojku,i zelim je jos,znam da je strastvenija od svih devojaka,to je meni jako bitno,i za mene je stvarno ona najbolja na svetu….i sa njom je stvarno sve drugacije nego sa drugim devojkama…svaku drugu devojku mogu da pozelim samo za jednu noc,seks i malo da je mazim mozda…a nju,sa njom bih sve probao,i za nju sve uradio…i znam da me nikad nece proci,jer kad se neko tako mnogo zaljubi to ne prolazi tek tako,meni je to zivot promenilo….i iako je nemam,ona mi je sve na svetu,i to je prokletstvo dok je tako,verujte mi,zivot bih joj dao,najozbiljnije bih…ali dzaba,sam sam kriv verovatno,a mozda su neke vise sile htele tako….neznam.Tako sam joj kupovao poklone neko vreme ostavljao pred njenom kucom,dok nije odjednom prestala da ih uzima,nije htela da kaze zasto,samo je rekla da ne moze vise….da nije u redu.Posle nekog vremena rekla mi je da ima decka vec neko vreme,da je postalo ozbiljnije i da nemoze da prima poklone od mene,da nije u redu,da se ne oseca lepo kad to radi….sta znam,bilo mi je malo krivo sto mi nije rekla odmah,ali nisam je mrzeo zbog toga,ona je ipak princeza….a ja sam se stvarno nekad mislim bolesno zaljubio u nju,njena sreca mi je vaznija od moje,i nemogu da se borim protiv toga…cak sam slusao i o njenim momcima uvek,tesio je pokusavao da joj pomognem,iako je mene ljubomora ubijala…i nekad sam nekad mislio da je bolje da je uzmem ja,volecu je vise nego iko od njih…mnogo vise,ali ipak mislim da to nije dovoljno…i ne treba to da uradim,ipak je njena sreca vaznija od moje,znam da nebi bila srecna samnom.Pustio sam je drugima,iako je to bolelo i bilo tesko podneti…I tako,volim je jos uvek,najvise,i neznam zasto se jos cuje samnom posle svega,proslo je dosta vremena,ona ne shvata zasto ja ne pokusam da budem sa njom…ipak se ponekad dopisujemo,i ja sam nekad drzak prema njoj,i ona prema meni,ali se ipak cujemo,nekad ona meni kaze nesto malo uvredljivo,ja se kao naljutim,i oteram je kazem da necu vise da cujem za nju,a i ona a i ja znamo da cemo se cuti opet,ako ja nju ne cimnem za par dana ona pocinje mene da cima…i stvarno ako joj nekad dosadi tako i prestane da se cuje samnom,ja joj sigurno necu dosadjivati,nebih pustio sebi da padnem tako nisko….ali ne znam kako cu bez nje opstati,i kuda cu,jer briga me za skoro sve u zivotu,ne cimam se ni oko cega mnogo,samo jedan dan kad se ne cujem sa njom,e onda hocu da poludim….I jos uvek ne spavam nocima zbog nje,budan o njoj sanjam,jedno vreme sam poceo da pijem dosta,sve zbog nje,poceo sam i neke droge da koristim…ipak sam se izvukao iz toga,ali izgleda da cu poceti opet,kakav je smisao zivota bez nje,bas me briga…i patim vec dugo za njom…cak je i nocu cesto sanjam,uvek sanjam da smo zajedno…mislim non stop na nju,njen sam,i ona moze da me unisti ako to pozeli…znam da ona to zna,shvatila je,ali ona to nece…pre neki dan je raskinula sa tim deckom zbog kojeg je prestala da prima poklone od mene….sad malo pati za njim,proci ce je,bili su zajedno oko godinu dana…eh da su neke stvari malo drugacije pa sad ja da mogu da budem sa njom,mogao bih,dovoljno bi bilo samo da je pitam da se vidimo…ali eto,komplikovano je verujte mi,ja bih bio naj srecniji decko na svetu,da ne patim vise i ne razmisljam sta cu sa sobom,i koliko jos mogu ovako….i mozda se te neke stvari promene,ja imam nade jos malo,kamo srece,a do tad cu da budem njen andjeo cuvar…Voleo bih da bude moja zauvek,da je ne uzmem i da je ne pustim nikad vise da ode od mene,znam da me to nikad nece proci….Jer ona je meni sve,neznam ni sam kao bih je nazvao vise,znam da cu je voleti uvek,a da zavolim neku devojku tako kao nju,o tome i ne razmisljam………………..Inace ovo bas i nije prava erotska prica,ali je barem sigurno 100 POSTO ISTINITA i iskrena….A ja sam stvarno imao potrebu da ispricam ovo nekom,ili da napisem negde,jer me ona muci vec dugo, cak ni drugovima ne pricam o tome,i ne priznajem nikom da je tako volim….jer znam da nebi shvatili.
