Popodne bese vise nego prijatno. Suncan prolecni dan odisao je svezinom. Ne znam kome je palo prvo na pamet da vikend provedemo u prirodi. Znam samo da je Vesna predlozila svoje rodno selo. Stalno nam je pricala o nekoj crkvi izmedu dve reke, o livadi punoj prolecnog cveca, o pticama koje bozanstveno pevaju.
Spremili smo se, cvrsto reseni da zivot soliterskih miseva zamenimo zivotom probudjene prirode. Zoran je imao prilicno muke da privoli Svetlanu da pode s njim, odnosno sa nama. Trud mu se isplatio, pa smo konacno zauzeli svoja mesta u „Golfu“ i krenuli na vikend.
Sve je bilo spakovano u kolima. Spavacemo tamo izmedu dve reke, glasali smo tri na prema jedan. Poneli smo dosta hrane, pica, kafe. Kako je Vesna govorila, s obe strane crkve bila velika suma te se nismo brinuli za vatru. Stigli smo negde oko deset sati pre podne. Odmah sam se odusevio prizorom. Mala crkva zaista bese smestena izmedu dve male reke. Odmah iznad reka uzdizala su se prilicna brda obrasla pretezno hrastovom sumom.
– Ovde ima vrganja koliko hoces -odusevvio se Zoran.
Brzo smo se raspremili, a onda smo seli da malo uzivamo. Reke su tiho zuborile, izmedu brda vladala je neka svecana tisina. Tek bi poneka ptica zacvrkutala. Livada bese zaista puna zutih maslacaka i belih rada. One manje livadice oko reka takode behu pune kacunka i drugog poljskog cveda. Pravi raj.
Doruckovali smo brzo, bolje reci rucali, a onda smo nalozili vatru i skuvali kafu. Pil smo pivo. Posle odmora Zoki predlozi da potrazimo koji vrganj, jer su te pecurke bolje od mesa. ipak, Svetlana i ja smo ostali za svaki slucaj da cuvamo stvari, a Zoran i Vesna odose put sume.
Vazduh je bio svez, a priroda unaokoto budila je u coveku zelju za nekim lepim dozivljajem. Mora da je ta prolecna opijenost uticala i na Svetlanu. Detinjasto, s naivnoscu koju nikada od nje ne bih ocekivao. Ona me zagli, prisloni svoju glavu na moje grudi tako ostade neko vreme.
Poceo sam nesvesno da je milujom po kosi. Cutala je. Nisam se usudjivao da idem dalje, jer sa Vesnom sam bio mnogo, mnogo blizi. Culi smo kako je nesto skocilo u vodu. Ona se trze. Strasno se plasila zmija. Nasmejah se.
– Gde li su oni? – upita znatizeljno.
Ustali smo da pogledamo gde su se izgubili Vesna i Zoran. Prisli smo blize ivici sume. U jednom momentu sam ugledao njih dvoje. Nekako u isto vreme i Svetlana je uspela da shvati kakvo me je to iznenadjenje ukopalo u mestu. Pogledah je. Bila je sva zajapurena, ne krijuci da se bese zastidela videvsi Zorana i Vesnu u ljubavnom grcu.
Zoran je lezao na zemlji, a Vesna mu je sedela na koplju i ritmicki se nabijala. Sve su to radili tako opusteno i sa uzivanjem kao da su u sobi, a ne u nepoznatoj sumi. Mislio sam da ce Vesna biti moja, a da ce se Zoran pobrinuti oko Svetlane.
– Tako se znaci beru pecurke – rekla jee Svetlana i setno se nasmesila.
Nas dvoje smo se vratili na livadu pokraj reke. Sada je bila opreznija. Nije se cak ni usudivala da spusti glavu na moje grudi. Ovog puta sam ja napravio prvi potez. Prisao sam joj i nezno je pomilovao po vratu. Stresla se. Bio je to za mene znak da je zagrlim i da joj ubrzo potrazim usne. Ljubili smo se i milovali, sve dok nas Vesna i Zoran ne prekinuse u ljubavnom zanosu.
– Ako vam smetamo da mi odemo da jos maalo trazimo pecurke – predlozi Zoran.
– Videli smo kako to Vesna trazi pecurkke. Mi cemo to drugi put – rekoh.
Smejali su se. Dan je polako odmicao. Sada smo uzeli malo bolju hranu. Pio sam moje omiljeno pice, crno vino. Mislili smo da u okolini nema zive duse, ali na nase veliko iznenadenje jedan covek je doveo konja i zavezao ga na nekih sto metara od nas, cudno nas je pogledao i produzio dalje.
– Kuca mu je prilicno daleko odavde. Poo konja ce doci tek veceras – rece nam Vesna.
Pio sam crno vino i pozudno bacao pogled prema Svetlani. Znao sam da nocas mora biti moja, ma gde bilo. U sumi, na livadi, ako treba i u samoj reci. Do te bajne noci bilo je prilicno vremena. Predlozio sam drustvu da pridjemo konju da vidimo da li ima petlju, da se malo zabavimo.
Bili su odusevljeni. Vazno je bilo da se nesto desava. Prisavsi pastuvu on neljubazno zarza. Odmah nas je prosla volja za jahanjem. Gledati smo ga primireni kako je gospodski pasao. A onda, na nase voliko iznonadjenje on isturi, ko zna zasto, svoju ogromnu crvenu kitu. Vesni se ote uzdah. Svetlana je opet pocrvenela.
– Koja alatka Boze mili – Zoki ce. p;
– Da mi je samo malo da ga pomilujem -rreece Vesna, vise ozbiljno nego u sali.
– Ucinicu ti tu uslugu. Vazi? – upita jje Zoran.
– Ne budite ludi – pobunih se.
Ali je Zoran vec otrcao do konja. Ubrzo je dosao sa celom kutijom secera u kockama. Prisao je blizu zdrepcu i bacio mu kocku blizu njuske. Ovaj je s travom uzeo i secer. Svidelo mu se, zasto bi inace onako ljubopitljivo pogledao u nas. Zoki mu je prisao i sada ga posluzio vesto iz ruke. Konj postade pitom kao jagnje.
– Pridji mu sada i malo ga pomazi dole,, neka ga izbaci celog napolje – reco Zoran Vesni.
Nije se dvoumila. Pomislih da je luda. Nadrazen konj zaista izbaci ogromnu batinu napolje. Zoran ga je i dalje castio secerom. Vesna poce da se igra sa nesvakidasnjom kitom. Nije dugo izdrzala, jednom je rukom mazila ogromnu kitu, a drugom je pocela sebi da drka picku.
Svetlana je stiskala butine. Nisam izdrzao, prisao sam joj, nezno je polozio na travu, blago joj rastavio noge i stavio sam joj ga u vec vlazni picic. Jauknula je, a onda su njeni krhki prsti zagrebali po mojim slabinama.
Konj je izgleda i sam bio nadrazen, poceo je da se opasno propinje, da cudno rze. Zoran je izvukao uspaljenu Vesnu i odmah je u blizini poceo silovito jebati. Vesna je vrlstala od uzbudjenja.
Uskoro smo mirno spavali. Probudilo nas je neko graktanje vrana: Sletele su na ostatke hrane pored obale. Brzo smo se vratili prebivalistu. Na vreme. Sunce je zalazilo, kada gazda dode po konja. Dok ga je gazda vukao konj se osvrtao trazeci nas.
Javise se slavuji. Brzo smo razapeli sator. Malo smo jeli, a vise pili. Zoki je zezao Vesnu zbog zdrepca.
– E, sada ce te me jebati vas dvojica, a Svetlana, ona ako hoce neka vam pomaze
-rece Vesna i brzo podje da se oslobadja odece.
Bill smo zbunjeni i Svetlana i ja.
– Dok izbrojim do tri svi da ste goli –rece Vesna zapovednickim tonom.
I zaista bili smo goli. Vesna je svu cebad iznela izvan satora. Mesecina se igrala po Svetlaninom telu. Bilo je to divno telo. Osotih kako mi se kita dize. Videla je to i Vesna, moj se kurac nadje u njenim ustima. Zoran je pak lizao Vesninu picku. Svetlana se snebivala pa je pocela da ljubi mene po vratu i ledjima. Mislio sam da cu se istopiti od miline.
– Macko, daj malo obraduj moje sise -zaastenja Vesna.
Svetlana predje da se igra sa njenim lepim sisama. Vesna mi je sve brze pusila. Ubrzo se namestila, tako da sam joj usao u vlaznu picku, a Zoran u cmar. Svetlana je jezikom sarala po njenim bradavicama, a onda poce da ih sisa. Vesna je jaukala od zadovoljstva, ponavljala je reci: „Ah, rasturite me, unistite me, jos, dublje, Jos…“
Dugo je to trajalo. Umorna Vesna lezala je opusteno. Zoran je lezao zaronjen glavom u njene dojke. Odveo sam Svetlanu u sator i ubrzo smo zapoceli nasu ljubavnu igru. Sta sve jodno drugom nismo radili. Ne znam ko je lepse doziveo vrhunac. Toliko nam je bilo lepo da smo u tom zagrljaju i zaspali. U neko doba jutra probudise nas ptice. Pevale su sve od reda. Mislio sam da se nalazimo u raju. Velicanstveno. Probudio sam Svetlanu i odveo je na reku. Vesna i Zoran su takodje bili budni. Sve je mirisalo na jos ludji seks.
